- Autonomija - https://www.autonomija.info -

Marinović: Nedopustivo da organ vlasti ne omogući pristup informacijama

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da postoje sistemske greške u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje dobrim delom onemogućuju pristup informacijama od javnog značaja.

Marinović je u intervjuu agenciji Beta ocenio da je nedopustivo, nekorektno, nezakonito ali i nemoralno da organ vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

„Predlažem da izmenama zakona bude uveden prekršajni nalog na fiksni iznos novčane kazne koju bi Poverenik, kada utvrdi da se nije postupilo po zakonu, izrekne odgovornom licu organa vlasti pa bi na to lice bila prebačena ‘loptica’ – da li će platiti pola kazne u roku od osam dana, da li će podneti prigovor protiv naloga pa da ide na sud sa Poverenikom. (…) Ili, ako prođe zakonski rok, da poverenik od suda traži da se ceo iznos kazne izvrši“, kazao je on.

Poverenik je naveo da bi to značajno unapredilo postupanje organa vlasti, onemogućilo njihovo ćutanje ali i stvorilo poverenje između države i tražilaca informacija, među kojima su 70 odsto građani.

Nakon prošlonedeljnog sastanka Marinovića sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Marijom Obradović saopšteno je da će biti formirana se Radna grupa koja će se baviti izradom nacrta teksta izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, saopšteno je u petak.

„Ima jedan mali deo koji se tiče neprimene tog zakona. Reč je o izvršenju rešenja poverenika koja su konačna, izvršna i obavezujuća i koja po slovu zakona treba da izvršava Vlada svojom prinudom kada im se obrati poverenik. Da svojim prinudnim merama natera organ vlasti koji nije postupio po rešenju poverenika u zakonom poripisanom roku da pruži informaciju“, kazao je Marinović.

Marinović je naveo da nijedna vlast od početka primene tog zakona 2005. godine nije izvršila prinudu prema nekom organu vlasti koji je uskratio da pruži informaciju od javnog značaja.

Na pitanje šta je najvažnije što bi trebalo promeniti u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Marinović je odgovorio da prvo treba „unormaliti put“ za pristup informacijama i učiniti ga efikasnim za sve koji podatke traže „iskreno“, a onda bi trebalo i onemogućiti taj „put“ onima koji ga zloupotrebljavaju za neosovano bogaćenje.

„To znači, prosto rečeno, kad neko traži informaciju pa nije zadovoljan odgovorom – bilo da ga nije dobio u propisanom roku, bilo da je dobio odgovor kojim nije zadovoljan – on mora da se žali nadležnom organu – povereniku“, istakao je Marinović.

Nakon primljene žalbe tražioca informacije, poverenik bi podneo žalbu organu koji nije postupio po zahtevu, tražio obrazloženje i onda doneo odluku, „a ako se ne postupi po odluci poverenika, on podnosi službeni akt kojim zahteva pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u tom organu“, dodao je Marinović.

„Međutim, kod nas postoji dosta slučajeva gde po isteku roka za postupanje organa vlasti za pružanje informacije, tražioci informacije, među kojima su često advokati, idu direktno protiv odgovornog lica na prekršajni sud, a ne žale se povereniku da dobiju informaciju. Oni vrlo dobro znaju da prekršajni sud ne može da im obezbedi informaciju, već samo da kazni odgovorno lice. Ali, isto tako može i da dosudi troškove i često se dešava da se tu završi – da informacija koju su tražili, put za njeno dobijanje tu je stao, niko je ne traži jer očigledno ona i nije bila cilj“, naglasio je Marinović.

Na pitanje kako bi ocenio opštu sliku dostupnosti informacija od javnog značaja u Srbiji, Marinović je odgovorio da je opšta slika transparentnosti rada organa vlasti slična kao i proteklih godina i da bi joj dao prolaznu ocenu – „otprilike srednju“.

„Ne menja se situacija previše. Tu i tamo, od godine do godine nešto se desi. Ove godine smo imali situaciju sa kovidom-19 pa smo imali neobično povećan broj zahteva za pristup informacijama od javnog značaja u zdravstvu, posebno od strane novinara. (…) Ali, u principu, slika se procentualno gledano ali i brojčano – ne menja“, istakao je on.

Govoreći o stanju na lokalu po pitanju dostupnosti informacija od javnog značaja, Marinović je ocenio da je ono bolje od proseka na nivou Srbije.

Naveo je da je u 2020. godini podneto 608 žalbi na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a da je rešeno 738 primedbi – u koje spadaju i žalbe iz prethodnih godina.

Ocenio je da to govori da organi lokalnih samouprava sprovode naloge Poverenika, procentualno čak više od nekih javnih preduzeća ili ministarstava.

Marinović je rekao da bi rad poverenika bio efikasniji i brži a doprinelo bi se i decentralizaciji kada bi se otvorile područne jedinice te institucije u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i istakao da se nada da će to da se sprovede predstojećom izmenom zakona.

„Kad se govori o mreži sudova u Srbiji, onda se kaže: ‘Daj da damo i malom mestu sud, jer bolje da sud dođe na noge građanima nego da oni putuju po 50 kilometara po pravdu’. Ista stvar je i ovde. Naravno, mi ne možemo da imamo jedinica kao što ima sudova u svakoj opštini. Ali, kada bismo imali jedinice bar u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, to bi značajno rasteretilo rad poverenika“, naglasio je on.

(Beta, foto: N1)

Podelite ovu stranicu!