Marijana Pajvančić o spuštanju cenzusa u izbornoj godini: „Niko tu nije nevin“

"Vladavina prava ili vladavina uz pomoć prava?"

22. jan 2020

Promena izbornog zakonodavstva u godini kada se održavaju izbori, nažalost, ne predstavlja nikakvu novost u poslednjih 30 godina višestranačja u Srbiji. „Niko tu nije nevin, svi idu dobro utabanim stazama svojih prethodnika“, kaže za Dojče vele profesorka ustavnog prava i ekspertkinja za pitanja izbornih sistema i procedura Marijana Pajvančić, povodom najava da će izborni cenzus u Srbiji biti spušten sa pet na tri odsto na izborima koji treba da se održe na proleće ove godine.

„Posmatrajući poslednjih 30 godina, nažalost mogli bismo da zaključimo da je u Srbiji ustaljena praksa da se izborni zakoni menjaju u izbornoj godini. Prvi izborni zakon usvojen je 1990. godine i odmah po usvajanju je menjan ravno šest puta. Poslednji put izmena tog zakona praktično se dogodila neposredno pred izbore, neke tri nedelje pred izlazak na birališta. A dogodila se zato što su prethodno kandidati opozicije povukli svoje kandidature, odnosno rešili su da zaprete bojkotom izbora. A evo, i 30 godina kasnije, u aktuelnom trenutku u kojem živimo debatujemo o najavi bojkota izbora od strane dela opozicije“, rekla je Marijana Pajvančić.

Izmene zakona često usvajane pod političkim pritiskom

Ona je objasnila da su opozicioni kandidati pre 30 godina povukli svoje kandidature i zapretili bojkotom jer nisu imali predstavnike u organima za sprovođenje izbora.

„Nakon toga su dobili svoje posmatrače u organima za sprovođenje izbora, konvalidirane su njihove kandidature i izbori su održani u decembru 1990. godine. Od tada pa sve do danas promene izbornih zakona usvajane su ne samo u godini izbora, nego i veoma često pod nekim političkim pritiskom. I ovoga puta izborni zakon će se usvajati na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije, iako se u normalnim prilikama ne pristupa promenama izbornog zakonodavstva pre samih izbora”, navela je Marijana Pajvančić.

Prema njenim rečima, umesto toga, racionalnije je bilo da je kompletno jesenje zasedanje državnog parlamenta Srbije iskorišćeno za debatu o promeni izbornog zakonodavstva.

„Bilo koji izborni uslov ako se menja, bez obzira na to kome to odgovara ili ne, ne treba da bude pravilo ili razlog za njegovu promenu. Jedini pravi razlog za promenu jeste da izborni uslovi budu unapred poznati, jasno formulisani i da svi akteri u izborima imaju ravnopravan status i podjednake mogućnosti. Obrazloženje o tome kome ide neka promena u prilog – jednostavno nije obrazloženje za promenu izbornog zakonodavstva“, ocenila je za DW Marijana Pajvančić.

Potreban je konsenzus

Kako je objasnila, zalaganje za promene i uređivanje izbornog zakonodavstva je vrlo delikatno pitanje i mora biti zaštićeno od instrumentalizacije u bilo čije svrhe.

„Pravila o izborima se moraju konsenzualno donositi. Na jednak način moraju da participiraju i vladajuća partija ili koalicija i opozicija. Izborni zakoni se štite procedurom ili tako što se usvajaju kvalifikovanom većinom u parlamentu, gde će se i glasovi opozicije uzimati u obzir. Drugi način je da se promene u izbornim zakonima ne mogu usvajati u godini izbora i odmah primenjivati, kao što se sada najavljuje i kao što je urađeno više puta u poslednjih 30 godina. Treći način je da se mogu usvojiti u izbornoj godini, ali da stupaju na snagu za naredne izbore“, rekla je Marijana Pajvančić.

Ona je podsetila da je u Srbiji bilo primera da su izborni zakoni menjani u dva vrlo delikatna slučaja, kada je njihovo stupanje na snagu prolongirano za naredne izbore.

„To se odnosilo na distribuciju mandata koji su pripali pojedinim listama i potpunu dominaciju političkih stranaka nad tim procesom, jer su stranke distribuirale mandate po sopstvenom nahođenju, a ne po redosledu sa liste. To je izmenjeno i sada se dodeljuju po redosledu, ali ta promena nije primenjena na prvim izborima nego tek na narednim. Ali, ni tada to nije urađeno zbog poštovanja demokratskih procedura. Naprotiv. urađeno je kada je političkim akterima odgovaralo da se prolongira dejstvo zakona, odnosno da ne mogu pravila da se menjaju neposredno pred izbore – onda su primenjivali to pravilo. A kada im nije odgovaralo, onda se primenjivalo pravilo da promene stupe odmah na snagu, jer je to u interesu neke partije ili partija“, navela je Marijana Pajvančić.

Vladavina prava ili vladavina uz pomoć prava?

Ona je dodala da razume da su slobodni mediji veoma značajni za funkcionisanje demokratskog društva, ali je kazala da mediji, čak i da jesu slobodni kao što nisu, ne mogu da kompenzuju zloupotrebe izbornog zakonodavstva.

„Sve u svemu, postavlja se pitanje da li je ovo što mi praktično živimo već 30 godina vladavina prava ili vladavina uz pomoć prava? U prvom slučaju možemo reći da imamo pravnu državu, dok je u drugom slučaju pravo u stvari instrument da se vlada. Plašim se da mi imamo tridesetogodišnji kontinuitet politike u kojoj se pravo koristi kao instrument da se vlada, a da nemamo vladavinu prava. Nijedna vlast u poslednjih 30 godina tu nije nevina. Svi idu dobro uhodanim stazama prethodnika“, kazala je Marijana Pajvančić.

Na pitanje kako komentariše argument vlasti da će spuštanjem izbornog cenzusa sa pet na tri odsto parlament biti politički pluralniji, Marijana Pajvančić je rekla da nema sumnje da hoće, ali dodaje da su svima jasni motivi zašto se to sada radi.

„Jeste, biće pluralniji, to nije sporno, jer ako spustiš izborni cenzus, teoretski si otvorio veći prostor za stranke. Ali, svi zaboravljaju da je izborni cenzus od pet odsto ustanovljen kada je Srbija imala 29 izbornih jedinica. A pet odsto od 350.000 birača nije isto što i pet odsto od, recimo, tri miliona, jer je taj cenzus nedostižan za, na primer, male i za regionalne stranke. A ako je nekada bio momenat da se raspravi izborni cenzus, bio je to momenat kada je nacionalnim manjinama skidan cenzus na prirodni prag“, navela je Marijana Pajvančić.

(DW)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Razbibriga
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga