Libman: Sporazum Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom otežava pregovore sa EU

"Ako postane deo EU Srbija neće moći da implementira te sporazume"

20. dec 2018

Profesor društvenih nauka i istočnoevropskih studija na Univerzitetu Ludvig-Maksimilijan u Minhenu Aleksandar Libman izjavio je za Radio Slobodna Evropa da sporazum Srbije sa Evroazijskom ekonomskom unijom otežava njene pregovore sa Briselom o evrointegracijama.

„Ukoliko Srbija postane deo Evropske unije, neće biti u mogućnosti da implementira sporazume o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Teško mi je da sagledam, ali za sada ovakvi sporazumi otežavaju pregovore Srbije sa EU“, rekao je Libman.

On je dodao da postoji i „fundamentalna kontradikcija“ između priključivanja Evropskoj uniji i realizacije nezavisne spoljnotrgovinske politike koja nema nikakve veze sa Evropskom unijom.

„Ukoliko se sadržina sporazuma i trgovinski režim koji EU ima sa Rusijom razlikuju, priključivanje Evropskoj uniji primoraće Srbiju da značajno revidira trenutni sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom ili da ga poništi“, upozorio je.

Pregovori o ovom sporazumu počeli su 2016. godine, a vode ih ekspertske komisije Republike Srbije, predstavnici resornih ministarstava, Privredne komore Srbije i Evroazijske ekonomske komisije. Mediji su ranije izveštavali da se pregovori sa Evroazijskom ekonomskom unijom vode oko ukidanja carina proizvodima koji su izuzeti od režima slobodne trgovine, kao što su sir, živinsko meso, cigarete, kao i da je jedna od tema smanjenje carina za izvoz Fiat automobila.

Trenutno Srbija ima bilateralne sporazume o trgovinskim odnosima sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Republikom Kazahstan, a ovaj sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju čine Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan i Rusija, trebalo bi da zameni ova tri bilateralna sporazuma.

„Za oko 99% proizvoda poreklom iz Srbije, koji se uvoze u Rusiju, Kazahstan i Belorusiju nema plaćanja carine, što već godinama predstavlja veliku pogodnost za srpski izvoz“, navode iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za Radio Slobodna Evropa.

Srbija je, kada je reč o ekonomskim vezama sa Rusijom, bila u komparativnoj prednosti u odnosu na države Evropske unije jer nije uvela ekonomske sankcije Rusiji nakon krize u Ukrajini 2014. Evropska unija je, naime, donela odluku o uvođenju sankcija Rusiji kao odgovor na „ilegalnu aneksiju Krima“ i „destabilizaciju Ukrajine“. Rusija je 2014. odgovorila na ovu odluku sankcijama i zabranila uvoz prehrambenih proizvoda sa Zapada (zemalja Evropske unije, SAD-a, Kanade i dr.), a ova zabrana produžena je do 31. decembra 2019. godine. Zvaničnici Srbije u više navrata su izjavljivali da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.

Prema mišljenju profesora Libmana, sankcije Rusiji, iako su značajne, nisu ključno pitanje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

„Priključivanje Evropskoj uniji podrazumeva priključivanje carinskoj uniji EU, što nije u skladu sa potpisivanjem individualnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama koje nisu članice EU“, navodi on.

Sa druge strane, Libman ističe da Evroazijska ekonomska unija ne predstavlja nikakvu alternativu Evropskoj uniji, a da je sporazum koji Srbija potpisuje deo prirodne politike Evroazijske ekonomske unije da promoviše trgovinu.

„Evroazijska ekonomska unija je samo trgovinski blok (carinska unija). Ona nema ambiciju niti kapacitet da dostigne stepen ‘nadnacionalnog’ i obim EU. Takođe, nema ni resurse koji se mogu porediti sa strukturnim fondovima Evropske unije, a koje bi mogla ponuditi potencijalnim novim članovima. Takođe, teško mogu zamisliti da bi Evroazijska ekonomska unija bila voljna ili da bi bila uopšte u mogućnosti da državi Zapadnog Balkana ponudi članstvo u perspektivi. Efekti ovog članstva bili bi neuporedivo manji od efekata članstva u EU, naročito kada se uzmu u obzir trenutne ekonomske poteškoće sa kojima se suočavaju Rusija i druge zemlje članice Evroazijske ekonomske unije“, ukazuje on.

Na pitanje RSE da li i na koji način potpisivanje spomenutog sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom može predstavljati prepreku Srbiji u pregovorima za članstvo u EU, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navode da je tekst sporazuma usaglašen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i odredbama Opšteg sporazuma o carinama i trgovini.

„Ovde se ne radi o potpuno novom odnosu sa državama članicama EAEU (Evroazijske ekonomske unije, prim. aut.). Sporazum sa Rusijom funkcioniše već osamnaest godina, sa Belorusijom devet, a sa Kazahstanom osam godina. EU je sa naše strane obaveštena o navedenim pregovorima sa EAEU“, piše u odgovoru Ministarstva trgovine.

Evroazijska ekonomska unija nastala je 2015. godine sa ciljem ujedinjavanja postsovjetskih država u jedan kohezivan ekonomski entitet. Evroazijska ekonomska unija zaključuje sa državama izvan saveza sporazume o slobodnoj trgovini, a ruski predsednik Vladimir Putin je u decembru 2018. izjavio da očekuje da će se ti sporazumi sa Izraelom, Srbijom i Singapurom uskoro finalizirati.

(Autonomija/Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga