Lednička jezera prete poplavama milionima ljudi zbog globalnog zagrevanja

Studija iz 2016. otkrila je da je dosad u svetu evidentirano najmanje 1.348 poplava jezera nastalih od lednika, a 24 odsto ih je u određenoj meri uticalo na ljudsku zajednicu

03. maj 2021

Planeta na kojoj živimo zagreva se, lednici se otapaju i povlače, a voda se akumulira i stvaraju se jezera. Naučnici upozoravaju da zbog toga sve većem broju ljudi globalno preti opasnost od poplava, piše Gardijan.

Od 1990. godine su se volumen, površina i broj takvih ledničkih jezera na globalnom nivou povećali za 50 posto. Kad se takva jezera prepune, postoji rizik da se izliju, ispuštajući pritom ogromne količine vode što može da prouzrokuje katastrofalne poplave.

Stiven Harison, profesor klimatskih i ekoloških promena, kaže da naučnike posebno zabrinjavaju vrlo strme planinske doline u Andima i na Himalaji, gde se ogromni lednici spuštaju prema strmim dolinama.

Korelacija između porasta temperatura i poplava jezera nastalih otapanjem lednika je zamršena. Premda se stvaranje i porast broja jezera može pripisati ljudskom faktoru i klimatskim promenama, katastrofalne poplave mogu prouzrokovati i neklimatski činioci poput zemljotresa, lavina ili obilnih kiša.

Jedan od parametara koji jezera čini potencijalno opasnima za ljude je brojnost stanovnika koji žive nizvodno i mogli bi biti izloženi poplavama. Ta se brojka može kretati od nekoliko stotina do nekoliko stotina hiljada, kao u slučaju grada Huaraza, smeštenog nizvodno od jezera Palkakoča u Peruu.

Brojni su faktori rizika koji onemogućuju procenu broja stanovnika koji bi globalno mogli biti ugroženi. Studija iz 2016. otkrila je da je dosad u svetu evidentirano najmanje 1.348 poplava jezera nastalih od lednika, a 24 odsto ih je u određenoj meri uticalo na ljudsku zajednicu.

Takvim se poplavama pripisuje više od 12.000 smrtnih slučajeva. Uočeno je da je središnja Azija najpogođenije područje, zatim Južna Amerika, potom Alpe, Island, Skandinavija, severozapadna Amerika i Grenland.

Investirati u infrastrukturu i raditi na preventivi

Autori su identifikovali Južnu Ameriku i centralnu Aziju kao regije u kojima bi moglo biti i najviše smrtnih slučajeva, ekstremnih šteta na infrastrukturi, kao i poplavljenih poljoprivrednih površina i uništenih domova i puteva.

Od svetskih tropskih lednika, 70 odsto ih je smešteno u peruanskim Andima i poznato je da se ubrzano otapaju, što je poslednjih dekada dovelo do nekoliko katastrofa. Najpogubnija dosad bila je poplava jezera Palkakoča koja se dogodila 1941. godine, a odnela je najmanje 1.800 života.

Nakon toga su se Peruanci angažovali na kontrolisanju jezera te su počeli da sprovode mere ublažavanja opasnosti, poput isušivanja jezera, jačanja brana betonskim konstrukcijama i postavljanja sistema ranog upozorenja već pedesetih godina prošlog veka.

Nepal je vrlo ranjiv kada su u pitanju poplave ledničkih jezera, zbog čega su vlasti 1999. odlučile da isuše jezero Čo Rolpu, nedaleko od Maunt Everesta, koje se brzo širilo, a krajnji im je cilj bio spustiti nivo vode u jezeru – prvo takvo u regiji.

Međunarodna komunikacija i saradnja presudni su u sprečavanju smrtonosnih poplava. Naime, studija čiji su rezultati objavljeni prošle godine identifikovala je 47 potencijalno opasnih ledničkih jezera čije bi izlivanje moglo pogoditi Nepal. Dvadeset pet ih je otkriveno u Kini, a jedno u Indiji.

Stručnjaci smatraju da je vrlo važno da nepalske vlasti razgovaraju s kineskima kako bi zajedničkim naporima pokušali da reše problem.

„Ranjive“ zemlje s brojnim stanovništvom i infrastrukturom koja je u opasnosti od poplava ledničkih jezera počele su trku s vremenom nastojeći da investiraju u sisteme pripravnosti koji će sprečiti katastrofalan ishod u slučaju poplava.

(Hina)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Pažljivo biraj svoj medij
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga