Latinka Perović: Amfilohijeva sahrana kao druga antibirokratska revolucija

"U Srbiji nije došlo do promene politike iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka"

03. nov 2020

Istoričarka Latinka Perović izjavila je da je sahrana crnogorsko-primorskog mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija izgledala kao “druga antibirokratska revolucija”.

Krajem osamdesetih godina 20. veka “antibirokratska revolucija” i tadašnja “događanja naroda” bili su organizovani kako bi Slobodan Milošević učvrstio svoju vlast, a kulminacija tih događanja bio je veliki nacionalistički miting na Gazimestanu, 28. juna 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.

“Gledajući prenos te sahrane, sve to me podsetilo kao da se radi o drugoj antibirokratskoj revoluciji. To je, posle Gazimestana, najizraženiji politički događaj i snažna homogenizacija Srba u Crnoj Gori i doprinos velikoj podeli u toj zemlji”, ocenila je Latinka Perović na sednici Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma (GDF), a prenosi GDF.

Prema njenim rečima, u Srbiji nije došlo do promene politike iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a ono što se čini kao privid promena je rezultat “pritiska spolja”.

“Kakve su to najave ako predsednik države kaže da Srbija ‘ima vojsku mnogo jaču od nekadašnje jugoslovenske’. Hoće li Srbija novi rat? Šta, u stvari, hoće Srbija”, upitala je Latinka Perović.

Predsednik GDF-a Zoran Vuletić rekao je da su predsednik Saveta Boško Jakšić, potpredsednik Rade Veljanovski i on juče imali razgovor sa predstavnicima pokreta Ne davimo Beograd o mogućnostima saradnje.

Profesor beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti Nenad Prokić rekao je da GDF ne treba da širi svoja politička savezništva pod svaku cenu.

Predsednik Političkog saveta GDF-a Boško Jakšić ocenio je da se u Srbiji proevropska opredeljenja “iskazuju stidljivo”.

Pisac Svetislav Basara ocenio je da se “ogromna većina” građana Srbije “hvata na lepak srpske sabornosti”.

“Sve je bilo jasno već nakon otpora demokratizaciji posle 5. oktobra 2000. Politikom koju su forsirali Vojislav Koštunica, posle njega Boris Tadić i sada Aleksandar Vučić stvorio se model koji svakako vodi u rat”, ocenio je Basara, koji se založio i za regionalnu saradnju sa partijama slične ideologije kao što je GDF.

Advokat Vlatko Sekulović rekao da su u Crnoj Gori partneri GDF-a “svi koji nisu bili na Amfilohijevoj sahrani”, jer u toj zemlji postoji jaka građanska svest.

Prema njegovim rečima, kandidat za predsednika Srbije koga će podržati GDF treba da bude jasno opredeljen za Evropu, da prizna ratne zločine, zalaže se za vladavinu prava, ljudska prava i slobode i rešavanje pitanja Kosova.

Advokatica Tanja Petovar ocenila je da je “pansrpska ideja jedna endemska bolest”, da je aktuelizacija te ideje sada u novom omotaču i da se veliki broj stanovništva okreće na tu stranu.

Novinar Mijat Lakićević je ocenio da postoji raskol između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i novih crnogorskih izbornih pobednika i dodao da te događaje treba pratiti.

Novinar i pisac Tomislav Marković ocenio je da srpski vlastodršci “ne žele uređenu državu”.

“I da su uspeli da stvore veliku Srbiju kakva bi to zemlja bila? Stremljenje ka stvaranju ‘srpskog sveta’ su znak da Vučiću i mnogima pre njega nije do stvaranja uređene države, već naprotiv”, kazao je Marković.

Novinar Dinko Gruhonjić apelovao je da se nikada ne pravi nikakav kompromis sa nacionalistima.

Predsednik GDF-a Zoran Vuletić rekao je da nema bojazni da će taj pokret “spustiti kriterijume” i da je glavni zadatak rad “na podizanju energije i uveravanje javnosti u ono za šta se zalažemo”.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: 2021
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga