LASLO VEGEL: Šta će reći čaršija?

Dok „letuckaju” partijski baroni i grofovi

Priredio: Laslo Vegel
23. avg 2013

Osijek i Novi Sad

Hrvatsku književnicu Ivanu Šoljat-Kuči upoznao sam pre godinu i po dana u osječkom Hrvatskom narodnom kazalištu. Posle zajedničke književne večeri u Osijeku, govorila mi je o svom romanu Unterstadt, koji je baš tih dana poslala svom izdavaču. Roman je u međuvremenu objavljen, a njegovu dramatizovanu verziju osječko kazalište je uvrstilo u svoj repertoar. Ne bi u ovoj priči bilo ništa neobično – da u romanu nije reč o jezivoj sudbini osječkih Nemaca. Priča je bezmalo od reči do reči identična sa pričama o retorzijama kojima su bili izloženi vojvođanski Nemci i Mađari. Masovne grobnice, konfiskacija imovine, deportacije, prinudni rad. Zatvori i radni logori. Naš razgovor se odužio, jer sam i ja upravo tada završavao svoj roman Neoplanta ili Obećana zemlja. Iste stvari su se događale i u Vojvodini, iste priče čine okosnicu i mog romana. Kao da smo jedno drugome otimali reči iz usta. A danas čitam da je Unterstadt uvršten i u program Dubrovačkih letnjih igara i da je pobrao aplauze publike. Pokušavam zamisliti kako novosadsko Srpsko narodno pozorište stavlja na svoj repertoar dramu koja govori o atrocitetima koje su pred kraj rata pretrpeli vojvođanski Nemci i Mađari, i da zamislim publiku, i javnost, koja s empatijama prima jednu ovakvu predstavu, isto kao što je s empatijama primila i pripovesti o novosadskim „hladnim danima”, čije su užase opisali i mađarski pisci.

Ministar za finansije i kultura

Štampa je sa simpatijama dočekala Lazara Krstića, „genijalca sa Jejla”, budućeg ministra za finansije. Ni većina stručnjaka nema primedbe na ovaj izbor. Ako sam dobro razumeo, od ovog momka se očekuje čudo. Možda je stvarno reč o stručnjaku izuztenih sposobnosti, ali sumnjam da je i čudotvorac. Jer da bi on izveo neko čudo, neophodno je da se pre toga dogodi jedno drugo čudo: da se promeni sistem vrednosti ovog društva, da se promeni ponašanje, držanje sadašnje politike, da uslede odgovarajuće promene i u kulturi, i u sferi javnog morala. Možda će novi ministar za finansije morati da kaže, pre ili kasnije, da se koreni ekonomskih problema velikim delom kriju u deformisanoj kulturi i u izvitoperenom moralu. Smatram, naime, da naša ekonomska kriza tek delimično korespondira sa svetskom ekonomskom krizom, jer je dobrim delom, zapravo, posledica krize sistema moralnih vrednosti. Novi ministar za finansije može da preduzme najbolje mere, da donese najvisprenije odluke, njihova oštrina će začas biti zatupljena ako ih beogradska čaršija, ako moćnici sa Dedinja i iz unutrašnjosti, budu tek prividno sprovodili. Jer, jednom će neko morati da prizna da se mora platiti, sa sve kamatama, cena politike koja je vođena u devedesetim godinama. Sad treba platiti i cenu političkog dangubljenja poslednjih nekoliko godina. Izvesnu dozu skepticizma pobuđuje i činjenica da su na domaću ekonomsku i, pre svega, finansijsku scenu posle 2000. godine dovedeni stručnjaci afirmisani u inostranstvu, ali oni su se junački držali na braniku struke samo dok ih je Đinđić držao na oku. A potom su se i oni uvaljali u blato ovdašnje močvare. Sad je na sudovima red da kažu kakva je ta močvara zapravo i bila, i veliko je pitanje, hoće li imati smelosti, hoće li sudije skupiti u sebi neophodnu dozu civilne hrabrosti da se suoče s činjenicama. Previše su još, naime, jaki korisnici, profiteri krize, a previše je još slaba autonomna, kritička, građanska strana. Novi ministar za finansije moraće pre svega da se suprotstavi partokratiji, sve ostalo će biti podvig stručnog znanja. Partijski baroni i partijski grofovi letuckaju posle izbora amo-tamo, nije mali broj onih koji se kočopere već u trećoj po redu partiji, dvorski tajkuni i „partiji uvek odani” preletači sad na sva usta hvale Aleksandra Vučića, oni traže svoje mesto, svoju fotelju, ali ako je jednom pronađu, i ako se uvale u nju, neće lako dozvoliti da ovaj mlađani ministar uvede red u ovu zemlju.

Jastog za ručak – i kapitalizam

Herceg Novi. Na terasi restorana ruski turista se herojski bori s jastogom na pladnju. Konobari se smeškaju iza njegovih leđa. Lep primer da put iz socijalizma u kapitalizam uopšte nije lak.

Program ili prazan list hartije

Novosadski naprednjaci su najavili da neće rušiti pokrajinsku vladu na ulici, nego u parlamentu – i to je za svaku pohvalu. Svi demokratski nastrojeni pojedinci će ovu odluku naprednjaka smatrati ispravnom, ali neće kriti ni to, da su ujedno i nadasve radoznali. Kakve su namere naprednjaka s Vojvodinom? Sva druga sudbonosna pitanja – privreda, finansije, prosveta, zdravstvo – ionako su u nadležnosti centralne vlade. Ove radoznale, za demokratiju opredeljene građane zanima program vojvođanske opozicije. Opoziciona stranka, koja je na nivou zemlje na vlasti, ne može dozvoliti sebi da na pokrajinskom nivou maše praznim listom hartije.

avgust 2013.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga