LASLO VEGEL: Počinju demonstracije

Fragmenti iz dnevničkih beleški: Ne znam da li će 21. jun biti dan žalosti

16. avg 2020

  • Priredio: Laslo Vegel
  • 16. avgust 2020.

četvrtak, 2. jul, 2020.
Telefonski poziv gospođe T. Uz mnogo muke uspeli su da smeste sina na covid-kliniku. Možda je sin doneo virus iz obdaništa. Uzalud telefonira, ne može da dobije nikakva obaveštenja. Lekarima je zabranjeno da daju izjave. Brine je i njen muž koji ima problema sa srcem. Uprkos zvaničnim informacijama, nikakve operacije nisu dozvoljene. Porodica je nemoćna i očajna. Na jednom informativnom portalu čitam da se u Novom Sadu dnevno registruje tridesetak novozaraženih. Novi Pazar, Tutin, Sjenica… opasna žarišta. Ministar za zdravlje izjavljuje da je stanje konsolidovano, sve je učinjeno. Na redu je Vranje i ostali gradovi. Oko podne čitam da je Beograd opasno žarište. Uveče predsednik Vučić iz studija Radio-televizije Srbije, javnog informativnog servisa, najavljuje pooštrene mere u Beogradu. Maske će biti obavezne u autobusima, od ponedeljka će se kažnjavati oni koji ne nose maske. I ne samo u autobusima, nego i u svim zatvorenim prostorijama. Noćni klubovi biće zatvorni od 23 do 6 sati ujutro. Stavio je u izgled i uvođenje policijskog časa i zatvaranje Beograda. Toliko. Ne preuzima na sebe nikakvu odgovornost za ono što se do sad dogodilo. Vlada je nepogrešiva, građani su nedisciplinovani. Ispražnjeni su i studentski domovi – studenti su još iste večeri izašli na demonstracije.

subota, 4. jul 2020.
Prema zvaničnim podacima 1. aprila 2020. godine u Srbiji je bilo 6 novozaraženih osoba, a od virusa je preminulo petoro ljudi. Tri meseca kasnije, posle izborne opuštenosti, 3. jula 2020. godine bilo je 309 novozaraženih i 11 preminulih. Prvog aprila zemlja je bila u karantinu, popualcija starija od 65 godina mogla je samo kroz prozor da viri na ulicu. Uoči izbora vanredno stanje je naglo – a ne postepeno – ukinuto. Glasnik Srpske napredne stranke je objavio: pobedili smo virus! Posebno su nezaboravni prizori slavlja u skučenim prostorijama Srpske napredne stranke. Šampanjac je tekao potocima, našli su se tu i trubači, ministri su poveli kolo. Najkomičniji je bio bivši ministar za kulturu Ivan Tasovac koji je euforično, žustro obigravao oko Ane Brnabić.

ponedeljak, 6. jul 2020.
Republička izborna komisija je objavila rezultate apsurdnih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Ne znam da li će 21. jun biti dan žalosti, predznaci su zabrinjavajući. Polovina stanovništva je zadovoljna, dok je druga polovina gnevna i upire prst na stranke koje su insistirale na raspisivanju izbora kao odgovorne za smrt svakog zaraženog građanina. Ovaj konflikt je nalik na tempiranu bombu. Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića (nastala otcepljenjem od Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, osvojila je 62 posto glasova (188 poslaničkih mesta), pored nje su u parlament ušli i njegovi stari i pouzdani koalicioni partneri, Socijalistička partija Srbije (10,37% glasova i 32 poslaničkih mesta, Savez vojvođanskih Mađara (2,45% i 9 poslanika), kao i Aleksandar Šapić, lider Srpskog patriotskog saveza (3,64% i 11 poslanika), koji je odmah izjavio da bi rado sarađivao sa svima, tako i sa Srpskom naprednom strankom. Izlaznost je bila takođe žalosna, prema zvaničnom izveštaju Republičke izborne komisije: 48,93%.

utorak, 7. jul 2020.
Noćas su me bar deset puta probudili iz sna sirene ambulantnih kola. Dovoze zaražene u covid-bolnicu. (…) Televizija N1 kasnila je deset minuta sa emisijom vesti, jer je predsednik Vučić kasnio sa važnom objavom: u Beogradu je uvedena vanredna situacija. Predsednik je za pogoršanje prilika okrivio građane, po njegovom mišljenju vlada nije ni po čemu pogrešila. (…) Anika me upozorava da Televizija N1 direktno izveštava o masovnim demonstracijama protiv Vučića ispred zdanja parlamenta. Svoj članak za budimpeštanski dnevni list Nepsava počinjem ovom rečenicom: „U Srbiji su privedeni kraju 21. juna održani, može se reći, apsurdni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori čiji rezultati ni u jednom trenutku nisu bili upitni, ali bi mogli da imaju nepredvidljive posledice”. A te posledice su usledile pre nego što sam pretpostavljao. Nekoliko demonstranata se probilo u parlament, ali su ih policajci izbacili. Ispred policijskih kordona situacija je napeta. Parole su svakakve. Deo demonstranata protestovao je protiv Vučićeve diktature, drugi su skandirali ono klasično „ne damo Kosovo”, optužujući Vučića da se sprema da proda pokrajinu, južnu. Vučiću je uspelo da ujedini krajnju desnicu sa nezadovoljnim i gnevnim građanima. Istina, provladini tabloidi su i do sad bili naklonjeni ekstremnoj desnici, napadajući uglavnom umerenije nacionaliste i organizacije i stranke koje su zagovarale demokratske principe. Atmosfera ispred parlamenta je sve napetija. Jedna mala grupa je u jednom trenutku zasula kamenjem policiju, na šta je policija brutalno nasrnula – ali ne na tu grupicu bacača kamena, nego na masu. Čitav prostor oko skupštine davio se od suzavaca. Pojavio se i odred policijske konjice, zatim i žandari sa psima. Bez vidljivog razloga su navalili na mlade ljude koji su sedeli u parku i besomučno ih prebijali. Gledamo kako čovek leži na pločniku, kako ga policajci, njih četvorica ili petorica svirepo premlaćuju, pa su potrčali dalje. Za njima su dotrčali drugi policajci, kao da su bili u žurbi, ali ipak nisu odoleli da zastanu i da i oni izdevetaju već oborenog, nepomičnog čoveka, pa su otrčali dalje. Pristigla je i treća grupa policajaca s isukanim palicama, i oni su odmerili po nekoliko udaraca na zgrčenog građanina, malo su ga izgazili i pohitali dalje. Trg ispred skupštine ličio je na bojno polje. Već pomenuta grupa nacionalista je i dalje provocirala policiju. Građane su mlatili i policajci u civilu. Haos je bio potpun. Bilo je to grozno i gledati na televiziji, ovako nešto ni u Miloševićevim vremenima nisam video.

sreda, 8. jul 2020.
Na veb-sajtu Pannon TV čitam da Ištvan Pastor najenergičnije osuđuje „pojavne oblike onih primitivnih ljudskih poriva koji se ispoljavaju u prodorima u zdanje parlamenta, ugrožavanju ljudskih života, u napadima na policiju… u razbijanju i uništavanju”. I da se nada energičnom, efikasnom i zakonitom nastupu nadležnih organa gonjenja.
Na javnom televizijskom servisu izjavu daje i predsednik Vučić. Nema ni trunke samokritičnosti. Nema ni pomena o ishitrenom raspisivanju izbora. Predsednik naziva demonstrante huliganima, sumnja i u strane obaveštajne službe, obećava da će obelodaniti koje su one države čije se tajne službe mešaju u unutrašnje poslove Srbije. Ukazuje potom na ulogu članova ekstremno desničarskih organizacija. Konačno su i oni stavljeni na dnevni red. Ne mogu ni da nabrojim koliko puta sam pisao o njima u ovom dnevniku. Autonomija.info je prikazao nacističke simbole u gradu. Počinioci su ostali nepoznati. Ovakve ekstremno desničarske organizacije se množe kao pečurke posle kiše, u parlamentu sve više uzima maha brutalni govor. Deo televizija koje raspolažu s nacionalnim frekvencijama predvodi širenje brutalnog jezika. I u tom društvu se isiče predsednikova omiljena televizija – TV Pink. I posle svega nasilje se preselilo na ulice. Istovremeno, u jednopartijskom parlamentu nema prostora za dijalog. Čak i ako bi jako hteo, čovek ne bi mogao da nađe mogućnost za razumni dijalog. Ako se usudi da kritikuje, smesta će biti proglašen za neprijatelja.
Uprkos sinoćnoj brutalnoj intervenciji policije, večeras posle šest masa sveta se ponovo okupila ispred parlamenta. Ranije su u masi demonstranata dominirali sredovečni ljudi, sad su mlađe generacije u većini. Demonstracije su i ovoga puta mirno počele, ali negde posle deset reč su preuzeli ekstremisti, gađali su kamenicama policiju koja nije ove pojedince izdvojila iz mase, već je nasrnula na demonstrante. Prema direktnim izveštavanjima Televizije N1 ispostavilo se da je policija bila još brutalnija nego juče. Pojavila su se oklopna borbena policijska vozila, policijski psi i policijska konjica, žandari, interventne policijske jedinice. Ranjenika je bilo tušta i tma. U jednoj sceni video sam krvave patike.
Demonstriralo se i u Novom Sadu. Ekstremisti su i ovde hteli da preuzmu vođstvo, razbili nekolikpo prozora na Gradskoj kući, policija koja se povukla u Gradsku kuću sve je to mirno posmatrala. Nešto kasnije su ih potisnuli s trga. Mirni demonstranti su se vratili seli su u krug naspram policijskog kordona. Demonstrirali su predstavnici dve međusobno suprotne politike. Nacionalisti traže smenu Vučića jer je „prodao Kosovo”, a druga grupa zato što gazi demokratske vrednosti.

četvrtak. 9. jul 2020.
Ručak sa M.I. – objašnjavam mu da je reč o sukobu dveju frakcija nacionalista, i jedni i drugi uveravaju narod da neće prodati Kosovo. I jedni, i drugi se kunu u nacionalna osećanja, u rodoljublje, dok se međusobno optužuju za veleizdaju. Pre dve godine sam na jednom forumu Nezavisnih novinara Vojvodine predskazao da će pre ili kasnije doći do obračuna između dve grupacije. Situacija je nepromenjena. Nije ništa novo. S ovom klopkom sam se suočio i ja 5. oktobra 2000. godine. Kad su jedni pored drugog marširali demokrate, liberali, nacionalisti i do lakata krvave crvene beretke i mladi otporaši. Milošević je bio nacionalista, ali nacionalistički je bio i dobar deo opozicije. Iste večeri, dreždeći na glavnom novosadskom trgu, konstatovao sam, i u knjizi svojih dnevničkih beleški i zapisao i objavio (Ispisivanje vremena, u međuvremenu, dnevničke beleške, I. deo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2003.) da su nacionalisti opet pobedili. Moram prizvati iz sećanja 5. oktobar 2000. godine. Posle dvadeset godina stvar je neosporna. Ko je sad na vlasti? Koji su ti ljudi u centrima moći? Oni protiv kojih su mase 2000. godine demonstrirfale, samo što se u međuvremenu bivšim radikalima i večnim miloševićevskim socijalistima pridružio Savez vojvođanskih Mađara. Pored ove dve drupacije postoji i jedna treća: ogorčene, ali neorganizovane mase. One liberalne demokrate kojima se, kao vešticama, sudi širom ovog regiona.
Posle šest počele su nove demonstracije, uzorno mirne. Demonstranti tvrde da policiju napadaju u mase infiltrirani ljudi bliski vlastima i fudbalski huligani, njihov je cilj da kompromituju demonstracije, zato su danas i stigli pred skupštinu s parolom, „sedi i ne nasedaj”. Na trgu su seduckali hiljade i hiljade mladih u dobrom raspoloženju. Policije jedva da je i bilo. Negde oko jedanaest pojavila se grupa ekstremnih desničara, ali – prema izveštaju Televizije N1 – mladići su ih oterali. Policija se povukla iza parlamenta. Na kraju su se mladi uhvatili u kolo.

(preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Novi žeton, nova šansa
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga