LASLO VEGEL: Na pragu haosa

Šubare uprkos sunčanom danu

Priredio: Laslo Vegel
19. apr 2013

Mnogo buke ni oko čega

Jedan nemački novinar me pismom obaveštava da će uskoro posetiti Novi Sad. Naime, premijer Ivica Dačić je u svom intervjuu za Frankfurter Algemajne Zajtung izjavio da je srpski zakon o zaštiti manjina najliberalniji zakon te vrste u Evropi. E, pa, sad bi taj nemački novinar hteo da vidi. Da vidi svojim očima kako taj zakon, s one strane političkog diskursa, funkcioniše u svakodnevnom životu. Nećete imati težak posao, odgovaram na pismo, prošetaćete se novosadskim ulicama i biće vam sve jasno. De facto, de jure! Na internetu pronalazim tekst Dačićevog intervjua. Prema rečima predsednika srpske vlade, nadležnosti srpskih zakona o zaštiti manjina su mnogo šire nego što srpska vlada traži za kosovske Srbe. Istina, ovi regioni nisu etnički, nego teritorijalni, ali – pustimo sad to. S druge strane, premijer Dačić je potpuno u pravu – ova konstatacija je za svaku pohvalu! – kad kaže da regioni raspolažu širokim ingerencijama. Ja bih još dodao: mnogo širim no što ima Vojvodina. Ako sam dobro razumeo, onda Dačić autonomije širokih ovlašćenja shvata kao evropske vrednosti, štaviše, on se i zalaže za njih. U tom slučaju, međutim, ne razumem, zašto ne kritikuje one koji su naumili da ukinu autonomiju Vojvodine, čak i s ovakvim, krajnje skromnim nadležnostima. Ne pada mi na pamet da kritikujem jednu i da branim drugu stranku. U ovoj priči nisu najvažniji, naime, protivnici autonomije, jer će oni već koliko sutra demonstrirati protiv srpske vlade čim ona odluči da doista krene putem modernizacije Srbije. Svoje namere su već i nagovestili tokom briselskih pregovora o Kosovu, kad su Dačića i Vučića nazvali narodnim izdajnicima. Neku korisniju literaturu ne bih u ovom trenutku ni mogao da predložim aktuelnoj srpskoj vladi nego kratki roman Mihaila Bulgakova Pseće srce. S preporukom da budu mudri i da čitaju što više.

Teška optužba

Haos se uvećava. Nedavno je ministarka Zorana Mihajlović izjavila da je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, u proteklom periodu „loše radio”. Čak i laici znaju da nesmetano dobavljanje i distribucija gasa ima presudan uticaj na funkcionisanje privrede i na standard građana. Stoga jedna ovakva optužba deluje vrlo ozbiljno. Nisam kompetentan da presudim, ko je u pravu. Čekam odgovor vlade. Premijer, međutim, ćuti – nije demantovao tvrdnju svoje ministarke. Samim tim, prema proverenom i pouzdanom receptu, sve ostaje po starom. Kao da smo postali zemlja bez i trunke osećanja odgovornosti.

Bunjevački Mađari

Pre nekoliko dana, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić govorio je o zlokobnoj ekonomskoj situaciji zemlje. Nagovestio je i to da će možda već za nekoliko meseci i isplata penzija biti dovedena u pitanje. Pregovori s Kosovom su doživeli fijasko. Vladu najzdušnije podržavaju oni koji su radikalno protiv pridruživanja zemlje evropskim integracijama. Beogradska vlada želi da nastavi pregovore o Kosovu, kako sama ističe, makar i po cenu bolnih kompromisa. Dakle, i kad je reč o najbolnijem pitanju, Vučić je na strani dijaloga. U međuvremenu, u Novom Sadu, vojvođanski lideri stranaka koje čine koaliciju na nivou republike, organizuju demonstracije protiv vojvođanske vlade koju ne čine predstavnici ovih partija, s obzirom na to da su na nivou pokrajine poraženi na izborima. Stvar koja je u demokratijama posve uobičajena. Stranka nemačke kancelarke Angele Merkel, na primer, doživela je poraz na nekim pokrajinskim izobrima, ali niko nije pomislio da bi zbog toga trebalo raspisati vanredne izbore na nivou čitave zemlje. Izašli su na izbore, odmerili svoje snage i primili k znanju rezultate. Život pored svega toga nesmetano teče dalje, do sledećih odmeravanja. Ali ne i kod nas. Ovde nema dijaloga, ovde je sve ili ovako, ili onako. Ko nije sa nama, taj je protiv nas, ispaljuje se stara boljševička parola. A demonstracije su organizovane jer je vojvođanska vlada najavila da će u vojvođanskom parlamentu predložiti usvajanje deklaracije u kojoj se zahteva da srpska vlada uvaži zakonska i ustavna prava Vojvodine. Gledam video-snimke ovih demonstracija. Dugi red autobusa, među njima i registracije prilično udaljenih gradova. Neobično obučeni demonstranti, uprkos lepom, sunčanom danu, muškarci su pod šubarama. Takve figure baš i ne srećem u Novom Sadu. Na jednom plakatu, krupnim slovima piše: Kosovo. Nigde se ne pominje Evropska unija. Govornike iz redova vladajuće koalicije na republičkom nivou zdušno podržava opoziciona, antievropska stranka Vojislava Koštunice i brojne ekstremno desničarske organizacije. Čini se da su vojvođanski kadrovi Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke ovim demonstracijama odaslali šifrovanu poruku Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću. Dnevni list Informer, koji je javno osudio vojvođansku vladu, pozivajući se krugove bliske beogradskoj vladi, objavljuje da je premijer Vladimir Putin pozvao Srbiju da se odluči: ili Rusija, ili Amerika. Time se pak demantuje izjava premijera Ivica Dačića da o tome nije bilo ni reči. Ko je iskren, ko govori, a ko prikriva istinu – citirani vladini krugovi ili predsednik vlade? Zašto se ta stvar ne raščisti unutar vlade? Isti taj Informer upozorava premijera Ivicu Dačića da je i on bio među onima koji su glasali za odluku da se pregovori o Kosovu ne vode pod okriljem Ujedinjenih nacija, nego Evropske unije. Na jednom povećem transparentu piše: „Dole Vojvodina!” Voditelj programa demonstracija pozdravio je i „bunjevačke Mađare”! Ko iole poznaje Vojvodinu, zna pouzdano da postoje Mađari i da postoje Bunjevci, ali da „bunjevačkih Mađara” nema. Uobrazilja nema granice, ako su izmislili vojvođanske separatiste, zašto ne bi mogli da izmisle i neku novu, bizarnu, hibridnu naciju: „bunjevačke Mađare”? Sve su to motivi dostojni romana jednog Vitolda Gombroviča. Ali ipak sam prinuđen da se okrenem stvarnosti. Ekonomisti saopštavaju zloslutne vesti. Na sveopštu žalost! Životni standard je posle izbora u opadanju, znatnijih stranih ulaganja nema, razumniji beogradski političari boga mole da se pojavi neki ozbiljniji investitor. Zar ne bi bilo pametnije da vojvođanski naprednjaci, (ali) i socijalisti, poslušaju Vučićev savet: ne igrajte se vatrom. Što se tiče ekonomske situacije, neka povedu razumne, na argumentima utemeljene razgovore s političkim protivnicima. Ne s neprijateljima, nego s protivnicima! I da pri tom imaju u vidu interese države, ne samo stranku i plišane fotelje. Imam ozbiljne rezerve u odnosu na vladajuću koaliciju, ali i u odnosu na opoziciju. Ne zanima me nijedna stranka, već samo ljudske sudbine, zanimaju me dramatična pitanja našeg postojanja, republikanske vrline, i ozbiljno ugrožene ljudske slobode. U zlokobnom svetu, bremenitom ekonomskom krizom, u svetu u kojem su samo promene stalne, nadasve je teško upravljati jednom malom zemljom. To podrazumeva hiljade i hiljade problema – ne treba, dakle, dodatno proizvoditi neprijatelje. Čak i građani mnogo uspešnijih, stabilnijih, uređenijih zemalja osećaju teret globalne krize kapitalizma. Imam ozbiljne rezerve i u odnosu na aktuelni parlamentarni sistem koji je pod presudnim uticajem oligarhije – ali ako su već dame i gospoda političari odabrali parlamentarnu demokratiju, neka uđu u parlament, zato su i plaćeni, neka zarade svoje plate, neka podvrgnu analizi i neka rasture deklaraciju pokrajinske vlade, ali neka ispravnost svojih ocena i stavova dokažu na stručnim forumima, i tek potom mogu da računaju na poverenje birača.

april 2013.
(Preveo Arpad Vicko)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga