Kurt Volker: Zapadni Balkan nazaduje, Rusija širi uticaj pomoću Srbije i SPC

"Razlog zastoja Srbije na putu ka EU je u njenoj neodlučnosti u pogledu svog identiteta"

01. jan 2021

Američki diplomata Kurt Volker izjavio je da Zapadni Balkan ne stoji u mestu, već nazaduje, i da je za to u velikoj meri zaslužna Rusija koja uspeva da širi uticaj pomoću Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Volker, član tima Ričarda Holbruka zaslužnog za postizanje Dejtonskog sporazuma 1995. godine, rekao je za Glas Amerike da Rusija vodi „agresivnu politiku na Zapadnom Balkanu sa ciljem da spreči evroatlantsku integraciju“ tog regiona.

On međutim navodi da taj proces iziskuje i aktivniju ulogu Evropske unije.

„U poslednjih deset godina, sama Evropa usporava proces primanja novih članica. Crna Gora, Makedonija i Srbija bi trebalo da streme članstvu u uniji, ali taj proces je uveliko usporen“, kazao je Volker.

Razlog za uočljiv zastoj Srbije na putu ka EU Volker vidi u njenoj neodlučnosti u pogledu svog identiteta kao države.

„Nakon raspada Jugoslavije, Srbija se našla pogođenom zbog gubitka teritorije i smanjenog uticaja. Pokušala je da povrati status na način na koji ne samo što je doveo do gubitka Kosova, već i do izrazitog negodovanja Evrope i SAD zbog postupaka Beograda“, rekao je Volker.

Dodao je da Srbija danas „varira dok nastoji da povrati uticaj u regionu“, oslanjajući se na Rusiju i Kinu s jedne strane, dok najavljuje proevropsko opredeljenje s druge.

„Sve dok ne razreši tu dilemu, Srbija ne može da postane integralni deo Evrope“, ocenio je američki diplomata.

Volker ukazuje i da je nova vlast u Crnoj Gori „prosrpska i proruska“, a da dalja stabilnost Zapadnog Balkana možda najviše zavisi od ruskog mešanja, i to u Bosni Hercegovini.

„Nedavno smo čuli šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova (u Beogradu) kako vodi raspravu o Republici Srpskoj i govori da BiH treba da se okrene neutralnosti u spoljnoj politici zbog Republike Srpske“, naveo je.

Volker je rekao da je Dejtonski sporazum bio neophodan za zaustavljanje rata, ali da je stvorio državu zasnovanu na tročlanim strukturama i izričitoj suverenosti pojedinačnih etničkih grupa, što, kako navodi, „neminovno vodi do međusobnog blokiranja i kontinuiranog zastoja“.

„Dok ne budemo imali neku vrstu međunarodne konferencije za ažuriranje Dejtonskog sporazuma, država BiH ostaje onesposobljena“, kazao je Volker.

On je ocenio da Srbija ne učestvuje u destablilzaciji Bosne i Hercegovine, ali nije isključuje mogućnost dubljih poremećaja.

„Ukoliko se nešto drugo dogodi, Srbija će vrlo brzo skočiti u odbranu Republike Srpske i bila bi spremna da apsorbuje Republiku Srpsku“, naveo je Volker.

Povodom interesa Hrvatske u toj zemlji, Volker navodi da bi ona, kao članica EU i NATO, bila mnogo opreznija u podsticanju poremećaja u državi Bosne i Hercegovine ili prihvatanju bilo kakve vrste nezavisnosti ili zajednice sa Zapadnom Hercegovinom.

„To bi došlo u obzir jedino na kraju veoma dugog pregovaračkog procesa koji bi imao međunarodnu podršku“, kazao je Volker za Glas Amerike.

Naveo je da bi takav razvoj događaja „vratio Zapadni Balkan u dane etničkih sukoba, umesto napretka multietničkih društava zasnovanih na demokratskim principima“.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: 2021
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga