Kuća na Ravnom Bregu

Bio je tu slovenački, hrvatski, dva bosanska, beogradski i makedonski pisac i još ja, delom iz Mađarske, delom iz Srbije – kaže književnik i publicista Đerđ Serbhorvat

05. okt 2012

Grupa pisaca Jugoistočne Evrope provela je zajedno u Mokrinu kod Kikinde čitavih mesec dana. Jedini posao učesnika projekta pod nazivom „Kuća na Ravnom Bregu“ bio je – da pišu. Cilj književne mokrinske radionice koja je ove godine po prvi put organizovana je prepoznavanje i popularizacija književnog potencijala područja Jugoistočne Evrope. –Bio je tu slovenački, hrvatski, dva bosanska, beogradski i makedonski pisac i još ja, delom iz Mađarske, delom iz Srbije – kaže književnik i publicista Đerđ Serbhorvat, jedan od sedmočlane književničke grupe iz Mokrina. – Pritom se tamo ispostavilo da smo u potpunosti gosti privatne firme „Terra Pannonica“, odnosno da barem već postoji jedan privatni književni mecena na ovom području. Inače, sa nekima od srpskih novinara sam „imao problem“, teško su razumevali odakle sam ja to, koga predstavljam (pa sebe, prvenstveno). Ovo sve govori o tome kakvi su srpsko-mađarski odnosi, koliko o nama znaju u Beogradu – navodi Serbhorvat u intervjuu za „Mađar so“.

Prema rečima Srbhorvata, pisci su u Mokrinu bili smešteni u dve građanske kuće i svoje su vreme provodili u takozvanoj „sajber kući“ pod „nadzorom“, kako je predočio, kuvara, čistača, menadžera, čak „čuvara“, kao da su kakve „aristokrate“, kojima je posao zaista samo pisanje. – Navići se na to – mada zvuči prilično blesavo –prilično je i teško. Mislim da su sklopljena i prijateljstva za ceo život, ali ne bih spletkario o međusobnim odnosima – ako sedmoro mesec dana živi zajedno, sigurno da dođe do manjeg konflikta. Šalili smo se da kuća na Ravnom Bregu liči i na jednu kuću „Velikog brata“, lovili su i ispunjavali sve naše želje – prenosi utiske Serbhorvat.

Sagovornik „Mađar so“-a dodaje i da za ovakvu radionicu stvaralaca on još jedva da je i čuo. – Ono što postoji, tamo ti pre obezbede stan, gde možeš živeti usamljenički, eventualno u jednom nemačkom dvorcu na sličan način. Najviše nas bavi se i novinarstvom, ili piše drame, scenarije i slično, dakle mnogo su nas puta pritiskačli rokovi. Ovde je trebalo da napišemo jednu novelu, onako uopšteno na temu Kuće i to će se u zbirci pojaviti u izdanju beogradskog „Arhipelaga“, a održali smo i dve književne večeri, u Beogradu i Mokrinu. Zanimljivo da se srpska javnost još uvek više interesuje za književnost, ili se barem tako čini, i da se pisac kao takav još uvek uveliko poštuje. Iako od nas, koji smo bili tamo, nijedan nije neki tip nacionalnog predvodnika. Tako da nije bilo ni takve rasprave do kakve je došlo oko Književne kolonije u Kanjiži. Valjda ni zbog toga jer su ovih šest ex-jugoslovenskih pisaca prilično uspešni, i na Zapadu, tako da nisu frustrirani. I teško da su ljubomorni, recimo prevode jedan drugog –preneo je utiske Serbhorvat.

(Magyar Szo) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga