KRISTIJAN ŠVARC-ŠILING: Milorad Dodik, predsednik koji ne priznaje svoju zemlju

Bosna i Hercegovina je u teškoj krizi koja bi mogla da ima teške posledice, kako za Zapadni Balkan, tako i za čitavu Evropu

03. jula 2019

U petak (28.6.) je u nemačkom listu „Tagescajtung“ objavljen članak Eriha Ratfeldera pod naslovom „Bosna pred ponorom – u BiH sve više jača uticaj nacionalističkih struja – međunarodne institucije to dozvoljavaju“.

Neki se sigurno pitaju da li je situacija tako teška ili se ipak preteruje. Moj odgovor, nažalost, glasi: Da, situacija je zaista teška! Ako se Zapad i dalje bude zadovoljavao ulogom posmatrača, zemlja će se raspasti i to će imati teške posledice za čitav Zapadni Balkan, ali i za Evropu!

Advokat srpskih interesa

U Bosni i Hercegovini je od početka godine na čelu države Milorad Dodik. On je predstavnik bosanskih Srba u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta u BiH i trenutno je predsedavajući tročlanom Predsedništvu. Dodik je ekstremni srpski nacionalista koji se isključivo rukovodi navodnim srpskim interesima, pri čemu prelazi preko interesa zajedničke države ne obazirući se kakvu joj štetu time nanosi.

Dodik sam otvoreno kaže da se ne oseća kao predsednik Bosne i Hercegovine, koja za njega u stvarnosti uopšte ne postoji, već da samo zastupa interese srpskog naroda. On sprečava formiranje vlade tako što je odluku jednog od svojih prethodnika Nebojše Radmanovića proglasio nevažećom i prevaziđenom. Reč je o Godišnjem nacionalnom programu („Annual National Programme“), koji je preduslov za put u NATO. Dodik je svojoj nacionalističkoj partiji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) u Republici Srpskoj naložio da donese odgovarajuću odluku koja je u suprotnosti sa ranijim odlukama srpskih predstavnika i koju RS ističe kao preduslov za formiranje vlade.

Apsolutna politička stagnacija

S obzirom na to da partije u drugom i većem entitetu, Federaciji BiH, ne žele da dozvole takvo nedemokratsko i antiparlamentarno ponašanje, vlada ne može da se formira, što za posledicu ima apsolutnu političku stagnaciju. Od početka jula nemoguće je doneti odluku o usvajanju budžeta tako da niko ne zna kako će se od 1. jula isplatiti plate činovnicima i državnim službenicima.

Poslednji dan kada je Parlament BiH mogao da izabere delegate za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope bio je 24. jun 2019. Ni do tog izbora nije došlo. Razlog nije bio propust Parlamenta BiH, već razlog leži u partiji SNSD čiji je predsednik Dodik. Poslanici SNSD namerno se nisu pojavili na sednici i time su onemogućili izbor delegata za Savet Evrope.

Bosna i Hercegovina trenutno je jedina zemlja Evrope koja neće biti zastupljena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. A sve to se dešava u zemlji koja na svom putu ka EU mora da ispuni posebno mnogo zadataka i obaveza. Pri tom je ovo samo mali presek događanja u protekle četiri sedmice.

Dokumenat neviđen u istoriji diplomatije

Zaslužuje da se pomene i „zgodno“ pismo predsednika Dodika odlazećoj ambasadorki SR Nemačke u BiH Kristijani Hohmann. Dodik joj je napisao da ne polaže pažnju na njenu oproštajnu posetu:

Vi ste kao ambasadorka SR Nemačke u BiH u protekle više od tri godine radili na štetu srpskog naroda i Republike Srpske, a time i protiv same Bosne i Hercegovine i njenog ustavom predviđenog uređenja. Vaši javni nastupi i diplomatske aktivnosti tokom Vašeg boravka u Sarajevu bili su politički obojeni, subjektivni i diplomatski neprimereni, o čemu ću obavestiti i najviše predstavnike SR Nemačke.

Ovo je jedinstven dokumenat u istoriji diplomatije. Za Dodika bi bilo dobro kada bi nešto naučio od svog bliskog kolege – predsednika Srbije Aleksandra Vučića – pre nego što pošalje sledeće oproštajno pismo nekom od članova diplomatskog kora u Sarajevu.

Dodik odavno tvrdi da se strašni genocid u Srebrenici, koji je nakon dugogodišnje istrage i kroz najviše sudske odluke potvrdio Međunarodni sud u Hagu, nije dogodio. Sada, na funkciji predsednika BiH, Dodik na isti način tvrdi da genocida u Srebrenici nije bilo, što je provokacija ne samo za stanovnike BiH, već i za međunarodnu zajednicu. U Nemačkoj i nekim drugim zemljama negiranje zločina je krivično delo i krivično se kažnjava. Kada će se tako nešto dogoditi u BiH? Kada će tamo biti povučene pravne konsekvence i kada će doći do opoziva jednog ovakvog predsednika?

Prof. Dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.

(Deutsche Welle, Foto: OHR)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga