Krajnje je vreme za časove antifašizma u školama

"Imamo reviziju istorije, promenjene udžbenike, nazive ulica i spomenika"

20. jula 2019

Krajnje je vreme da se u osnovne škole u Srbiji uvede čas sociologije, u okviru kog bi se učile i vrednosti antifašizma, kako bi se smanjila agresija među mladima, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Jasmina Petrović, predsednica Srpskog sociološkog društva.

„To je jedan od načina da decu uvedemo u prosocijalne vrednosti kao što su solidarnost, čovekoljublje, tolerancija i kritički odnos prema nasilju i brutalnosti. Kroz jedan čas definitivno se ne može popraviti užasan vakuum i višedecenijska anomija, ali vredi pokušati“, kaže Jasmina Petrović, inače i profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu.

U tom gradu u južnoj Srbiji 21. juna na ulici je nožem izboden dvadesetčetvorogodišnji student Elektronskog fakulteta jer je nosio majicu sa antifašističkim obeležjem.

Za deo javnosti to je bila kap koja je prelila čašu, nakon koje je parlamentarna stranka Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila da se u osnovnim i srednjim školama od jeseni uvede bar jedan čas nedeljno o antifašizmu i tekovinama Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu, iz koje su proizašle posleratna Jugoslavija, današnja Srbija i druge države regiona koji se danas naziva Zapadni Balkan.

Sve više su prisutni nacionalistički diskurs i fašistički ispadi. Termin fašizam se zloupotrebljava i tendenciozno se zamagljuje relativizacijom. Upravo smo reagovali da ne bismo dolazili u ovakve situacije“, objasnila je Bojana Begović, predsednica Omladine LSV-a.

Potiranje žrtava predaka

Antifašističku šetnju stotinak građana Niša, održanu zbog napada na studenta, nedelju dana kasnije sa strane je pratila grupa mladića koji su, kako su javili izveštači sa lica mesta, skandirali „Srbija Srbima“, „Živela velika Srbija“ i parole nekadašnjim saradnicima nacističke Nemačke „Živeo Nedić“ i „Živeo Ljotić“.

„Te osobe deo su nacista i ultradesničara koji inače prave probleme u Nišu”, rekao je tom prilikom jedan od učesnika protesta Srđan Nonić, član građanske organizacije Niška inicijativa.

Aleksandar Đenić, sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije SKOJ, kaže da je paradoks da su neki mladi, čiji preci su možda dali živote u borbi protiv fašizma, danas na drugoj strani.

„Ništa ne čudi u vreme kada imamo reviziju istorije, promenjene udžbenike, nazive ulica i spomenika, kada se čitava istorija Drugog svetskog rata prećutkuje ili falsifikuje. Neki mladi momak koji je odrastao u takvom okruženju uopšte nema predstavu o svom dedi i babi, kakve su žrtve podneli i kakve su posledice bile“, navodi Đenić.

Rehabilitovano 3.500 osuđenih

Prema podacima SKOJ-a, u Srbiji je rehabilitovano 3.500 ljudi koji su osuđeni zbog zločina u Drugom svetskom ratu, a LSV smatra da bi obavezan deo edukacije mladih, kao nekada, trebalo da budu ekskurzije na mesto nekadašnjeg nacističkog logora na beogradskoj Banjici i Spomen park Šumarice gde su nacisti streljali đake i građane Kragujevca.

„Zighajlovanju u junu u Nišu i veličanju Milana Nedića prethodilo prošlogodišnje zighajlovanje i skandiranje na skupu u Beogradu, kada su očito prošli nekažnjeno“, saopštila je Liga socijaldemokrata Vojvodine, aludirajući i na proteste koji su održavani redovno ispred suda tokom neuspelog procesa rehabilitacije predsednika kvislinške vlade u Srbiji Milana Nedića.

Već deset godina u Srbiji postoji Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja, ali uprkos tome takve pojave ne jenjavaju.

Istoričarka Milena Bićanin smatra da je najopasnije prekrajanje istorije.

„Pošast kojom smo zatrpani poslednjih par godina u Srbiji apsolutno je odlika populizma i jačanja desnice kao nemogućnost da se da odgovor na mnoga druga pitanja. Za mene je ključno pitanje socijalne pravde. Pretpostavljam da bi možda malo bolelo kada bi se dao odgovor, ali da bi za društvo bilo mnogo korisnije„, zaključila je Bićanin.

Neki od mladih Beograđana rekli su za RSE da ne bi imali ništa protiv da se više uči o antifašizmu.

„Meni su, recimo, taj deo preskočili u obrazovanju. Imam osećaj da ne učimo ništa iz istorije pa nam se greške stalno ponavljaju, a to je upravo zbog neznanja. Zaboravljamo na istoriju, a upravo iz nje trebalo bi da učimo“, naveo je Nemanja Janković, dok je njegov sugrađanin Nikola Pavlović dodao da bi na istoriji Drugog svetskog rata trebalo više insistirati u srednjoj školi:

„Veliki je problem jer živimo u polarizovanom društvu. Na žalost, ljudi imaju potrebu da se svrstavaju na jednu ili drugu stranu. To je klizav teren za mlade ljude i nekada biraju pogrešnu stranu.“

Kako je 18. jula za RSE rečeno u Ministarstvu prosvete Srbije, zahtev za uvođenje novog časa nije stigao u to ministarstvo, a kada bude nadležni će se o tome izjasnilti.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga