Konferencija „Prava nacionalnih manjina u državama nastalim raspadom SFRJ“

Važno je stvoriti regionalni mehanizam za zaštitu nacionalnih manjina

18. juna 2019

“Centar za regionalizam je 1991. godine organizovao konferenciju u Kotoru sa istim nazivom današnje konferencije Prava nacionalnih manjina u državama nastalim raspadom SFRJ na kojoj su zaključci bili da je neophodno omogućiti nacionalne posebnosti, da treba jačati mir, individualna i kolektivna prava nacionalnih manjina i da je neophodno osuditi podsticanje straha i mržnje, ova današnja, trebala bi da nam da odgovor na pitanja gde smo danas, kakav je status novih nacionalnih manjina nastalih raspadom Jugoslavije, kakav je normativni i institucionalni okvir nacionalnih manjina u državama bivše Jugoslavije danas”, otvarajući konferenciju istakao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, i dodao “da bi važno bilo da možemo da stvorimo regionalni mehanizam za zaštitu nacionalnih manjina što bi unapredilo bileteralne sporazume koje danas imamo između zemalja bivše Jugoslavije”.  

Osvrćući se na prava nacionalnih manjina u Srbiji i Hrvatskoj, Vlado Radulović iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava istakao je važnost Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koje je Srbija dogovorila sa Hrvatskom. Dokument je nastao tokom 2016. godine u toku procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji ali i otvaranja pregovaračkog poglavlja 23.  

„Srbija trenutno ima četiri bileteralna sporazuma za unapređenje prava nacionalnih manjina sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom i Severnom Makedonijom. Neophodno je da se intenzivira saradnja i sastanci, posebno, sa Makedonijom sa kojom nakon potpisivanja sporazuma još nije bilo ostvarenih sastanaka. Prošle godine Vlada Srbije izdvojila je 255 miliona dinara za rad nacionalnih saveta ne računajući sredstva iz pokrajinskih fondova“, istakao je Radulović.

Osvrćući se na stanje i prava nacionalnih manjina u AP Vojvodini, Mihalj Njilaš, potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice istakao je da u Vojvodini, pored srpske, živi 28. drugih nacionalnih zajednica i da one čine 26 odsto stanovništva Vojvodine. Da je u svim tim manjinama prisutan proces depopularizacije i prisilne migracije.

„Vojvodina je dobar primer za region jer je u njoj visok stepen obrazovanja i informisanja na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica. Visoka je svest samih pripadnika, razvijena mreža institucija ali i stepen saradnje sa matičnim zemljama. U pokrajini radi 5 zavoda za kulturu nacionalnih zajednica, šest je službenih jezika u upotrebi, a od ukupno 45 vojvođanskih opština u 39 opština je jedan od zvanični jezika neki od jezika vojvođanskih nacionalnih zajednica“.

„Neophodno je poštovanje srazmernosti zapošljavanja u pokrajinskih organima uprave što trenutno nije slučaj. Od ukupno 1006 zaposlenih lica, trenutno je 72 odsto Srba, 15 odsto pripadnika nacionalnih manjina, a 14 odsto onih koji se ne izjašnjavaju. Proces evropskih integracija dovele su u fokus prava nacionalnih zajednica, a ono što se stavlja pred nas kao zadatak jeste očuvanje vojvođanskog bogatstva različitosti manjinskih nacionalnih zajednica, višekonfesionalnosti i višejezičnosti“, zaključio je Njilaš.

Osvrćući se na prava manjina u Bosni i Hercegovini, profesor Zarije Seizović istakao je da je BIH i dalje najgora zemlja u regiona. Da je u njoj na snazi institucionalna (ili ustavna) diskriminacija svih onih koji nisu deo „konstitutivnih naroda“.

Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Marko Pejović iz Centra za demokratiju i ljudska prava – CEDEM, istakao je da se u Crnoj Gori dešavaju pozitivni procesi u ostvarivanju manjinskih prava. Da se članom 79 Ustava Crne Gore garantuju 13. manjinskih prava koja uključuju pravo na jezik, informisanje, obrazovanje, udruživanje i građansku participaciju.

„ U Crnoj Gori postoji šest saveta nacionalnih manjina i Crna Gora izdvaja 0,05 odsto budžeta za njihov rad što iznosi oko 600.000 evra. Štampani mediji uglavnom su finansirani sredstvima Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjiskih prava. RTCG ima program na albanskom i romskom jeziku a 17 škola u Crnoj Gori izvodi nastavu na albanskom jeziku. U državnoj upravi od ukupnog broja od 13.900 zaposlenih, radi 74,76 odsto Crnogoraca, 11,24 odsto Srba, 2,5 odsto Albanaca i 5,62 odsto Bošnjaka“, istakao je Pejović.

Govoreći o situaciji u Hrvatskoj, profesor Siniša Tatalović istakao je da je u Hrvatskoj nakon procesa priključenja Evropskoj uniji situacija sa manjinskim pravima pogoršana, da postoji antimanjinsko raspoloženje i etički motivisano nasilje. HTV se 1997. godine obavezala da će proizvoditi program na šest manjinskih jezika a to do danas nije ispunjeno.

„Problem službene upotrebe manjinskih jezika leži u činjenica da je visok prag, tj. potrebno je da 33 odsto stanovništva neke opštine bude manjinsko da bi službena upotreba manjinskog jezika bila propisana. Zakon o proporciji zaposlenih u administraciji takođe nije ostvaren, trenutno je nešto oko 3 odsto zaposlenih pripadnika manjinskih zajednica u administraciji Hrvatske.

Konferenciju Prava nacionalnih manjina u državama nastalim raspadom SFRJ organizovao je Centar za regionalizam uz pomoć Hans Zajdel fondacije (Hanns Seidel Stiftung) iz Minhena.

Autonomija

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga