Klačar: Napredak na okruglom stolu po pitanju finansiranja kampanja

Razgovorima prisustvuje sve manje opozicije.

06. sep 2019

Izvršni direktor CeSida Bojan Klačar kaže da je na četvrtom okruglom stolu na FPN postignut napredak kad je u pitanju tema finansiranja izbornih kampanja i da mu se čini da postoji jedan ne mali set stvari koji bi, po tom pitanju, mogao da bude rešen.

Održan je još jedan okrugli sto na Fakultetu političkih nauka, ali razgovorima prisustvuje sve manje opozicije.

Klačar kaže da je svima žao zbog toga, ali da nastavljaju onako kako su i planirali i da će razgovore održati već u ponedeljak na temu izborne administracije i biračkog spiska, dodajući da će nakon toga uslediti još jedan okrugli sto.

Kaže da je na četvrtom okruglom stolu, održanom u četvrtak, došlo do nekih pomaka. „Čini se da postoji jedan ne mali set stvari oko finansiranja izbornih kampanja koji bi mogao da bude rešen – jedan deo što se tiče finansiranja kampanja, što su predlagali CeSid i OEBS, mogao bi da da bude rešen do sledećih izbora“, naveo je gost Dana uživo.

Mediji će, kaže, biti tema i narednih razgovora, a da će se baviti i time šta može da se uradi po pitanju izborne administracije i zaštite biračkog prava. Kaže da će neke stvari morati da sačekaju i samo raspisivanje izbora imajući u vidu činjenicu da RIK mora, da bi bilo šta promenila, da donese svoje podzakonske akte – a to je Uputstvo za sprovođenje izbora. Smatra da tu, takođe, može da se očekuje napredak.

Napredak je vidljiv što se tiče pitanja finansiranja stranaka i tu može da dođe do određenih pomaka, ali bilo bi preuranjeno bilo šta govoriti na koje teme i kako ćemo to da operacionalizujemo na kraju, dodao je.

Govoreći o predlozima koje je izneo CeSid po pitanju finansiranja kampanja, kaže da su stavili veliki fokus na regulaciju političkog oglašavanja. „Naše preporuke su bile da se pojača transparentost troškova političkog oglašavanja, da se donesu drugi podzakonski akti u Agenciji (za brobu protiv korupcije) koji bi to regulisali, da postoji jasna verifikacija troškova političkog oglašavanja i da cenovnici budu dostupni uoči izbora… Da jedna cena bude važeća za sve subjekte koji žele da se oglašavaju. Predložili smo da postoje rokovi, da Agencija redovno obaveštava javnost o svim prijavama na koje su reagovali, da postoji međuizveštavanje o finansiranju… Predložili smo da postoji kratak rok nakon koga je Agencija obavezna da objavi nalaze svog monitoringa o finansiranju kampanje, da se podignu prekršajne kazne protiv javnih funkcionera ukoliko su prekršili ili zloupotebili javne resurse. Predložili smo jednu čvrstu i jasnu regulaciju funkcionerskih kamapanja – da se razdvoji stranačka od državne funkcije. Sve ono što manje-više postoji i sada u zakonima, ali je definisano suviše široko, pa daje strankama prostor da to zloupotrebe“, naveo je Klačar.

Govoreći o tome što se osipa broj prisutnih na okruglom stolu, Klačar kaže da je mišljenja da je važno da ono što su planirali u avgustu i dovrše i da nakon toga podvuku crtu. „Da ne verujemo u neku vrstu pomaka ne bismo u tome učestvovali, s tim što bi naravno bilo bolje i efikansije i korisnije da je opozicija u punom sastavu na tim sastancima imajući u vidu to da je važno da o tim preporukama razgovaraju subjekti koji se međusobno razlikuju, jer se na takav način dolazi do zajedničkog imenitelja“.

Upitan da li je ta odluka opozicije dobra, kaže da bi odgovorom na to ušao na teren njihove procene, ali da se njima činilo da ima prostora da čitava opozicija prisustvuje, jer, kako ističe, ovaj dijalog nije povezan sa odlukom da li će biti bojkota ili ne.

„Odluka o bojkotu je duboko politička odluka ljudi koji sede u opoziciji. Ovaj dijalog nije imao cilj za to, već da neke stvari koje smo mi iz civilnog društva videli kao velike probleme, da pokušamo te probleme da adresiramo. I zbog toga se nama činilo da je bilo prostora da opozicija ostane do kraja u ovom procesu. Njihova politička procena je u ovom trenutku drugačija, nama je žao zbog toga“, rekao je Klačar i ponovio da im je cilj da proces dovedu do kraja.

Zato, navodi da predstoje još dva sastanka i da će na njima otvoriti nove teme – jedna je se rad izborne administracije, odnosno RIK, i problemi s biračkim spiskovima, a druga je sve ono što pripada korpusu zaštite biračkog prava.

Nakon toga videće se da li postoji neka vrsta zajedničkog imenitelja i da li postoje neke preporuke koje mogu da se operacionalizuju kroz promene zakona ili podzakonskih akata, navodi Klačar. Cilj je da na kraju tog procesa imamo neke preporuke oko kojih postoji dogovor da jesu problem i da se mogu rešiti, a ishod može da bude dobar, ali i negativan, dodaje gost N1.

Smatra da onaj deo opozicije koji ne dolazi na sastanke neće gledati blagonaklono (na ishod), jer su verovatno njihova očekivanja bila da ono što je ekspertski tim predložio tokom protesta – bude usvojeno u celosti. „I vrlo je verovatno da neće biti zadovoljni ako ne bude usvojeno sve“. Ali, kaže, da iz njegovog ugla a i sa aspekta čitavog društva – da je dobro da se napravi bilo kakav pomak. Ako imamo 30, 40 stvari koje su problem, a to nismo videli samo mi, već i međunarodne organizacije, čak i da se adresira jedan manji broj preporuka – to je dobro, navodi. „Jer mi ćemo sledeće godine imati izbore, na kojima će sasvim sigurno jedan deo opozicije koji danas bojkotuje učestvovati, i dobro je da se pomerimo s mrtve tačke. I ono što ne rešimo sad, to će biti tema nakon izbora, jer postoje stvari u izbornoj regulativi koje moraju da se reše, koje vidno prave probleme u samom izbornom procesu“.

Zahtevi koji se tiču REM-a

Govoreći o pitanju medija, kaže da su oni najosetljivija tema u ovom dijalogu i da je preuranjeno govoriti o tome da li se može neki napredak napraviti. „Mi smo predložili da se Savet REM dopuni sa tri člana koji nedostaju, da u budućnosti REM pokuša da pronađe način da radi monitoring medija, da bi imali odgovor na pitanje da li ima disbalansa i kakav je disbalans, i da donese Pravilnik koji bi uredio ponašanje elektronskih medija“, rekao je Klačar, koji je istakao da je prethodni Pravilnik prestao da važi u februaru.

Dodao je i da su tražili da postoje jasni i kratki rokovi za odlučivanje po prijavama i predložili su da to bude u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije. U izborima je važno da sve reakcije budu brze, potrebno je da imamo rokove od 72 sata kako bi svi učesnici bili obeštećeni ako trpe štetu, a i da javnost bude obaveštena o tome, dodaje.

Ocenio je da je dosadašnja uloga REM-a tokom izbora bila pasivna, da je bilo situacija kada se oglašavao jednim ili sa dva saopštenja u kampanjama od 45 ili 60 dana, gde postoje tenzije koje traju i gde postoje primedbe svakog dan.

Na pitanje da je realan zahtev opozicije da se promene članovi REM, kaže da nije.

„Ne čini mi se realnim, jer su izabrani u skladu sa procedurom… Pokretanje te procedure traži vreme, a potrebno je naći i pravnu odgovoenost zašto se pokreće. Realan je zahtev da se Savet REM-a dopuni sa tri člana“, naveo je.

„Razgovori bili manje-više konstruktivni“

Predsednik Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac uputio je pismo jednom od organizatora okruglog stola vlasti i opozicije o izbornim uslovima Milanu Antonijeviću u kome ga je obavestio da ne žele razgovore o parcijalnim aspektima izbornog procesa, već da je neophodno razmotriti sveobuhvatni predlog za slobodne i poštene izbore.

Upitan o ovom pismu, Klačar kaže da to može da tumači kao to da je ideja Lutovca da se na stolu nađe sve ono što su bili zahtevi SzS kroz preporuke ekspertskog tima i da se u širem formatu razgovara, a ne od teme do teme kako su organizatori zamislili. „Jedna tvrda odluka DS da ne učestvuje u ostatku ovih razgovora, oni na taj način žele da odbrane svoju političku procenu u vezi sa bojkotom“.

Klačar ocenjuje da su razgovori na samim okruglim stolovima bili manje-više konstruktivni, da je bilo više pozitivnih elemenata nego loših, kad je u pitanju kvalitet dijaloga. Pozicije su, naravno, bile suprotstavljene, dodaje. Navodi i da se političari drugačije ponašaju za stolom, a drugačije pred kamerama kad izađu napolje, jer tada misle i na to kakvu će poruku poslati svojim biračima.

Mi smo ušli u ovu priču da pokrenemo dijalog, jer dijaloga bilo kog tipa nije bilo mesecima iza nas, i sama činjenica da su svi oni bili za stolom je, sama po sebi, uspeh, navodi.

„I zaista smo hteli da pokrenemo neka važna pitanja, CeSid insistira na nekim pitanjima još od 2008, da ih stavimo u fokus i pokušamo da nađemo praktična rešenja… Na sve to se desio i izveštaj EU koji je potvrdio ono što smo mi govorili. Poklopilo se sve da se tema izbora stavi u prvi plan i to ne u predizobnom periodu“, kaže gost N1.

Radna grupa i izbor Nebojše Stefanovića

Upitan o Radnoj grupi za praćenje primena preporuka OEBS-a, Klačar kaže da postoji itekako mnogo posla u toj oblasti i da to telo može da bude jedan od dobrih kanala da ovo o čemu razgovaraju na okruglim stolovimna možda bude operacionalizovano. Jer imamo telo koje može brže da deluje, nego što bi bio to slučaj da ga nema, dodaje.

Za to što je Nebojša Stefanović na čelu Radne grupe, kaže da je MUP jako važna institucija za veliki broj preporuka o kojima su razgovarali, a i da je Stefanović potpredsednik vlade i SNS i ima tu političku težinu koja bi dovela do toga da se proces dovede do kraja.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga