Kina zaostaje sto godina za Nemačkom

Centralni projekat predsednika Si Đinpinga je transformacija Kine u globalnu industrijsku silu. Ipak, neke analize pokazuju da bi ta transformacija mogla znatno duže da potraje nego što se zvanični Peking nada

16. juna 2015

Kineska ekonomija mora da se menja – to je opšte mesto o kojem su saglasni i političari i ekonomisti u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Kina više ne bi trebalo da bude jeftina fabrička traka za ceo svet, već da i sama produkuje robne marke koje će kupovati domaći i strani potrošači. Optimistični plan partijsko-državnog rukovodstva je da Kina do 2045. pripada krugu najmoćnijih industrijskih nacija sveta.

Jedna nova studija dovodi taj tridesetogodišnji plan u pitanje. Izveštaj Centra za istraživanje modernizacije tvrdi da Kina, prema industrijskom razvoju, zaostaje čitavih 100 godina za Nemačkom, Holandijom, Velikom Britanijom i Francuskom, kako je rekao koautor studije Žao Sijun. Zaostatak u odnosu na SAD, Dansku i Italiju iznosi 80 godina, a za Švedskom, Norveškom, Austrijom, Španijom i Japanom zaostaje se 60 godina.

Uzbuđenje na mreži

Ovaj izveštaj uzburkao je javno mnjenje u Kini što i nije neko čudo – jer Centar za istraživanje modernizacije nije nekakva nevladina organizacija koja isključivo kritikuje režim u Pekingu. Naprotiv – radi se o institutu Kineske akademije nauka. Internet je preplavljen komentarima o „sto godina zaostatka“ za Nemačkom. Komentari se kreću od kritičkih: „Pokazano je da je car go“; preko lakonskih: „Kina je po razvoju u vremenu kada je Karl Benc počeo da pravi automobile“; optimističnih podsećanja: „Pre 1.000 godina je svet za nama zaostajao 100 godina“; do onih koji odbacuju ovakvu studiju: „Glupost. Čak i Nemci hoće da kupe naše brze vozove.“

No baš je u tome problem, tvrde autori studije. Kina je tek u pojedinim branšama – poput železničkog saobraćaja – uspela da dostigne ili prestigne standarde vodećih industrijskih nacija. Kada se međutim posmatra produktivnost i udeo radnih mesta u industriji, onda se Kina 2010. nalazila tačno tamo gde je Nemačka bila pred Prvi svetski rat, piše u studiji.

Nije autorima lako da brane ovako oštre zaključke studije. Glavni autor He Kanći je posle salve kritika pomalo ublažio svoje nalaze putem sajta people.com.cn: „Nepotpuno je i netačno govoriti o zaključcima, bez obraćanja pažnje na to koji industrijski pokazatelji su uzeti obzir.“ Ukoliko bi, kaže on, u obzir jače bile uzete oblasti poput železnice, zaostatak za Nemačkom i drugim zemljama bio bi manji. Ipak, Kanći ne odustaje sasvim i ponavlja: „Kini treba više faktora uspeha nego što su to brzi vozovi.“

Samo bez velikih skokova

Kako autori studije kažu, njihova analiza bi mogla da pomogne političkom vođstvu u Pekingu. Jerg Vutke na to gleda sa odobravanjem. On je šef Trgovačke komore EU u Pekingu i često je zahtevao reforme umesto „propagandnih rešenja i kampanja sa praznim rečima“. Sveža anketa među evropskim privrednicima u Kini pokazala je da je sve više njih nezadovoljno preprekama koje im kineska vlast postavlja u poslovanju. Još 2011. je 80 odsto njih pozitivno ocenjivalo uslove poslovanja u Kini, a sada je taj procenat opao na 60 odsto.

U Pekingu niko nema sumnje da nešto treba menjati. Oni trezveniji upozoravaju da treba po svaku cenu izbeći eksperimente kakav je bio Maov veliki skok napred, koji je između 1957. i 1962. Koštao života više od 40 miliona ljudi i unazadio Kinu za nekoliko decenija. Mao je na početku te velike reforme ponosno najavio da će njegova zemlja za svega 15 godina prestići Veliku Britaniju.

(T. Kolman / J. Jun, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga