Kamala Harris prva žena na mestu potpredsednice SAD

Pobeda Džoa Bajdena otvara joj vrata da se za četiri godine kandiduje za predsednicu

07. nov 2020

Novoizabrana potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) izgradila je svoju političku karijeru goneći kriminalce u Kaliforniji. Pobeda Džoa Bajdena (Joe Biden) otvara joj vrata da se za četiri godine kandiduje za predsednicu, ukoliko Bajden odluči da se povuče iz trke.

Bajdenova odluka da za svoju najbližu saradnicu na predsedničkim izborima 2020. godine izabere senatorku iz Kalifornije Kamalu Haris nije bila svima očigledna.

Haris, koja je bila Bajdenova suparnica u trci za predsedničku nominaciju u Demokratskoj stranci, oštro je kritikovala njegovu poziciju o autobuskom prevoženju studenata manjina u belačke škole, što je bio jedan od najviralnijih momenata debate u redovima demokrata 2020. godine.

Dok je bio senator iz Delavera tokom 1970-ih godina, Bajden se protivio odluci vlade o autobuskom prevozu koji je imao za cilj stvaranje različitosti u javnim školama, nazivajući to „ekstremno glupim konceptom“.

“Postojala je devojčica iz Kalifornije koja je bila deo drugog razreda koji je integrisao državne škole i ona je išla autobusom u školu svakog dana. Ta devojčica sam bila ja”, poručila je Bajdenu Haris, koja je Afroamerikanka, juna 2019. u debati.

Bez obzira na to, Bajden je izabrao Haris na kraju višemesečne potrage za kandidatkinjom – rekao je da želi da izabere ženu – čineći je prvom Afroamerikankom na predsedničkoj listi.

Pedesetšestogodišnja bivša državna tužiteljka u Kaliforniji podržala je mnoge politike koje je favorizovalo umereno krilo Demokratske stranke koju Bajden zastupa, iako su njeni dosijei o nekim pitanjima kriminala i droge naljutili one kako sa liberalnim, tako i sa umerenim stavovima.

Njena mešovita nacionalnost možda joj je išla u prilog. Rasizam je iskočio u prvi plan kampanje 2020. godine, nakon smrti nenaoružanog crnca u policijskom pritvoru u Minesoti, što je izazvalo proteste širom zemlje i pozive na reformu sprovođenja zakona.

Položaj potpredsednice daje Kamali Haris priliku za demokratsku nominaciju 2024. godine, ukoliko Bajden, koji ovog meseca puni 78 godina, odbije da se kandiduje za drugi mandat. Bajden je već najstarija osoba ikad izabrana za predsednika Sjedinjenih Država.

Ćerka imigranata

Kamala Divaj Haris rođena je 20. oktobra 1964. godine, u visokoobrazovanoj porodici u Ouklandu, u Kaliforniji, tokom perioda rasnih nemira u Sjedinjenim Državama.

Njena majka, Šjamala Gopalan (Shyamala Gopalan) bila je biloškinja koja je emigrirala u SAD godinu ranije kako bi studirala na prestižnom Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.

Njen otac, Donald Haris, preselio se u Kaliforniju iz Jamajke 1961. da bi studirao ekonomiju na Berkliju, a potom je postao profesor na Stanfordu, još jednom od najjačih američkih univerziteta.

Njih dvoje upoznali su se kao aktivisti za ljudska prava na Berkliju, koji je poznat po političkom aktivizmu. Dobili su i drugu ćerku, Maju (Maya), pre nego što su se nekoliko godina kasnije razveli. Haris je putovala autobusom u školu u belačkom kraju u Kaliforniji, pre nego što se sa majkom i sestrom preselila u Kvebek u Kanadi.

Haris se vratila u SAD da studira na Univerzitetu Harvard, koji je kroz istoriju bila institucija koju su pohađali crnci, i koji je smešten u nacionalnoj prestonici. Tamo je dobila diplomu iz političkih nauka i ekonomije. Potom je na Univerzitetu u Kaliforniji diplomirala pravo 1989. godine.

Ubrzo je postala poznata u pravnoj zajednici Kalifornije, da bi na kraju pobedila na izborima 2003. godine i postala okružni tužilac San Franciska. Godinu dana kasnije suočila se sa besom pripadnika policije, pošto je odbila da traži smrtnu kaznu za pripadnika bande optuženog da je ubio policajca.

Tokom sedmogodišnjeg mandata na mestu okružne tužiteljke San Franciska – od 2004. do 2011. godine – Haris je pokazala da je oštra prema kriminalu, povećavši stopu osuđujućih presuda za krivična dela i krivična dela zbog droga.

Delimično joj je ovaj oštar dosje o kriminalu omogućio da pobedi na izborima 2010. godine kao državna tužiteljka u Kaliforniji, nadgledajući oko 5.000 advokata.

Jedna od njenih demokratskih protivkandidatkinja, predstavnica Tulsi Gabard (Gabbard), kritikovala je Harris zbog broja ljudi koji su bili stavljeni iza rešetaka zbog marihuane tokom njenog mandata kao glavne kalifornijske advokatice, dok je ona i sama priznala da je probala drogu.

Upotreba marihuhane u rekreativne svrhe je od tada legalizovana u Kaliforniji. Nakon početnog protivljenja ovoj legislativi, Haris je podržala dekriminalizaciju kanabisa, što je postalo ključni element u pozivima na nacionalnu reformu krivičnog pravosuđa.

Oponenti

Tokom šest godina na mestu državnog tužioca najmnogoljudnije američke savezne države događali su se rasni nemiri izazvani policijskim pucnjavama 2013. i 2014. godine, što je dovelo do poziva za reformu.

Haris je počela da nudi obuku za pristrasnost za kalifornijske organe reda, ali je odbila da podrži obaveznu upotrebu telesnih kamera, što je od pomoći kada treba da se razjasni da li je upotreba policijske sile bila opravdana.

Takođe je izazvala negativne komentare progresivaca kada nije podržala zakon koji bi zahtevao da njena kancelarija istraži slučajeve u kojima se dogodila policijska pucnjava.

Nakon pucnjave u Minesoti u maju 2020. godine, Haris je pokušala da izbalansira svoj stav o temi reforme zakona, koja deli američko društvo, rekavši da zemlja treba da „preispita“ javnu bezbednost, a da pritom ne podržava izričite pozive progresivnih elemenata Demokratske stranke da se smanji budžet za policiju.

Postavljanje teških pitanja

Haris je izabrana za američki Senat u novembru 2016. godine, postavši tek druga crna žena u istoriji SAD koja je osvojila mesto u gornjem domu Kongresa.

Postala je poznata po oštrom ispitivanju članova senata u kabinetu predsednika Donalda Trampa, a ponajviše generalnih advokata Džefa Sešensa (Jeff Sessions) i Vilijama Bara (William Barr), i kandidata za Vrhovni sud Breta Kavanoa (Brett Kavanaught).

Odgovor republikanaca

Republikanci su pokušali da je etiketiraju kao “radikalnu” članicu Demokratske stranke, u pokušaju da pridobiju njihove umerenije pristalice, kao i one nezavisne.

Kao jedan od primera za tu svoju tvrdnju, ukazali su na njeno protivljenje frakingu (veštačkoj erupciji), kontroverznom načinu vađenja nafte i prirodnog gasa koji uključuje ubrizgavanje tečnosti u zemlju. Takođe su, bez iznošenja ikakvih dokaza, tvrdili da će Kamala Haris, a ne Bajden zaista voditi Belu kuću, nakon što su prethodno doveli u pitanje Bajdenove mentalne kapacitete, takođe bez dokaza.

Bez obzira na to, ne bi bilo iznenađujuće ako bi Haris pobijedila na nominaciji Demokratske stranke 2024. godine, ukoliko Bajden ne bude tražio reizbor.

Od 1950-ih godina, pet potpredsednika je pobedilo na predsedničkim nominacijama svojih partija: Ričard Nikson (Richard Nixon), Volter Mondejl (Walter Mondale), Džordž Buš (George W. H. Bush), Al Gor (Gore) i Džo Bajden (Joe Biden). Nikson, Buš i Bajden su bili uspešni u svojim predsedničkim kandidaturama.

Haris je od 2014. godine udata za advokata Daglsa Emhofa (Douglas Emhoff) i maćeha je njegovog sada punoletnog sina i ćerke iz njegovog prethodnog braka.

(Slobodna Evropa, Foto: AFP)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovely Jubbly
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga