Kako bi svet mogao izgledati kada sve ovo jednom prođe

Pobediće nauka? Doći će kraj demokratiji? Pobediće Kina? Šta će biti sa globalizacijom?

22. apr 2020

Prirodno je da su ljudi u vreme velike krize zauzeti okolnostima koje situacija stvara. Ovo važi i za koronu. Međutim, život će se nastaviti i nakon što savladamo ovu zdravstvenu, epidemiološku, socijalnu, ekonomsku i psihološku krizu. Zato mislim da je važno analizirati kako će svet izgledati u vremenima nakon korone. Fokusiraću se na političke i strateške posledice.

1.Autoritarne tendencije ojačaće tamo gde su do sada postojale, ali to nije kraj demokratiji ili ljudskim pravima. U Evropi se takođe pokušavaju umanjiti demokratski principi – posebno u našem širem regionu na šta moramo paziti, ali to ne znači da je demokratija gotova.

Naročito azijske diktature, koje imaju i resurse i tehnička sredstva da još više kontrolišu stanovništvo, ovu krizu će realno i iskoristiti. Diktatori ne samo da će imati volju za potpunom kontrolom, već prvi put u istoriji imaju i tehnička sredstva da ih sprovedu. Tehnička sredstva za praćenje kao što su analiza velikih podataka i kapacitet za njihovu obradu su ključni, ali dosad ih nije imao nijedan diktatorski režim. Međutim, volja je oduvek postojala i sada će se spojiti sa mogućnostima. Bilo da se radi o Kini ili Rusiji.

U Evropi bi demokratija bila ugrožena – i tamo bi trebalo da usmerimo našu pažnju – da je došlo do ekonomskog kolapsa ako bi kriza dugo trajala, a mere za sprečavanje tog kolapsa ne bi bile dovoljne. Stotine hiljada ili milioni frustriranih nezaposlenih bez perspektive mogli bi predstavljati nepredvidiv barut. I u Evropi već imamo istorijsko iskustvo. Na primer, uspon nacizma 1930-ih nakon Velike depresije. U ovome i ja vidim pravi rizik.

Štaviše, kao i svaka velika kriza, i ova će doneti krizu legitimiteta – i za demokratije i za autokratije. Lideri moraju da efikasno reaguju i ljudi to moraju da vide na taj način. Ako je veliki deo stanovništva nezadovoljan reakcijom vladajućih političara, diktature će takođe izgubiti legitimitet, ni potpuna kontrola im neće pomoći.

Demokratije nesumnjivo imaju veći kapacitet za „socijalnu ventilaciju“, poput promene lidera na izborima, što dugoročno garantuje veću stabilnost i sistem se neće tako lako srušiti. Ali u ekstremnom slučaju, frustracija može prerasti u oblik u kojem pod znakom pitanja ne moraju biti samo pojedini lideri (što se može rešiti izborima), već celokupni demokratski establišment. U takvoj krizi legitimiteta, na primer, Vajmarska republika u Nemačkoj i njena demokratija posle Prvog svetskog rata je pala – došao je Hitler.

2.Antidemokratske snage ići će ruku pod ruku sa antievropskim snagama. Iskoristiće sve moguće laži i dezinformacije. Međutim, ovo nije ništa novo. Novi su narativi koji će im dodati više municije. Do sada su naši argumenti bili Šengen, slobodno kretanje, roming itd., odnosno primeri iz svakodnevice koji su za veliki deo stanovništva bili relevantni i lakši za razumevanje, nego što je to civilizacijska pripadnost ili makroekonomska stabilnost zahvaljujući evru, eventualno bezbednost i razvoj. Budući da su neko vreme granice zatvorene, argument o slobodnom kretanju i važnosti rominga pada u vodu.

Sa hiljadama ljudi koji se vraćaju iz Britanije, Nemačke itd. i argument o evropskim mogućnostima zapošljavanja na neko vreme pada u vodu. Jer koliko god to bila zabluda, tačno ovo će biti linija koju će napadati antievropski populisti i ekstremisti. Slično je i s tvrdnjom „da nam Unija ne pomaže u koronakrizi“, iako je zdravstvo u kompetenciji država članica. Stoga stalno treba objašnjavati da je, na primer, zatvaranje granica samo kratkoročna mera i nikako nije klasičan bezbednosni problem, a kolaps Šengena još manje.

3.U oblasti propagande i informativnih operacija, Kina postaje igrač prve lige, uporediv sa Rusijom. Uspon kineske ekonomske i političke moći je globalna pojava već najmanje dve decenije. Najintenzivnije su to osetili u azijsko-pacifičkoj oblasti, a slede Afrika i Bliski Istok. U Evropi su kineske aktivnosti bile manje koordinisane, usredsređene uglavnom na infrastrukturne investicije, a borba za 5G bio je prvi istinski fokusirani strateški pokušaj. Ali sada smo svedoci globalne imidž kampanje – koliko je efikasan kineski sistem u borbi protiv virusa (ni reč o tome kako se on tamo proširio, naravno) i kako Kina „pomaže“ (čitaj prodaje) sa sanitetskim materijalom.

Naravno, mnogo toga je namenjeno jačanju domaćeg legitimiteta režima, ali se sve više usmerava i na globalnu publiku. Definitivni zaključci još ne mogu da se identifikuju, ali na polju propagande i informacionog rata Kina postaje važan igrač i u Evropi. On se razlikuje od Rusije – Rusi pre svega žele da razbiju društveni konsenzus o evropskom pravcu država – ali neće biti manje važan.

4.Pobeda nauke i činjenica? Na prvi pogled može se činiti optimističnim da kada ljudi naiđu na pretnju koju percipiraju kao egzistencijalnu, prevladava zdrav razum. Ali dugoročno može biti drugačije. Optimizam da će nauka ponovo pobediti i da će se naučni autoritet ponovo uspostaviti u javnoj raspravi možda je bio preteran. Lakoća kojom je, na primer, kineski narativ (vidi gore) prodro u evropski diskurs paralelno sa pogledom na „Evropu koja ne pomaže“ – iako je u direktnoj suprotnosti sa stvarnošću – sugeriše suprotno.

Kada se završi najrizičnija faza krize, antievropski glasovi će biti jači nego ikad. Pored toga, države, društva će iz ove krize izaći ekonomski vrlo slabe, životni standard će biti niži, što je tradicionalno uzgajalište ekstremizma.

5.Budućnost globalizacije. Jedan od stubova globalizacije bila je globalna distribucija ekonomskih aktivnosti i njihova relativno jednostavna integracija u velike transkontinentalne jedinice, što je stvorilo globalnu međusobnu zavisnost i ekonomski efikasnije procese. Kada su globalne industrijske i postindustrijske mreže snabdevanja prekinute zbog ekonomskog zaustavljanja Kine u prvoj fazi krize, mnogi su bili iznenađeni. Ova situacija primorava ekonomske aktere da razmisle o ravnoteži između bezbednosti mreža snabdevanja i ekonomske efikasnosti. Ekonomska efikasnost više neće biti jedini ekskluzivni faktor (iako će ostati najvažniji) prilikom donošenja odluka o investiranju, bar nekoliko godina. U svakom slučaju, ovo nije najbolja vest za „globalne radionice“, poput same Kine ili drugih zemalja u regionu koje su do sada profitirale od globalnog outsourcinga. Pitanje je Indije, koja se nalazi u nešto drugačijoj situaciji, jer pored tradicionalne proizvodnje, kod njih se uslužni sektor (od IT-a do medicinske dijagnostike) outsourcinguje, dok dugoročno još uvek može zaraditi na jačanju „udaljene ekonomije“.

6.Globalne strateško-političke posledice. One će zavisiti od toga ko će kako izaći iz ekonomske recesije i od toga koliko brzo obnavlja finansiranje faktora moći (vojsku, diplomatiju, ekonomsku pomoć), ali i od toga ko će kako iskoristiti krizu za inovacije – bojim se da bi prve žrtve mogle biti klimatske promene i zelene teme.

Trenutno bi bilo prerano predviđati kako će izgledati pomak u globalnoj ekonomskoj ravnoteži. Previše je nepoznanica. Ali ako najviše padnu evropske ekonomije, biće jasno da će relativna težina Evrope u svetu i dalje opadati. Pitanje je kako ćemo na to reagovati. Moguća su dva osnovna scenarija.

Prvo, u postkriznoj ekonomskoj obnovi Evropske unije pobediće one snage koje govore o potrebi za užom koordinacijom, užim zajedničkim politikama, da je to jedini način da se spasi evropski položaj u svetu. Drugo, ekonomski pad će biti dublji, obnova će se razvući, što će rezultirati pobedom antievropskih snaga, iskoristiće haos i očaj ljudi, a u ekstremnom slučaju Unija će se raspasti (u što ja lično ne verujem, ali teoretska mogućnost postoji). Ovo je katastrofalan scenario za ceo kontinent, a egzistencijalna pretnja za manje države. Slično je i sa opstankom demokratije.

7.Budućnost globalnog američkog liderstva. Tokom globalnih kriza – političkih, ekonomskih ili čak zdravstvenih – Amerikanci su uvek bili na čelu. Dolazili su sa rešenjima, inicijativama, ali i alatima za rešenja. Bilo da se radi o diplomatskoj akciji, ekonomskim inicijativama (vidi 2008.) ili humanitarnoj pomoći (poput cunamija u Aziji). Sada izgleda da ne. U zavisnosti od toga da li je taj stav trajan ili privremen, on će odrediti budući izgled sveta.

U svakom slučaju, svet bi bio stabilniji i sigurniji sa američkim vođstvom nego bez njega. Niko nema kapacitet da zameni SAD. Evropa može biti aktivna u Africi (mora pomoći prevladati tamošnju humanitarnu krizu, želeli mi to ili ne, inače ćemo biti svedoci ogromnih migracionih talasa), delom i u istočnoj Evropi, ali strateški ni tamo, štaviše, bićemo slabiji i zaokupljeni vlastitim ekonomskim oporavkom.

Kina bi, barem u Aziji, volela, ali oko sebe ima snažnu stratešku opoziciju, od Japana preko jakih država jugoistočne Azije (na primer, Vijetnam) pa sve do Indije.

Bez američkog strateškog balansa, došlo bi do nepredvidive geopolitičke nestabilnosti i mnogo intenzivnijih sukoba. To već možemo videti na Bliskom Istoku. Lokalni igrači tamo pokušavaju da ispune vakuum vlasti, a rezultat je, na primer, krvavi građanski rat u Siriji, Jemenu ili Libiji.

8.Budućnost vojski. Konkretno, evropske zemlje, uključujući Slovačku, sada su se preusmerile na delovanje vojske u borbi protiv virusa. Naravno, to ide ruku pod ruku sa prenosom resursa za ove aktivnosti, delom i sa nabavkom potrebne opreme i materijala. U svakom slučaju, to je ispravno, ali dugoročno neodrživo, ako ne treba da dođe do gubljenja ključnih kompetencija.

Stanovništvo, naravno, pozdravlja pomoć vojske, a moralno i politički to je ispravno, ali glavni zadatak oružanih snaga je odbrana Slovačke i saveznika, a tek potom domaći krizni menadžment. Prioriteti se mogu privremeno menjati, i to se događa trenutno, ali dugoročno ne može doći do promene u razvojnim prioritetima: vojska treba da pomaže u vanrednim situacijama samo ograničeno vreme. Štaviše, zbog ekonomskog pada, ponovo ćemo – možda samo kratkoročno – biti svedoci pada troškova za odbranu (pored toga, dva procenta će predstavljati manji iznos u apsolutnom iznosu nego što je planirano). Ovo je još opasnije jer, dok u evropskim državama neke ključne borbene sposobnosti vojske – jer za njih neće biti novca – mogu biti žrtve koronavirusa, istočno od nas apsolutni prioritet biće upravo očuvanje istih.

Na kraju još jednom ponavljam, kao što niko nije očekivao koronakrizu, tako niko ne može sa pouzdanjem definisati tačne posledice. Članak je pokušaj da se ukažu i analiziraju svetski trendovi. Vreme će pokazati koliko uspešno.

(Izvor: DennikN, autor: Robert Ondrejšak, bivši državni sekretar Ministarstva odbrane Slovačke republike, foto: Pixabay)

Izbor i prevod: Vladimira Dorčova Valtnerova

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga