JUVAL NOA HARARI: Treba da odaberemo između totalitarnog nadzora i građanskog osnaživanja

“Bićemo drugačiji, ali to nije predodređeno. Na nama je da odlučimo”

05. apr 2020

Istoričar Juval Noa Harari kaže da će se u doba pandemije donositi vrlo važne odluke – i da će upravo te odluke imati ogroman uticaj na naša društva.

Harari je profesor na Univerzitetu u Jerusalimu, doktorirao je istoriju na Oksfordu i autor je knjige “21 lekcija za 21 vek”.

Prošlog meseca, Harari je, u tekstu za Financial Times pisao o tome kako će svet izgledati nakon pandemije.

U nastavku, donosimo deo njegovog intervjua sa Metom Galovejom.

Pisali ste o tome da su ljudi pokusni kunići u nekoj vrsti društvenog eksperimenta koji ne bi bio moguć bez ovakve pandemije. Šta mislite pod time?

Mi trenutno nevoljno, ali neizbežno, sprovodimo ogromne društvene eksperimente nad milijardama ljudi.

Na primer, kao što je pomeranje celih univerziteta na internet.

Na mom univerzitetu se već 20 godina diskutuje o uvođenju određenih kurseva onlajn i nikad nisu ništa uradili. A sad su premestili ceo univerzitet na internet za nedelju dana, jer su morali.

Ovo sve je, suštinski, ogroman eksperiment. Niko ne zna šta će biti epilog.

Neke stvari dobro funkcionišu. Neke druge stvari baš i ne. Ali, koji god da budu rezultati kada se sve završi, verovatno se nećemo vratiti tamo gde smo bili pre pola godine. Stvari će se promeniti.

Pogledajte ideju univerzalnih osnovnih prihoda. Ona kruži već dosta dugo, ali je nijedna vlada nije primenila – barem ne u velikim razmerama. A sada, možete videti vladu SAD-a, konzervativnu republikansku administraciju, kako, suštinski, usvaja univerzalne osnovne prihode, barem dok traje kriza.

Rezultati ovog eksperimenta će promeniti ekonomski i društveni sistem, možda i na duže staze. Mislim, dakle, da treba da se fokusiramo kako na samu pandemiju, tako i na političku situaciju, jer će u narednih mesec-dva političari donositi veoma važne odluke, dodeljujući milijarde i milijarde dolara i menjajući osnovna pravila tržišta rada i obrazovnog sistema.

Šta god da se desi posle toga – na primer, ako ste izabrani za premijera 2021. godine – osećaćete se kao da ste došli na kraj žurke kad samo treba da operete suđe.

Velike odluke biće donete u narednih mesec, dva ili tri i one će, vrlo moguće, obikovati naš svet za narednu deceniju, ili mnogo decenija.

Ideja da će pandemija naglo ubrzati tok istorije je fascinatna jer, trenutno, bez obzira da li je u pitanju tehnologija, univerzalni osnovni prihodi ili način na koji doživljavamo posao, ove odluke se donose i pravila se menjaju u hodu.

Kako mislite da ćemo izgledati nakon izlaska iz pandemije?

Bićemo drugačiji, ali to nije predodređeno. Na nama je da odlučimo.

Opet, moramo donositi razne odluke, ali ne treba da mislimo da postoji samo jedno ispravno rešenje.

Na primer, treba da odaberemo između totalitarnog nadzora i građanskog osnaživanja.

Nadam se da ćemo odabrati građansko osnaživanje, ali to ne mogu da znam.

Da li je istorija pokazala da je to bilo moguće u prošlim krizama?

Svakako. Pogledajte poslednje dve krize ovog tipa – imali smo ebola krizu 2014. godine i Svetsku ekonomsku krizu 2008. godine.

U oba ova slučaja, međunarodna zajednica je sarađivala i uspela u sprečavanju najgoreg scenarija.

Ebola je zaustavljena i najgori strahovi se nikad neće ostvariti jer su zemlje iz celog sveta poslale pomoć najugroženijim zemljama u zapadnoj Africi.

A što se tiče Svetske ekonomske krize, iako je bila dosta teška, opet, izbegnuti su najgori ishodi, jer su najveće ekonomije – odnosno vodeće zemlje – sarađivale da formulišu globalni plan delovanja.

Možemo to uraditi ponovo, ali za to nam treba dobro vođstvo i treba nam svetska solidarnost. A za sad, nismo videli dovoljno toga.

Pričali ste o promenama na Vašem univerzitetu i rekli kako smatrate da će ove promene ostati. Postoji mnogo ljudi koji pokušavaju da shvate kako će nastava izgledati od kuće. Da li su to promene koje neće postojati samo za vreme situacije u kojoj smo se našli?

Nemoguće je reći unapred.

Znate, univerziteti su odjednom otkrili: “Hej, ovako je moguće raditi.” I onda mogu da donose odluke poput: “OK, znači sada možemo da zaposlimo profesore iz Indije, koji takođe mogu da predaju preko interneta, i platimo ih deset puta manje nego kanadske profesore.”

Ili mogu da odluče da inostrani studenti mogu da budu prihvaćeni, ali da ne moraju da dolaze u Toronto ili Vankuver. Mogu ostati tu gde su i studirati putem interneta.

Smatram da bi ovakve dve odluke bile pogrešne i opasne. Svakako, iz studentskog ugla, deo iskustva studiranja predstavlja boravak u studentskoj zajednici.

Kada sam bio u Oksfordu, upoznavanje drugih studenata i izlasci u Londonu bili su jednako važni kao i nastava. I ne želim da takve stvari nestanu, mada je to moguće.

Moramo biti svesni da ova kriza može da potpuno izmeni obrazovanje, tržište rada, sve.

Sa Hararijem je razgovarao Matt Galloway u okviru emisije “The Current” na kanadskom CBC radiju.

(preveo: David Gruhonjić, foto: Flickr – World Economic Forum)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga