Jovan Komšić: Kompletan politički dnevni red u Srbiji kreira se iz centra i za centar

"Čak trećina lokalnih samouprava nema predstavnika u republičkom parlamentu"

31. jan 2020

Teško je proceniti koliko je autonomna inicijativa građanske grupacije „1 od 5 miliona“, jer vidimo da i neke njihove kolege iz prethodnih faza njihovih aktivnosti nisu saglasne sa procenom i odlukom za učešće na izborima koju je ovih dana obznanila rukovodeća ekipa ove organizacije, ocenio je za Autonomiju politikolog Jovan Komšić. S druge strane, dodaje, nije siguran ni da zagovornici bojkota imaju dobru procenu svih konsekvenci neizlaska na izbore. Ideja bojkota, nastavlja Komšić, demobiliše građane pre svega na nivou lokalnih zajednica – gradova i opština. Podseća da je politička atmosfera takva da se kompletna pažnja usredsređuje, a kompletan politički dnevni red kreira za centar i iz centra, jer je politika u Srbiji metropolizovana, a parlament netransparentan sa stanovišta interesa odgovarajućih sredina i regija. Podseća i da čak trećina lokalnih sredina u Srbiji nema predstavnika u nacionalnom parlamentu.

„Ako ćemo misliti o demokratskoj politici u Srbiji, onda treba tragati za instrumentima koji mogu i na lokalnom nivou da razveju te velike ideološke, političke magle koje su se spustile na lokalnu zajednicu zahvaljujući lokalnim organizacijama koje vladaju opštinskim i gradskim scenama, a koje su pod uticajem političkih centrala iz Beograda. Ukoliko se iz većeg dela opozicionog političkog spektra – načelno opredeljenog za demokratsku komunikaciju vlasti i građana i za demokratsku odgovornost vlasti, opredeljenog za proevropske procese, iako je pod znakom pitanja da li današnja opozicija ima a mislim da nema jasno saopšten politički stav prema EU, naprotiv, dominira više neevropski, da ne kažem antievropski rakurs – pošalje poruka lokalnim političkim alternativama da bojkotuju izbore, to znači onemogućiti bilo kakvu političku participaciju za drugačije mišljenje u odnosu na vladajući sektor“, smatra naš sagovornik.

Odluka organizacije „1 od 5 miliona“ da učestvuje na izborima prenela je fokus sa vlasti na sukobe u opoziciji. Kako vidite trenutnu situaciju u poslednjih pet dana u Srbiji?

Po mom sudu proteklih pet dana koje pominjete ne daju odgovore na ove nedoumice, a da ne govorim na kraju krajeva i o posledicama bojkota kada je reč o parlamentu i Skupštini Srbije – neće biti moguće u da se u jednom činu reše nagomilani politički problemi. Za rešavanje tih problema politička opozicija u Srbiji se mora strateški pripremiti, ne samo za jedan ili sledeći izborni ciklus, već za nekoliko narednih izbornih ciklusa, kako bi mogla delotvorno da utiče i da menja stanje na političkoj sceni Srbije.

Vlast je u ofanzivi, opozicija u defanzivi, a izbori se bliže. Mislite li da će opozicija biti još defanzivnija ili će nekako uspeti da se konsoliduje i na kraju nastupi jedinstveno, bez obzira hoće li bojkotovati ili učestvovati na izborima?

Teško je očekivati veći stepen savezništva od ovog koji postoji. Kad je reč Savezu za Srbiju, on će izgleda ostati celovit, jedinstven, oni će bojkotovati. Ali neke političke organizacije koje nisu trenutno u vladajućoj koaliciji najavile su izlazak, neke nove partije i grupacije građana će se pojaviti. Deo opozicije koji zagovara bojkot je najavio aktivniju, u meri u kojoj može, medijsku kampanju, a više kampanju na terenu kada se raspišu izbori i moguće je očekivati neku vrstu povećanja njihovih napora da uvere građane u neophodnost bojkota. Dramaturgija predizborne faze podrazumeva i dizanje temperature u međusobnoj komunikaciji, što ni sada ne nedostaje u toj isključivoj netolerantnoj komunikaciji vlasti i opozicije i obrnuto. Po mom sudu, kako se stvari odvijaju, ova predstojeća izborna utakmica neće biti institucionalni instrument koji može dovesti u pitanje mogućnost obnavljanja vlasti aktuelne vladajuće garniture i izgleda da će, sudeći po raspoloženju i istraživanjima javnog mnjenja, vladajuća garnitura reprodukovati svoju poziciju i posle svojih izbora. Da li će posle izbora u kratkom periodu od šest meseci do godinu dana biti novih izbora, kao što to očekuju akteri sadašnjeg dela opozicije koji su za bojkot, nisam baš potpuno uveren u tu mogućnost.

Čini se da se u čitavoj priči zaboravlja da se istovremeno održavaju i pokrajinski i lokalni izbori. Imate li utisak da iko razmišlja o tim izborima?

Na žalost, na centralizovanoj političkoj vladajućoj sceni Republike Srbije, u procesima metropolizacije u senku se baca najveći korpus realnih ekonomskih, društvenih, socijalnih, kulturoloških interesa građana Srbije koji se rešavaju na nivou lokalnih sredina. Istovremenim odvijanjem izbora na sva tri nivoa – nacionalnom, pokrajinskom i lokalnim nivoima, sa ovom vrstom medijske dominacije i kontrole centralnih medija, nama faktički žila kucavica, ono zdravo tkivo demokratije, sasušuje zbog toga što lokalni i regionalni problemi naprosto nisu na političkom dnevnom redu, niti su, uz posredovanje medija i naravno političkih organizacija, građani u mogućnosti da procene na osnovu argumenta, podataka, činjenica stvarnu odgovornost za lokalne i pokrajinsku politiku i da na taj način onda daju podršku ili da menjaju vladajuće političke aktere na pokrajinskom i lokalnom nivou. Ne da se plašim, nego sam naprosto uveren da ni sledeći krug izbora u ovom istovremenom održavanju na sva tri nivoa naprosto prazne, eliminišu i blokiraju mogućnost ostvarenja demokratije na lokalnom i na pokrajinskom nivou. Jedino moguće produktivno rešenje treba tražiti u odgovornosti. Naravno, političke elite gledaju svoj interes i nemaju interesa za konkretnijim utvrđivanjem odgovornosti na konkretnijim temama ni na lokalnom ni na pokrajinskom nivou i one neće prihvatiti tu temu. Ali građani moraju naći načina da se organizuju kroz građanski sektor, a onda i kroz jedan deo političkih partija koje mogu kroz javnost da dospeju do većeg kruga građana i da zahtevaju, po mom sudu, izmene zakona o izborima i rešavanje ovog problema eliminacijom mogućnosti istovremenog održavanja izbora na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. To bi obezbedilo neposredniju komunikaciju, veću transparentnost, a onda i konkretnije pretpostavke za utvrđivanje odgovornosti i konkretnih izveštaja o radu političkih elita na pokrajinskom i lokalnom nivou. U ovom slučaju se politika svodi, nažalost, na dominaciju ličnosti vođa partija, nekoliko partijskih poglavica i njihovu neposrednu komunikaciju posredstvom medija sa nedovoljno ili nimalo informisanim građanima o tome kako se, kroz koje procedure i sa kojim efektima ostvaruju lokalne i pokrajinske politike.

Znači li to da bi za građane bilo korisnije da se promeni broj izbornih jedinica ili drugačije garantuje njihova terotorijalna zastupljenost, nego smanjenje cenzusa na tri posto?

Zna se koji su ciljevi predlagača kada je reč o efektima smanjenja cenzusa. Trenutno je čitava Srbija jedna izborna jedinica, uz proporcionalni izborni sistem koji ima svoje prednosti i svoje ozbiljne mane. Mislim da je ozbiljna mana celog izbornog sistema nedovoljna transparentnost i reprezentativnost parlamentarne demokratije i ravnomerna reprezentacija interesa lokalnih sredina i pokrajina. Ukoliko bi se menjao zakon, postoje neke inicijative za više izbornih jedinica, 5-6 ili sedam izbornih jedinica, mislim da Liga socijaldemokrata Vojvodine govori o tom broju izbornih jedinica, u kojima bi došao više do izražaja ovaj element reprezentativnosti političkih institucija na nivou regije i lokalnih zajednica. Valjalo bi razmisliti i o reaktiviranju i vraćanju na iskustva pokrajinskih izbora i mešovitog sistema koji je na nivou pokrajine u dva-tri mandata bio primenjivan. Tu je svaka lokalna zajednica imala obavezu da ima svog predstavnika u pokrajinskoj skupštini koji je biran na osnovu većinskog sistema, a političke organizacije su na osnovu proporcionalnog sistema imale zastupljenost u polovini sastava pokrajinske skupštine. I bez obzira što je bilo strahova da je to komplikovan izborni sistem, da se građani neće snaći, glasači u Vojvodini su uspeli da razumeju taj mehanizam glasanja i pokrajinska skupština je, makar u toj komponenti, imala dovoljnu reprezentativnost. Kvalitetna personalna ponuda je došla do izražaja i ljudi su glasali i za konkretne ljude koji su po definiciji bili upućeni na svoje birače, a ne na šefove svojih partija.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Setva
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga