Javni beležnici od 1. septembra i u Srbiji

Srbija poslednja zemlja u Evropi koja vraća notare

24. avg 2014

Od 1. septembra u Srbiji javni beležnici (notari) će preuzeti mnoge poslove koje su do sada radili sudovi i opštinske i gradske uprave.

Srbija je tako poslednja zemlja u regionu i u celoj Evropi koja vraća javno beležništvo u praksu. Poslednji put, javni beležnici su imenovani u Kraljevini Jugoslaviji 1930. godine.

Uvođenjem javnog beležništva, na primer, kupci i prodavci nekretnina neće više ići u sud da overavaju potpise na ugovore o prodaji, već će taj ugovor zaključivati pred javnim beležnikom.

Kupac koji podiže kredit za kupovinu stana neće više u sudu overavati potpis na ugovoru o hipoteci, već će ugovor o hipoteci sastavljati kod javnog beležnika, navodi se na sajtu beleznik.org.

Maturant koji konkuriše za upis na fakultet moći će kod javnog beležnika da overi kopije svojih svedočanstava iz srednje škole, a penzioner će moći da se obrati javnom beležniku radi izdavanja potvrde da je u životu, kako bi nastavio da ostvaruje pravo na penziju.

Javni beležnik ili notar će sprovoditi i postupak za uređenje međa, kada susedi žele da razreše gde se tačno nalazi granica između njihovih placeva, a u njihovu nadležnost se ubrajaju i bračni ugovori i ugovori o doživotnom izdržavanju.

Tri su najvažnije grupe pravničkih poslova koje će sprovoditi javni beležnici: sastavljanje isprava, zatim sprovođenje sudskih postupaka u svojstvu poverenika suda, te depozitni poslovi.

Tako će notar moći da primi na čuvanje gotov novac, hartije od vrednosti, spise, rukopise, umetničke predmete, nakit, dragocenosti. Pošto primi predmet na čuvanje, javni beležnik će deponentu izdati javnobeležničku potvrdu o depozitu.

Samu srž javnobeležničke delatnosti predstavljaće sastavljanje različitih vrsta isprava.

Notari će imati i ulogu poverenika suda, odnosno sudovima je ostavljena mogućnost da, radi rasterećenja rada i ubrzavanja postupka, sprovođenje nekog javnog postupka povere beležnicima.

Sud tako može da poveri javnom beležniku sprovođenje ostavinske rasprave, postupak za uređenje međa, postupak za deobu zajedničkih stvari i imovine, i tome slično.

Na taj način, očekuje se da će se ubrzati efikasnost različitih postupaka pred sudovima.

Javni beležnici ili notari svoju delatnost će obavljati u svojoj kancelariji, što znači da građani koji žele da im beležnici sačine ispravu ili obave neku drugu službenu radnju, moraju da odu u beležničku kancelariju.

Postoje i izuzeci od tih slučajeva, ako je stranka osoba sa invaliditetom, ili osoba koja zbog starosti ili bolesti ne može da dođe u kancelariju. U tim slučajevima, notar će joj sačiniti izjavu u njenom stanu ili u bolnici, dok osobama lišenim slobode beležnik ispravu može da sačini i u zatvoru.

I dok u svakoj opštini ne postoji osnovni sud ili sudska jedinica, u svakoj će morati da postoji barem jedna notarska kancelarija. U većim opštinama i gradovima predviđeno je da na svakih 25.000 stanovnika ide jedan javni beležnik.

U onim opštinama u kojima je, pored srpskog, u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, javni beležnik je dužan da na zahtev stranke ugovor sačini na tom jeziku.

Da bi neko mogao da postane javni beležnik, on mora da ima diplomu pravnog fakulteta i položene pravosudni i javnobeležnički ispit, kao i najmanje pet godina iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.

Beležnici se imenuju na javnom konkursu koji raspisuje i sprovodi Javnobeležnička komora, koja prijave sa svojim mišljenjem o kandidatima prosleđuje Ministarstvu pravde.

Javne beležnike potom imenuje ministar, a ako se za jedno mesto javi više kandidata, zakon predviđa da se moraju uzeti u obzir uspeh na pravosudnom i javnobeležničkom ispitu.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga