Janja Beč Neumann za N1: Sasvim lično o Hatidži Mehmedović

"Scenario u Srbiji može da bude turski, gde se i dan danas posle 104 godine poriče jermenski genocid"

24. jula 2019

„Hatidža Mehmedović je bila moja prijateljica, to je sasvim lično razlog, moj lični razlog za In memoriam koji je objavljen u listu Danas, nekoliko dana poslije njene smrti 2018. godine“. Ovako je počela rečenicu Janja Beč Neumann, sociologinja i istraživačica genocida – koja je sa Richardom Goldstoneom i Sergiom Painijem dala In memoriam o Hatidži Mehmedović u Srbiji 22. jula 2018. godine.

„Tako sanja Hatidža,
U praznoj kući u Srebrenici,
U praznoj Bosni,
U našim praznim srcima,
Dok mjesečina u njenom vrtu
Posipa tri zelena bora,
Srebrnim laticama užasa“,
stoji u sjećanju – što je stih pjesme Mileta Stojića – Himna poraženih koju je napisao 2017. godine.

„Taj In Memoriam smo dali u Beogradu, i to je jedini koji je prošle godine bio u Srbiji. Dali smo ga nas troje, Richard Goldstone, Sergio Paini i ja. Tu imamo početak, tu pretužnu i prestrašnu pesmu Mileta Stojića, Himna poraženih iz 2017. godine. Nas troje, troje prijatelja. Hatidža Mehmedović je bila predavačica na mom kursu 2008. godine i imala je ogromnu pažnju, ogromnu brigu studenata. Sećam se, tada je govorila – na međunarodnom skupu govori jedan deo koji nisam razumela tada. ‘Vi mladi da preuzmete ovo što ja radim i mi radimo, da kada nas ne bude, da vi to nastavite. Ja sam joj rekla, daj Hatidža – šta pričaš, ona je rekla da život brzo prolazi, a ona je često znala da kaže – da ono što ona prolazi nije život“, navela je Beč Neumann.

Hatidža Mehmedović je inače bila predavačica na kursu Ratni zločini, genocid i sjećanja – kojeg je vodila Beč Neumann.

„Ona je svoju decu koja su ubijena u Srebrenici, i njen muž, to je verovatno i Miletu rekla, ona je njih mogla samo u snovima da vidi i želela je da san što duže traje, da bude duže s njima. Sergio Paini, on je Talijan, koji je radio magistarski rad o Hatidži Mehmedović 2002. godine u Sarajevu u Centru za interdisciplirane postdiplomske studije Univerziteta u Sarajevu, gde sam ja predavala. Moj kurs je bio Ratni zločini, genocid i sećanje, a Paini je bio prvi koji je magistrirao na temu genocida. On je radio sa Hatidžom Mehmedović, on me i upoznao sa Hatidžom. Moji odlasci kod nje u Srebrenicu su uvek bili nešto posebno“, kazala je.

„Ali mi ljudska bića uvek imamo nešto za čime žalimo. Ja imam predavanje koje je držala Hatidža u Dubrovniku, ja ću pokušati da ga objavim. Dogovorila sam se s njom 2015. kada sam bila kod nje htela sam da zajedno pogledamo, da uradimo tekst i da to završimo za dva-tri dana – ali tuga mi je da to nismo nikada uradile. To je mea culpa, moj greh. Ali koliko mogu da ispravim – da pokušam da tu knjigu, njeno predavanje da objavim sa njenom porukom. In Memoriam, nas troje smo bili vezani za nju. Dogovorili smo se tako da sa tim stihom ga objavimo“, dodala je.

Beč Neumann je u razgovoru za N1 istaknula da niti jedan rat nije dokumentovan kao rat u Bosni i Hercegovini devedesetih godina.

„To je pre svega zahvaljući Međunarodnom krivičnom tribunalu. Goldstone je rekao nešto što me jako pogodilo. A to je da nije bilo Tribunala, ti mrtvi, pogotovo na teritoriji Republike Srpske, i danas bi ih razvlačile zveri. I slažem se s tim. To je veliki iskorak za region. Jedan od uzroka za okrutnost jeste da oni koji su to radili su mislili da se to nikada neće otkriti. To se nije desilo, otkrilo se. Moramo poštovati ono što ceo svet, bolji deo sveta prihvata. To su presude sudova, poštovanje odluka suda“, navela je.

„Sledeća faza u koju se ide – to je faza prolaska kroz traumu. Ima različitih priča – to je velika tema, ali ljudi bi trebali da razgovaraju. Doći će vreme, da se različite priče, da sednu ljudi sa različitih strana da mogu da slušaju jedni druge, pitaju, da pokušaju da ispričaju svoju priču i komentarišu. To je nešto što će se desiti, u suštini se već dešava. Kada imate žestoke rasprave – šta se desilo, to je treća faza prolaska kroz traumu. To upće nije loše, jer je sve lošije od ćutanja. Ćutanja, patnje, to je teško, ta naslijeđa su strašna“, kazala je Beč Neumann.

Ona je pomenula i Dana Bar-Ona, priznatog istraživača Holokausta koji se bavio se drugom generacijom žrtava Holokausta, a koji je spojio djecu žrtava i decu počinitelja Holokausta.

„Spojio je tu decu, da razgovaraju, slušaju jedni druge. To je prvi takav rad ikada u svetu, 1985. godine. Otkrio je da deca počinitelja, a jedan od njih je sin Martina Bohrmanna, ličnog Hitlerovog sekretara, te mašinerije smrti, da ta deca od počinitelja su imala stigmu, teret i fizičke patnje i simptome, znajući šta su radili njihovi očevi. Seli su da razgovaraju. To je iskustvo koje pomaže zacelenju rana i mogućnost je da se naprave tri priče. Ali to ne mora da bude scenario. Scenario u Srbiji može da bude turski, gde se i dan danas posle 104 godine poriče jermenski genocid. Ne znam kako će biti“, zaključila je.

Hatidža Mehmedović rođena je 1. marta 1952. godine u Bektićima, u Srebrenici. Preminula je 22. jula 2018. godine u Sarajevu. Bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir 2005. Bila je predsjednica Udruženja Majke Srebrenice i predavačica na MA kursu „Ratni zločini, genocid i sećanja na Inter University Centre u Dubrovniku.

(N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Rejting
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga