JAN BRIZA: Jevanđelje po Ivici

Vuci grabljivi i odijela ovčija

Priredio: Jan Briza
21. jula 2013

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić grdno se obrukao u nedelju uveče u najgledanijoj i najuticajnijoj domaćoj političkoj tok-šou televizijskoj emisiji „Utisak nedelje“. On je tom prilikom pokazao katastrofalno nepoznavanje osnovnih principa političkog marketinga.

U istoj toj emisiji – gotovo istovremeno s gafovima koje je činio – premijer Dačić je isticao da se školovao za političara. Da je on – kako reče – školovani političar.

I zaista, s formalne strane posmatrano, premijer Dačić je potpuno u pravu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kažu da je bio đak generacije. Od 1992. do 2000. godine bio je portparol Socijalističke partije Srbije (SPS). Znači, profesionalno se bavio političkim marketingom.

A sada da vidimo kako se taj školovani političar obrukao u pomenutom „Utisku nedelje“.

Na brojna pitanja voditeljke kako stvari stoje s najavljenom rekonstrukcijom Vlade; zašto se to uopšte čini; da li, možda, zbog toga što je neuspešna, premijer Dačić je odgovorio tvrdnjom da je ona uspešnija od svih prethodnih, naročito kada je u pitanju približavanje Srbije Evropskoj uniji, pa je zahvaljujući tome već obezbedila svoje mesto u istoriji. Vlada se, po njegovim rečima, opredelila za teži, ali pouzdani put kojim će izvesti zemlju iz ekonomske i političke krize, pa se neupućenima zato sada čini da je ona u tom pogledu nedovoljno uspešna.

Dačić se, objašnjavajući zašto je Vlada odabrala teži put, pozvao na „Sveto pismo“, parafrazirajući deo „Jevanđelja po Mateju“ u kojem se veli da mnogi biraju „široka vrata i širok put“ – a to znači liniju manjeg otpora. To, po Mateju, nikako nije dobar izbor jer „uska vrata i tijesan put vode u život, i malo ih je koji ga nalaze“ (Mat. 7, 13-14).

Premijer Dačić se nije slučajno setio, ili je – što je mnogo verovatnije – poslušao nekog od svojih savetnika za medije da u toku emisije potegne „Sveto pismo“ i parafrazira baš pomenuti deo. Razlog nije nimalo teško dokučiti.

Metaforu o „širokom“ i „tijesnom“ putu Dačić je, očigledno, pokušao da iskoristi ne bi li ubedio gledaoce da su on i njegov vladin tim ozbiljno rešili da spasu Srbiju, pa su zato odabrali put koji zahteva mnogo truda, upornosti i žrtvovanja, koji je uz to i nepopularan, ali je zato ispravan i delotvoran.

Pozivanje na „Sveto pismo“, osim toga, predstavlja Dačića ne samo kao učenog čoveka, nego i kao onoga ko se drži pravih, proverenih i Bogu ugodnih vrednosti. Za pobožni deo biračkog tela, a to znači za većinu građana Srbije, to je dobra preporuka da glasaju za njega na narednim izborima.

I sve bi bilo onako kako je Dačić zamislio da ga Olja Bećković nije pitala koji je deo „Svetog pisma“ citirao. A onda je sve krenulo naopako.

Dačić nije znao odgovor. To je bila prva bruka. Potom je usledila još veća – neuporedivo pogubnija od prethodne.

Unezvereni gost je počeo da prebira po papirima koje je sa sobom doneo. Na kraju u jednom od njih je trijumfalno pročitao da je u pitanju „Jevanđelje po Mateju“.

Školovani političar, đak generacije na Fakultetu političkih nauka i Miloševićev dugogodišnji portparol očigledno nije bio svestan koju je i kakvu poruku na taj način poslao u javnost. Da je bio u pitanju ispit – i petica bi mu bila previsoka ocena.

Zašto?

Prvo, zato što se ispostavilo da se rđavo, krajnje neprofesionalno pripremio za emisiju, a to je jedan od „smrtnih grehova“ kada je u pitanju politički marketing. Drugu, mnogo veću i pogubniju grešku načinio je kada je doveo u pitanje svoj profesionalni i moralni kredibilitet. A to je učinio onog trenutka kada je posegnuo za papirom koji je krio odgovor na pitanje novinarke o kojem se jevanđelju radi. Od tog trenutka i najvećim naivčinama među gledaocima „Utiska nedelje“ postalo je jasno da premijer nije pasionirani čitalac „Svetog pisma“, kakvim je pokušao da im se predstavi, nego političar kojem nije uputno verovati.

Ako je Dačić baš želeo je da se pozove na reči Isusa iz Nazareta, izgovorene, po Mateju, u znamenitoj „Besedi na gori“, a nije mogao da zapamti gde se one nalaze, mogao je da ponese sa sobom „Sveto pismo“ sa obeleženom stranicom. Ne bi bio greh, a ni profesionalno nekorektno, da je u toku emisije izvadio pripremljeni papir, pročitao i komentarisao navedeni deo „Jevanđelja po Mateju“ ili neki drugi deo „Svetog pisma“. Greh je što je pokušao da gledaoce dovede u zabludu, da im nametne utisak da on to spontano navodi njemu dobro poznate reči Isusa iz Nazareta.

Školovani političar je, očigledno, pokušao da se predstavi onakvim kakvog, po njegovom mišljenju, žele birači. Odao se, međutim, kada je posegnuo za onim papirom koji je krio odgovor na pitanje novinarke. Bila je to „puškica“ – da upotrebimo termin đaka prepisivača – koja je nedvosmisleno pokazala u čemu je stvar.

A kada je u pitanju poruka koja bi mogla da se izvede iz ovog žalosnog primera, valja pročitati reči koje u „Jevanđelju po Mateju“ slede odmah posle onih kojima se bavio premijer Dačić. One glase: „Čuvajte se od lažnijeh proroka, koji dolaze k vama u odijelu ovčijem, a unutra su vuci grabljivi“ (Mat. 7, 15).

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga