Ivana Dulić Marković: Tajkuni ili Arapi

Vrhunska je uvreda za svakog poljoprivrednika u Srbiji da će Arapi imati četiri ili pet puta veći prinos

05. avg 2014

Bila sam u Kuli na tribini „Ne damo zemlju ispod žita“ koju su organizovali poljoprivrednici i Pokret „Dosta je bilo“.

Skup nije organizovao  ni Džomba ni gospodin Džomba.

Čula sam za njega u jednoj od bitaka za jednake šanse za zemlju koju su vodili poljoprivrednici Kule protiv njega,  a čula sam i da je finansirao kampanju light radikalima i da je predsednik Nikolić bio kod njega na ručku.
Ako  se i Džomba solidarisao i ujedinio sa svima u Kuli da se bore za svoj dragocen resurs mogu samo da kažem Bravo Tajkunu i svaka Ti čast. S tobom poljoprivrednici već  znaju kako da se izbore posle.

A svaka Ti čast i što ne stojiš u tajkunskom redu i ne čekaš da li će ti udeliti struju, puteve, željeznicu ili šta se već deli ovih dana po šifrom “ko glasa za DS, glasa za tajkune”.

Da se vratim na skup na kojem me pominjao.

Pored organizatora na tribini su  bili oni poljoprivrednici iz Kule koji se nisu uplašili pretnji, predstavnici udruženja iz Banata, Bugarski i Vasin iz DS-a, članovi SNS-a iz okolnih odbora (naročito su se isticali Odžaci i Savino Selo) koji su imali zadatak da vređaju demokrate i sve druge prisutne i da uzvikuju „Bolje Arapi nego Hrvati“ i tako dalje i naravno policija u civilu.

Sami poljoprivrednici su ućutkali provokatore a zaključci su bili veoma konstruktivni zahvaljujući Saši Raduloviću.

Ko nije bio na skupu?  Ministarka koju ovo pitanje ma savršeno ne dotiče, niko iz 100P plusa, niko iz drugih udruženja jer misle da se njih ovo pitanje ne tiče.

Pošto niko u Kuli još nije video nijednog Arapina, shvatićete brzo da je sve ovo samo mehanizam kako će svu državnu zemlju uzeti od seljaka  i dodeliti omiljenim tajkunima, ali tada će ili biti kasno da se borite ili neće imati ko da se bori za vas.

To se već dešava u Subotici gde je jedan od njih na proritet uzeo već 1800 hektara državnog zemljišta, a drugi u Vrbasu uzima šta hoće.

Na tribini  kao i svuda gde su se poljoprivrednici okupljali povodom  uskraćivanja šanse da obrađuju zemljište od kojeg im zavisi život i budućnost niko nije imao ništa protiv prijateljstva, Arapa, stranaca… Niko.

Svi su tražili samo jednaku šansu da se pod istim uslovima kao svi drugi u Srbiji takmiče za državno zemljište u njihovoj opštini kao i prethodnih godina  na javnoj licitaciji.

Tražili su da  se ne prodaje ispod  tržišne cene,  da mogu i oni da konkurišu i kupe zemljište bivših kombinata, jer oni od zemlje žive.

Nije im to neki levi sporedni biznis u tek osnovanoj kompaniji. 80 porodica je zavisno od te državne zemlje. Veliki broj njih je u kreditima jer su kupovali mehanizaciju, svi imaju prinose daleko iznad proseka i niko od njih nema rezervnu opciju.

Posla nema u Srbiji, pa ni u Kuli, inače bi možda oni napustili poljoprivredu i otišli da rade nešto izvesnije, sigurnije, stabilnije.

Vrhunska je uvreda za svakog poljoprivrednika u Srbiji, a pogotovo za one u Kuli, gde su prosečni prinosi pšenice oko šest tona, kukuruza tonu, repe 60 tona, soje oko tri tone i suncokreta tri tone da će Arapi imati četiri ili pet puta više.

To govori da ili će gajiti nešto što se u Kuli ne gaji pa je prinos nula ili imaju neki GM usev sa preteranim svojstvima.

Već sam pisala o ovom biznisu sa zemljištem kad je bila priča o kombinaciji u Banatu i zaključila da ako su bogati nisu budale i svi smo očekivali da će provaliti da je bačka zemlja bolja od banatske.

Znalo se i par meseci da  je dil s netržišnim cenama završen.

Pretpostavljali smo da čekaju avgust da se sve to „odradi“ kad sve utihne.

Utihnulo je i Ministarstvo privrede koje mi nije poslalo informacije  koje sam tražila  po zakonu o slobodnom pristupu informacijama.

A tražila sam: kopiju potpisanog Ugovora o zajedničkom ulaganju koji su 4. jula 2014. godine potpisali ministar privrede Dušan Vujović i izvršni direktor kompanije Al Rawafed Mahmud Ibrahim Al Mahmud; reference kompanije Al Rawafed u sektoru poljoprivrede koje su je preporučile za zajedničko ulaganje; analizu Vlade Republike Srbije i Ministarstva privrede na osnovu koje je doneta odluka da Ministarstvo poljoprivrede iz Programa korišćenja državnog poljoprivrivrednog zemljišta izuzme 2000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je do 2005. godine koristilo preduzeće AD Bačka Sivac; analizu na osnovu koje je utvrđena cena poljoprivrednog zemljišta u opštini Kula.

Da li mi je svejedno što radikali uzvikuju moje ime u Skupštini i što policija prati gde se krećem? Nije.

Da li se plašim za sebe, decu i porodicu što moramo prolaziti ponovo sve kao od 2005, kad smo uspeli  da izguramo zakon o poljoprivrednom zemljištu i da državno poljoprivredno zemljište bude na raspolaganju seljacima i da se uzme od tajkuna, da ih tako izlažu na tanjiru  kojekakvim budalama da nas linčuju?

Plašim se.

Da li se gadim laži i uvreda o tome da sam ustaša i Frankenštajn po tabloidima? Gadim se.

Ali sve je to mnogo manje od divljenja koje osećam prema dobrim, vrednim i hrabrim poljoprivrednicima i ići ću da ih podržim svaki put kad me pozovu.

Sve je to manje od moje vere da će poljoprivreda u Srbiji biti napredna, bolja nego sada a i dalje će se zasnivati na porodičnim gazdinstvima a njihovi nosioci će biti elita 21. veka.

Šta god uradili, poljoprivreda u Srbiji neće se zasnivati na kompanijama koje obrađuju zemlju.

A da. Da li Vam je ikad najbolji prijatelj ispostavio račun za prijateljstvo???

(vvesnik.com, Ivana Dulić Marković)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga