IVAN ZLATIĆ: Ugledamo se na jugoslovenske partizane i socijalizam

"Suprotstavićemo se dužničkom ropstvu"

23. sep 2020

Posle zločina ratova devedesetih, zločina privatizacije dvehiljeditih i zločina štednje u protekloj deceniji, ulazimo u epohu dužničkog robovlasništva koje je krajnja tačka nepodnošljivosti kapitalističke periferije na kojoj se Srbija nalazi danas i tome se moramo suprotstaviti, kaže u intervjuu za Autonomiju Ivan Zlatić, jedan od pet članova Predsedništva Partije radikalne levice.

Ta partija, naslednica Socijaldemokratske unije, u čijem članstvu se danas nalaze predstavnici više levičarskih organizacija po Zlatićevim rečima, odlučno će se suočiti s brojnim problemima u društvu i pokušati da izbriše amneziju koja prati istorijska dostignuća radničke borbe.

– Dužničko ropstvo je najveći pritisak na većinu ljudi u Srbiji i najmoćnija poluga kojom nas vlasti zastrašuju da se ne borimo protiv nepravde. Mi odavno više ne živimo u sistemu u kom se poslušnost nagrađuje zaposlenjem i napredovanjem. Danas u Srbiji vlast kaže: “Ako ne budeš miran poslaću ti izvršitelje da ti uzmu i to malo što misliš da imaš”. A struktura za proizvodnju lažnih dugova je moćna i razgranata na sve strane, bilo da se radi o državnoj “objedinjenoj naplati”, toplani, porezu na imovinu, računima za struju, ili o samovlašću i bezakonju privatnih banaka, ili o samoj industriji uterivanja dugova, takozvanim “javnim izvršiteljima”, ističe Zlatić.

Dodaje da su ogromni i drugi ozbiljni socijalni problemi, kao što su „stravično siromaštvo, nezaposlenost, rad u smrtonosnim uslovima i zarade od kojih jedva i da životarimo od danas do sutra, školstvo i zdravstvo koji se održavaju isključivo zahvaljujući ličnoj etici i rodoljublju prosvetnih i zdravstvenih radnika i radnica…“

– Sve su to stravične situacije u kojima se moramo angažovati, ali mislim da je dužničko ropstvo ona misao današnjeg vremena sa kojim ljudi u Srbiji uveče ne mogu da zaspu, a ujutru ne žele da se probude, i da je to krajnja tačka nepodnošljivosti kapitalističke periferije danas, ukazuje on.

Koliko će biti teška borba na jasnom profilisanju ideologije među biračima? Navikli smo da se svaki predlog rešavanja stvarnih socijalnih problema, bilo da su u pitanju obespravljeni radnici, nezaposleni, socijalno ugrožene porodice, žene ili deca, u javnosti završi kritikom SFRJ i komunizma iz nacionalističkog ugla, a na kraju obesmisli bitkom između četnika i partizana. Klasne razlike, odnosno probleme koje one prouzrokuju na kraju niko i ne pominje. Kako to izbeći i biti jasan potencijalnim biračima?

– Levica nije levica zato što maše crveniom zastavama, nego zato što se bori za društvo u kom nema eksploatacije, progona i vlasti čoveka nad drugim čovekom. Mi se u svom delovanju naravno ugledamo na jugoslovenske partizane i na jugoslovenski socijalizam, ali potpuno ste u pravu da, posle trideset godina istorijskog revizionizma i banalnog antikomunizma, u delu javnosti reference na SFRJ izazivaju nepotrebnu konfuziju koja šteti današnjim borbama. Što više budemo delovali u današnjoj stvarnosti to će prostor za konfuziju biti manji. Težak put, ali nema prečice.

U Programu PRL, između ostalog, stoji da “cilj privrede ne sme biti bogaćenje uskog kruga privilegovanih pojedinaca već poboljšanje materijalnih uslova života za celokupno stanovništvo i zadovoljenje potreba ljudi”. Na koji način mislite da to postignete kada je svakodnevica takva da radnici pristaju da rade i na crno i sa pelenama i u najgorim mogućim i nebezbednim uslovima, samo da ne bi ostali na ulici? Kako podići svest građana i radnika da moraju biti međusobno solidarni i borbeni u ostvarivanju svojih prava?

– Radnici i radnice ne pristaju, nego su primorani. Niko ne želi da ostane na ulici, to nije stvar izbora, pristanka ili nepristanka. Žena koja radi prekovremeno sedam dana u nedelji u tekstilnoj industriji na jugu Srbije je savršeno svesna stvarnosti i neće se izlagati riziku da joj bude gore. Ja nemam njenu svest, ali znam štošta o organizovanju i uspećemo samo ako sa uzajamnim poštovanjem budemo učili jedni od drugih. To što naš proletarijat danas nije borben to je pre svega propust neorganizovane levice. Partija je pamćenje proletarijata, mesto znanja o borbama, o dostignućima i greškama. Radnici i radnice u Srbiji imaju amneziju o radničkoj borbi, jer trideset godina u našoj zemlji nije bilo organizovane levice, od kako su mafijaši privatizovali Savez komunista i pretvorili ga u SPS.

Sastanci u stanovima i dvorištima

Partija radikalne levice (PRL) oformljena je početkom septembra, na 12. redovnom kongresu Socijaldemokratske unije (SDU), koji je zapravo predstavljao kraj dvogodišnjeg procesa ujedinjenja levih snaga u Srbiji. Pozivu koji je SDU uputila 2018. godine, odazvali su se aktivisti i članovi Levog samita Srbije, Diema25, članica i članova studentskog pokreta iz Novog Sada i Beograda. Usvojeni su predlozi novog Programa i programskog dokumenta Deklaracije o radničkim pravima, kao i predlog novog Statuta, što je omogućilo i promenu imena stranke iz Socijaldemokratska unija u Partija radikalne levice. Stranka nema lidera nego je vodi petočlano Predsedništvo. Član Predsedništva PRL Ivan Zlatić za Autonomiju kaže da je ta stranka, kada su u pitanju finansije, oslonjena isključivo na sopstvene snage, na članstvo i simpatizere.

– Mislim da polako već postajemo poznati kao partija čiji organi i tela se sastaju u stanovima i dvorištima. Za nas to nije ništa novo, tako smo funkcionisali i u drugom pokretima i organizacijama u kojima smo bili. Novo je za parlamentarnu politiku u Srbiji, ali sa nama svakako dolazi još puno toga što u parlamentarnoj politici u Srbiji još nije viđeno. Tek smo krenuli.

Konstituisanje nove partije čestitale su Vam i kolege iz slovenačke Levice. Jesu li iskustva iz Slovenije i Hrvatske, gde je lista levice konačno ušla i u Sabor, nešto što ćete koristiti u svom delovanju? Mogu li se uopšte njihova iskustva preslikati na Srbiju?

– Jako smo ohrabreni uspesima levih snaga u Hrvatskoj i Sloveniji, i svakako ima njihovih iskustava koja će nam biti od koristi, iako se konteksti jako razlikuju između nas i zemalja koje su deo EU. Međutim, najvažnije je da nismo usamljeni i da leve i progresivne snage napreduju i u našem neposrednom okruženju i u svetu, i da se oslanjamo jedni na druge. Levica vrlo teško može da funkcioniše bez internacionalne saradnje jednako kao što ne može ni bez organizacije na terenu.

Što se tiče razvoja stranačke infrastrukture, SDU, čija ste na neki način naslednica, nije uspela da se profiliše dovoljno vidljivo i nametne kao potencijalni izbor onih birača koji gravitiraju levici. Na koji način planirate da to promenite?

– Na Kongresu 5. i 6. septembra smo priveli kraju ujedinjenje više levičarskih grupa i organizacija u zajedničku parlamentarnu borbu. Danas Partiju radikalne levice čine ljudi koji su godinama bili deo različitih progresivnih borbi, studentskih blokada, podrške radničkim borbama protiv korupcije u privatizaciji, pokreta za pravo na dom, za pravo na vodu… Taj kolektivni integritet koji danas čini PRL će sigurno dobiti poverenje birača. Što se infrastrukture tiče, krenuli smo da je gradimo već tokom procesa ujedinjenja, koji inače uopšte nije bio jednostavan.
Rešili smo mnoga pitanja koja su ometala ranije inicijative za organizaciono jedinstvo na levici i ja sam siguran da smo time pokazali ozbiljnost da se u rad partije sada uključe ljudi širom Srbije koji dele naše ciljeve i žele da se bore, a koji su možda bili skeptični da li će ovaj početni proces usaglašavanja da uspe. Ali to je iza nas, sad više ne očekujemo neke ozbiljne prepreke u izgradnji infrastrukture koja će biti sposobna za izbornu trku.

A kakav je plan za parlamentarnu borbu – kreće li se od najnižeg nivoa poput mesnih zajednica i pojedinih gradskih opština, što je iskustvo vaših kolega iz Hrvatske, ili se odmah razmišlja o izborima za Narodnu skupštinu?

– To ne zavisi samo od naših planova, već i od izbornog kalendara, ali da, svakako ćemo krenuti sa lokalnog nivoa kako bi smo ojačali organizaciju za nacionalne izbore.

Dalibor Stupar (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Podešavanje
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga