Inicijative građana: Novim Sadom vladaju građevinski investitori

"Od 2014. do 2018. godine posečeno ukupno više od 1.700 stabala"

26. mar 2019

Novi Sad, grad koji je u vreme postojanja Jugoslavije važio za jedan od najzelenijih gradova u toj državi, danas je pretvoren u grad koji, kako procenjuju ekolozi, ima svega pet odsto javnih površina koje su pod zelenilom, dok je ostatak grada pretvoren manje-više u betonsku „džunglu“, zbog prekomerne izgradnje stambenih zgrada oko kojih ima veoma malo zelenih površina. Istovremeno, građani ne odustaju od borbe za zelenilo, pa u Novom Sadu deluje nekoliko takvih građanskih inicijativa.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da se i preostalo drveće često ne seče planski, a pojedine zdrave i mlade aleje su bile posečene nakon što su oštećene tokom građevinskih radova na renoviranju pojedinih ulica, kao što se prošle godine desilo tokom renoviranja Ulice Kornelija Stankovića.

Nevladina organizacija Vojvođanska zelena inicijativa prima često pozive od građana koji ih u očaju zovu da im jave da se seče drveće ispred njihove zgrade. Potom izlaze na teren u okviru projekta snimanja dokumentarnih televizijskih emisija „Zelena patrola na delu“, ali, kako kažu, jedino što mogu da urade jeste da snime „drvoseče“ iz Javnog komunalnog preduzeća Gradsko zelenilo. Radnici se pravdaju time da postupaju „po naređenju viših instanci“ i da od nečega moraju da žive.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine upozoravaju i da se nestručno pristupa i održavanju postojećih zdravih stabala, pa im se krošnje šišaju leti i po vlazi, umesto na niskim temperaturama, kao što struka nalaže.

JKP Gradsko zelenilo na kritike odgovara da na mesto odsečenih stabala sade novo drveće. To je, međutim, samo delimično rešenje problema, jer mladim sadnicama trebaju godine, kako bi dostigle svoj puni potencijal.

Izveštaji o realizaciji poslovanja Gradskog zelenila pokazali su da je u periodu od 2014. do 2018. godine posečeno ukupno više od 1.700 stabala, pretežno u drvoredima i blokovskom zelenilu.

Građani su bili uznemireni prošle godine, kada je Javno preduzeće Vojvodina šume poseklo više desetina stabala na jednom od omiljenih novosadskih izletišta, Ribarskom ostrvu na Dunavu. Iako su iz Vojvodina šuma saopštili da je u pitanju planska seča, s ciljem obnove šume, građani su bili razočarani.

Ruža Helać iz Vojvođanske zelene inicijative smatra da je u Novom Sadu sve manje prostora za sadnju drveća, jer gradom vladaju građevinski investitori, koji ne mare za zakonsku odredbu da se mora ostaviti 30 odsto zelenih površina u prostoru gde su parkinzi, unutar dvorišta zgrada.

Stručnjaci upozoravaju i da je više od hiljadu hektara prebačeno iz šumskog u gradsko građevinsko zemljište u Novom Sadu.

Predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić izrazio je razočaranje stanjem sa zelenilom u Novom Sadu i rekao da su gorani u prošlosti „bezbroj puta“ pokušavali da upozore na te probleme, ali uzaludno.

Ilustracije radi, nasuprot novosadskih pet odsto, više od 50 odsto Beča je pod zelenilom.

U Novom Sadu deluje više inicijativa građana koje se bore protiv „betoniranja“ grada, odnosno pretvaranja zelenih površina u mesta za izgradnju „spavaonica“, odnosno višespratnica.

Neki od njih donekle i uspevaju u svojoj borbi, pa je tako nedavno građanska inicijativa „Sačuvajmo Liman od betona“ uspela da natera gradske vlasti da odustanu od izgradnje tri montažne garaže u tom delu grada koji se naslanja na Dunav, a koji još uvek važi za jedno od najhumanijih naselja u Novom Sadu.

Građani su delimičnmo uspeli da osujete izgradnju garaža na površinama gde bi se za njihovo postavljanje moralo seći drveće sa raskošnim krošnjama, kroz javne rasprave u Skupštini grada, gde su predstavnici građanskih inicijativa dolazili organizovano, sa desetinama pripremljenih primedbi i hiljadama potpisa građana na peticijama.

Biljana Simonović iz Inicijative „Sačuvajmo Liman od betona“ kazala je da se građani neće zaustaviti na tome, već će insistirati da se odustane od izgradnje svih garaža na Limanu.

„Očekujemo da će se svest odbornika vremenom menjati i da ćemo mi građani, kroz različite inicijative, uspeti da utičemo na ljude koji sede u gradskoj skupštini i koji bi trebalo da rade u interesu građana“, rekla je Biljana Simonović.

Istim planom predviđena je dodatna „betonizacija“ Limanskog parka, koji je pre više od 10 godina od oaze zelenila pretvoren u mesto sa puno manje drveća i sa puno više betonskih staza. Sada se planira izgradnja saobraćajnice u neposrednoj blizini tog parka, kao i izgradnja ugostiteljskog objekta u tom nevelikom parku.

Biljana Simonović je ocenila da je „frapantno“ da se u Novom Sadu, koji je Evropska prestonica kulture i mladih, ne prepoznaje da su građanima za dostojanstven život potrebni sadržaji kao što su parkovi, sportski sadržaji i dečja igrališta.

Građani okupljeni oko inicijative „Sačuvajmo zelene površine – Telep Novi Sad“ predali su krajem prošle godine gradskim institucijama oko 2.500 potpisa kojima traže da zelena površina u njihovom naselju ostane zelena površina, odnosno da se ne pretvori u gradsko građevinsko zemljište, na kojem treba da se gradi vatrogasni dom.

Na Limanu je izgrađen i kontroverzni tržni centar „Promenada“, najveći u Srbiji, čiju je izgradnju pratilo niz afera, koje se tiču pre svega mogućeg ugrožavanja kanalizacionog sistema grada, ali i potencijalne opasnosti od urušavanja zgrada na Limanu. Problemi su izbili u prvi plan jer je investitor odustao od prvobitnog projekta izgradnje pa je „Promenada“ izgrađena na neadekvatnim temeljima za peskovito zemljište puno podzemnih voda, kakav je ceo Liman. Iako su je praktično izgradili na livadi, to jest na zelenoj površini, investitori nisu poštovali sopstveni projekat i nisu napravili „zeleni krov“ sa različitim sadržajima.

Građani okupljeni oko inicijative „Ne damo livadicu“ takođe se bore da jedna mala zelena površina u centru grada, koja danas služi za istrčavanje pasa, ne bude pretvorena u novu višespratnicu. Gradske vlasti su, međutim, odbacile njihov zahtev i peticiju, uprkos upozorenjima da manjak zelenih površina negativno utiče na zdravlje građana, kao i da je plan u suprotnosti sa Evropskom konvencijom za zaštitu životne sredine, koja propisuje da je minimalna količina zelenih površina 25 odsto.

„Najlakše je odlučiti da je ekonomski interes primaran. Da je zapošljavanje investitorske i građevinske operative primarno. Mi nemamo razvoj već samo rast, nekontrolisan rast. Odluke se donose ad hok, uglavnom prema interesima privatnog kapitala“, upozorio je Dejan Radosavljević iz Inicijative „Ne damo livadicu“.

Pre ove inicijative, postojala je i inicijativa „Sačuvajmo park kod muzeja“, koja se bezuspešno bila usprotivila betoniranju jednog parkića, takođe u centru grada. Gradske vlasti su uradile ono što su naumile i „urbanizovale“ su taj parkić na način da on sada više nije zelen ni blizu onoliko koliko je bio.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga