Zeleno zvono kao antiratni spomenik

Ni dan-danas se ne zna ko je pucao u klub "Zeleno zvono"

07. apr 2014

Predstavnici udruženja „„Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ iz Beograda, zajedno sa udruženjem građana „Ravnopravnost“ iz Zrenjanina podneli su danas, na petnaestu godišnjicu od napada na „Zeleno zvono“, inicijativu zrenjaninskoj Skupštini da se ova lokacija proglasi antiratnim spomenikom.

Ivan Zlatić iz UG „Učitelj neznalica i njegovi komiteti“ ukazao je na značaj „Zelenog zvona“ kao retke privatne antiratne i lokalne inicijative.

„Danas, na petnaestu godišnjicu, mi smo Skupštini Zrenjanina i zvanično predali predlog da se ovo mesto koje je pre 15 godina izrešetano, a par godina nakon toga spaljeno i nikada posle toga nije proradilo na toj adresi, proglasi za antiratni spomenik. To smo učinili zbog aktivnosti koje su se ovde odvijale, odnosno zbog jedne posebne vrste antiratnog aktivizma, koji je bio retka pojava u našoj zemlji u tom periodu, jer su inicijative tada bile uglavnom ili nevladine ili kroz institucije, ali retko kada privatne, kao što je to bila ova, i retko kada lokalne, odnosno van Beograda“, rekao je Zlatić.

Klub „Zeleno zvono“ je  7. aprila 1999. godine izrešetan, a njegov vlasnik Branislav Guta Grubački je uhapšen kao „izdajnik“. Ovo mesto više nikada nije proradilo na prvobitnoj lokaciji i 2006. godine je spaljeno. Počinioci ovih dela do danas nisu otkriveni.

Zeleno zvono 1Branimir Stojanović iz beogradskog udruženja, koje je danas iniciralo da se ovo mesto proglasi za antiratni spomenik, objasnio je da su njegovi aktivisti u poslednje dve godine radili na projektu „Imenovati TO ratom“, u okviru kojeg je napravljeno preko 300 intervjua sa predstavnicima antiratne inicijative i udruženja veterana.

„Jedinstven zahtev obe grupacije je bio da država Srbija preuzme odgovornost za ratove 90-ih. U okviru te inicijative i diskusija koje smo vodili ispostavilo se da je ova inicijativa, odnosno antiratni pokret u unutrašnjosti Srbije najmarkantnije bio predstavljen inicijativom „Zelenog Zvona“ i da je ono nosilac, na neki način, pregnuća devedesetih godina, i to vrlo važnog za Srbiju“, rekao je Stojanović.

On je ocenio da današnja inicijativa treba da otvori nanovo pitanje pozicioniranja svih učesnika rata devedesetih godina.

„Ona je sada ušla u formalnu proceduru i nadam se da neće proći bez pritiska građana, a mi ćemo se potruditi da ona bude nacionalnog formata i nadam se da će sve to uzrokovati pozitivnu odluku zrenjaniske Skupštine“, istakao je Stojanović.

Branislav Markuš, predsednik zrenjaninskog UG „Ravnopravnost“, ocenio je da je odgovor na pitanje šta se desilo sa „Zelenim zvonom“ povezano i sa onim šta se desilo sa zrenjaninskom privredom, kao i da svaki odgovor na ta pitanja predstavlja civilno odgovorno društvo.

U obrazloženju inicijative, koju su dva udruženja podnela zrenjaninskog Skupštini, navodi se da je „Zeleno zvono“ tokom devedesetih godina bilo prepoznato kao snažno organizaciono uporište antiratnog i antinacionalističkog pokreta.

„Brojne antiratne i antinacionalističke aktivnosti koje su održane u Zrenjaninu u ovom periodu, kao što su kulturne i političke tribine i okrugli stolovi, performansi, izložbe i antiratni koncerti i drugi događaji, i koje su omasovile pokret, bez organizacione podrške „Zelenog zvona“, ostale bi na margini javnosti ili ne bi bili organizovani“, navodi se u obrazloženju.

Inicijatori su podsetili i da je Branislav Guta Grubački, vlasnik „Zelenog zvona“, rizikovao svoju privatnu imovinu, a da zbog toga što nije deo uticajnih krugova antiratne i antinacionalističke scene u Beogradu, ceo slučaj zapostavljen u javnosti u Srbiji, a predstavlja primer “represije nacionalističkog režima protiv antiratnih aktivista i institucija”.

Ž. Majski (Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Dijagnoza
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga