ILJAZI: Što slabije Kosovo, jača Velika Albanija

Srpska platforma o Kosovu nije plod racionalne politike. Ona predviđa dve mini-države, koje su deo Srbije, na Kosovu, koje je takođe deo Srbije!?

20. jan 2013

Centralni politički događaj protekle nedelje, barem kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, nesumnjivo je novi susret Ivice Dačića i Hašima Tačija. I mada su, kao po običaju, oba premijera nakon razgovora oprečno tumačila rezultate briselskog divana, po oceni Ramadana Iljazija, izvršnog direktora kosovskog Instituta za mir, ipak je najvažnije da su postavljeni temelji za nastavak dijaloga.

– Najpre, čini se da je ovaj sastanak bio relaksiraniji od prethodnog. Takođe, i privremeni sporazum o carini šalje dobar signal za još pozitivniji razvoj događaja – ocenjuje Iljazi za „Dnevnik”. – Ipak, priznajem da nisam ubeđen u to da je aktuelna politička elita u stanju da reši problem severa Kosova. Između ostalog i zato što nije jasno definisano pitanje „normalizacije odnosa”. Jer „normalizacija” može značiti i određenu vrstu aranžmana da se uspostavi neki novi status kvo kada se postigne tehnički sporazum. A onda će se to vrzino kolo nastaviti, i to sve dok Srbija ne prizna naše pravo da postojimo kao država. Drugim rečima, dok god to Srbija odbija, sever Kosova i uopšte albansko-srpski odnosi biće problem za regionalnu stabilnost. Osim ako se dve strane ne saglase sa kiparskim modelom po kome je rešenje da nema rešenja.

A kako vi vidite rešenje pitanja severa Kosova?

– Najrealnije rešenje za sever Kosova jeste primena Ahtisarijevog plana, koji podrazumeva prostor za samoupravu Srba koji tamo žive. To istovremeno znači da srpske paralelne strukture tamo treba ukinuti, a ljudi koji u njima rade na nepolitičkim i nebezbednosnim pitanjima, odnosno u oblasti obrazovanja, zdravlja i javne administracije, trebalo bi postepeno da budu integrisani u kosovske institucije. Političke i bezbednosne strukture, pak, moraju biti dobro proverene, jer postoje elementi kriminalnih i ilegalnih aktivnosti preko kojih se ne može tek tako preći. U svakom slučaju, uveren sam u to da organizovanje lokalnih izbora na severu u skladu sa Ahtisarijevim planom uz ukidanje paralelnih institucija, može da obezbedi fer, pravedno i održivo rešenje trenutnih konflikata na terenu.

U kojoj meri je realan predlog Beograda o uspostavljanju Autonomne zajednice srpskih opština?

– Srpska platforma nije nešto što bi se očekivalo kao plod racionalne politike. Ona, podsetiću, praktično predviđa osnivanje dve mini države: Severa Kosova i države nalik Vatikanu za Srpsku pravoslavnu crkvu. Obe ove mini države bi pri tome trebalo da budu deo Srbije, a da se nalaze na „autonomnom Kosovu” koje je, paradoksalno, takođe deo Srbije. Uz sve to, platforma zahteva i specijalan status za srpske opštine koje su već integrisane u ostatak Kosova. Drugim rečima, taj je dokument ne samo nerealan, nego ima dosta sličnosti s onim što je Beograd devedesetih godina ponudio Bošnjacima. A to je naprosto sigurna formula za stalni konflikt na Balkanu.

Ahtisarijev plan je prihvaćen u celini, i ako se bude zahtevalo ponovo njegovo otvaranje, onda će on u celini biti raspakovan. A to predstavlja rizik za status Srba u ostalim delovima Kosova. Ali ako je ideja Beograda da se reč autonomija na kraju veže samo za deo Ahtisarijevog plana koji se odnosi na Srbe sa severa, to onda može biti racionalan i pragmatičan zahtev. Njega ipak treba da prati i efikasna primena tehničkih dogovora o slobodnom kretanju ljudi i robe, telekomunikacijama i energiji, kao i podrška integraciji Srba u kosovsko društvo, regionalnoj saradnji, evropskim integracijama…

Ne treba, međutim, smetnuti s uma i da bi priča o autonomiji za Srbe na severu Kosova mogla da bude izvor novih problema, jer će onda možda i Albanci iz Preševske doline ili Albanci iz Makedonije tražiti nešto slično. Štaviše, ako se EU kao posrednik u pregovorima složi s takvim rešenjem, onda je za očekivati razgranavanje sličnih zahteva i u drugim konfliktnim područjima, poput Pridnjestrovlja.

Srpska strana predlaže i formiranje dvodome Skupštine Kosova, u kojoj bi gornji dom predstavljao Dom regiona i verskih zajednica, a donji bi bio Dom građana. Može li ova ideja biti ostvariva?

– Ljudi na Kosovu nisu podeljeni religijski, nego etnički, i ova ideja je ne samo pretenciozna nego i zlonamerna. Predloženi način organizovanja parlamenta doveo bi do dodatnog usložnjavanja kosovskog društva, što bi opet proizvelo nove probleme s potencijalnim konfliktima na vidiku. Uostalom, nije na Kosovu suština u nedovoljnoj podeli vlasti između Srba i Albanaca, već koren problema leži mnogo dublje u našim društvima, a manifestuje se nacionalizmom, ponekad čak začinjenim fašizmom. I ako mislimo da je rešenje u nekakvim teritorijalnim rearanžmanima, zapravo priznajemo kako Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno, što bi samo dovelo do jačanja postojećih konflikata – a to naprosto nije istina.

Očekujete li da u skoroj budućnosti i Preševska dolina postane tema razgovora Beograda i Prištine, pogotovo ako se ima u vidu susret Tačija s tamošnjim političkim liderima, ali i proratne poruke Adema Demaćija?

– Najpre, ratni pokliči koje ste pomenuli samo su ostaci starog načina rešavanja konflikata na ovim prostorima, srećom ne ozbiljni. S druge strane, nesumljivo je da pitanje Preševske doline koriste i Srbija i Kosovo u aktuelnim pregovorima, ali to ne pomaže da se srede praktični i konkretni problemi Albanaca koji tamo žive. Jer postoje dokazi da Albanci u Preševskoj dolini nemaju normalna politička i ekonomska prava i da su diskriminisani. Srpska država ih, naime, posmatra kao stalnu pretnju po vlastitu sigurnost i to bi konačno moralo da se promeni.

No, ono što je sigurno: scenario nekakve zamene teritorija neće rešiti sukob Kosova i Srbije, već može samo odnose učiniti još gorim. Ni drugi scenario, koji bi podrazumevao autonomiju za sever Kosova i istu takvu za jug Srbije, takođe ne bi rešio probleme, ni na severu ni u Preševskoj dolini, već bi ih samo gurao pod tepih. A istorija je pokazala da takvo gomilanje problema pod tepihom nikada nikom nije dobro donelo.

Može li Priština imati problema zbog sve otvorenijih najava iz Tirane o potrebi stvaranja Velike Albanije?

– Projekat Velika Albanija je jači što je država Kosovo slabija. Stoga treba razumeti da trenutno ponašanje srpske strane dovodi do snaženja nacionalističkih projekata, kako u Srbiji tako i na Kosovu. Zato sam siguran da će na narednim izborima na Kosovu stranke koje zagovaraju pripajanje Albaniji dobiti više glasova, kao što i u Tirani Salji Beriša priča o ujedinjenju svih Albanaca u strahu od gubitka nacionalističkih glasova. Ali je isto tako važno napomenuti da je projekat Velike Albanije san koji se nikada neće ostvariti. Istina je da kod dela Albanaca na Kosovu postoji neki fetišistički odnos prema Albaniji, ali to neće dugo trajati. Kada se jednom kosovski Albanci osete sigurni u svojoj državi, Kosovu, ideja ujedinjenja s Albanijom potpuno će izgubiti uporište.

Miroslav Stajić (Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga