IGOR MIHALJEVIĆ: Paradržava

Šta smo mi godinama radili, ili nismo, da u ovom trenu sasvim ozbiljno razmatramo mogućnost da se u Srbiji formiraju parapolicijske formacije koje bi činili verovatno najgori neutamničeni muškarci u zemlji?

10. maja 2019

Rim nije pao za jednu noć. Holokaust nije počinjen donošenjem jednog zakona. Jugoslavija se nije krvavo raspala prvim pucnjem iz vatrenog oružja. Svetska ekonomska kriza nije nastala jednim neoprezno datim kreditom za nekretninu.

Šta smo mi godinama radili, ili nismo, da u ovom trenu sasvim ozbiljno razmatramo mogućnost da se u Srbiji formiraju parapolicijske formacije koje bi činili verovatno najgori neutamničeni muškarci u zemlji?

Đavo lično mogao bi da čestita predsedniku Srbije na dobro obavljenoj pripremi terena. Skoro sve u Republici Srbiji je obesmišljeno preko granice apsurda. Postalo je nepristojno zbijati šale i smejati se na njihov račun, toliko smo nisko pali. Ljudi su planski sluđeni. Institucije i tužilaštvo ne postoje. Sudovi su uzgajivačnice psihosomatskih oboljenja. Napravili su od nas bukvalne, medijske i političke analfabete kojima gilipterski prodaju ciglu za mesečnu platu. Oduzeli su nam nadu i ubedili nas da je borba za goli život uzaludna. U takvoj simulaciji stvarnosti naše društvo više ne razlikuje dobro od lošeg.

Sada, nakon što je predsednik otvoreno rekao da će Kosovo pre ili kasnije biti nezavisna država na celoj svojoj teritoriji i za to okrivio tebe i mene, zakuvava se ideja koja bi potpuno ugasila čak i pretpostavku da je Srbija normalna, demokratska zemlja. Savršena diverzija tokom koje će se ostvariti snovi samozvanih junaka i čuvara srpskih duša, kojima je od samog starta javnog delovanja isključvio jedna stvar bila na pameti – vlast!

Užas koji gledamo u Borči, ispred pekare u vlasništvu Albanca, je dečija pesmica u odnosu na ono što nam spremanju ljudi koji sami za sebe govore da su najveće patriote u zemlji. Početkom aprila, tzv. Pokret Levijatan obznanio je da prikuplja potpise građana kako bi se izmenio Zakon o dobrobiti životinja, pooštrile kazne za mučitelje i, pazite sad – uvela policija za životinje.

Osoba koja podržava gangstera, robijaša i vođu najopasnijeg kriminalnog klana Luku Bojovića, ukrašava telo fašističkim simbolom, druži se sa muškarcima od kojih se pristojnom svetu diže kosa na glavi, javno preti, vređa, a u slobodnom vremenu neuspešno me tuži za uvredu, iznosi u javnost predlog da Srbija dobije policiju za životinje, što je trenutno zona delovanja njega i tzv. fondacije mu, naravno.

Šta mislite, ko bi činio tu policiju? Koji ljudi bi se našli na državnom platnom spisku i u novčaniku nosili službenu značku, simbol autoriteta i realno upotrebljive moći? Ko bi sve došao na položaj moći sa kojeg je kriminalno delovanje daleko lakše nego u civilu, u društvu provereno ranjivom na korupciju i zloupotrebe?

Ostavljam na razmišljanje, uz napomenu da je lider tzv. Levijatana već pokušao da se dočepa vlasti 2004, u Beogradu, na Vračaru, kao 14. na listi pokreta “Snaga Srbije”, zanimanje “vlasnik agencije za marketing” (Službeni Glasnik, 2004). Nota bene, borba za dobrobit pasa došla je posle deklarativne lojalnosti Bogoljubu Kariću (pobegao u Moskvu i čekao da zastare dve optužnice za krivična dela, prim.aut) i narečenom Luki Bojoviću. Za mlađe čitaoce, potonji je kao Arkan, samo živ.

Nakon patriotske ideje za zbrinjavanje životinja, na red su došli ljudi. Na našu žalost više nego žovijalni desničarski ekstremista Miloš Vacić iz Srpske desnice deluje jako zagrejan da se uključi u projekat “građanske patrole”, jer svi znamo da su civili sa nikakvom stručnom spremom i kolosalnim političkim ambicijima dobro rešenje za suzbijanje uličnog kriminala. Prošlog leta najavio je formiranje “zaštitne narodne straže”, imena opasno sličnog Srpskoj državnoj straži fašističkog kolaboracioniste Milana Nedića.

Koliko danas, narodna poslanica Marinika Tepić upozorila je da Vacić uz Stevana Đokića, savetnika iz Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA te člana Srpske desnice, želi da postane član “građanske patrole”. O tome šta su “građanske patrole” i odakle ideja da se osnuju pisala je pre dva dana Politika. Vacić, Đokić i prijatelji osvanuli su u međuvremenu na društvenim mrežama, ponosno pokazujući nekakve značke, a mi bi sada morali bezbrižno da spavamo znajući da su takvi ljudi spremni da nam pomognu o trošku države i sa povlašćenog položaja.

Znajući da Vacić ne propušta priliku da javno podrži tzv. Levijatan i njihove napore, postavlja se pitanje kako smo kao društvo došli u situaciju da ne mali broj ljudi, od kojih su neki i roditelji, smatra da su osobe takvih “karijera” najbolje rešenje za postizanje opšteg mira, bezbednosti i vladavine prava. Retorski, kako je moguće da kandidat za građansku patrolu nosi majcu sa mrtvačkom lobanjom i natpisom “protiv modernog sveta”, odnosno da neko ko javno podržava notornog kriminalca i ubicu čuva životinje.

U konačnici, obe inicijative su neskriveni šamar pravoj policiji, tužilaštvu, sudovima i zdravom razumu. Bilo bi društveno korisno, da ne pominjemo zakonom i moralom obavezno, da se ministar policije i njegov šef koji nije premijerka obrate građanima i građankama Srbije i objasne nam zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova, ovakvo kakvo je, nije u stanju da nam garantuje bezbednost, već je neophodno formiranje “građanske patrole” i policije za životinje. Zašto pored pravih i komunalnih policajaca mi i dalje strahujemo za naše živote, zdravlje i imovinu i zašto prvopozivci za dve potencijalno nove formacije sile dolaze iz debelo kompromitovanog miljea. Zar nas istorija nije naučila šta se dešava kada vlast i silu preuzmu ljudi isključivih ideologija, sumnjivih biografija i suženih pogleda na svet.

Predsedniku je za to bilo potrebno sedam godina krvavog rada.

(ZTZ, Foto: Denis Kolundžija / Cenzolovka)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga