IGOR BESERMENJI: Od Tokija do Vojvodine

Novo poigravanje nacionalizmom u Vojvodini

Priredio: Igor Besermenji
02. juna 2014

Čitajući o izjavi Šandora Egerešija koji podseća na to kako SVM teži ka tome da se za osam opština sa većinskim mađarskim stanovništvom na severu Vojvodine omogući etničko-teritorijalna autonomija, zatim i o nedavnom zahtevu Pokreta mađarske nade, ne mogu a da ne pitam – zašto u ovom trenutku govoriti o tome? Ne mogu drugačije da tumačim ovakvo izjašnjavanje nekog ko živi u današnjoj Vojvodini, osim kao neodgovorno. Živimo u Vojvodini u kojoj je getoizacija etničkih zajednica svakodnevnica, za šta na prvom mestu krivicu snosi nemaran odnos državne elite prema bogatstvu različitosti u Vojvodini, a na drugom, u ne manje značajnoj meri, same etničke zajednice.

U trenutku kada saterana u ćošak prihvata nametnuti Statut u kojem joj se kida još malo od poslednjeg parčeta hleba takozvane autonomije koja postoji samo na papiru, a koji je imala tek toliko da potpuno ne izdahne od gladi u ovako tužnom vremenu, Vojvodini nije potrebno i nije pametno da pred sebe stavlja pitanje potreba za „etničko-teritorijalnom“ autonomijom na svojoj teritoriji. Nikakvo prebrojavanje prema nacionalnoj ili verskoj pripadnosti u uništenoj Vojvodini danas nije potrebno. Uprkos svom stavu da je ovakav zahtev SVM-a nepotreban i da je sama ideja osuđena na neuspeh, ne sporim da se i o tome, iz poštovanja koje imamo jedni prema drugima, jednog dana može razgovarati, jer su Mađari druga najveća etnička zajednica u Vojvodini, ali Vojvodina ionako već ponižena i pokradena, mora biti oprezna u koracima koje pravi. Vojvodina treba da bude prvo mesto u kojem će se jednog dana, ako do toga dođe i ako se proceni da je to zaista relevantno pitanje čiju aktuelizaciju zahteva većinski broj pripadnika mađarske nacionalne zajednice, govoriti o istom, a ne Beograd. Uprkos ličnom stavu da je etničko-teritorijalna autonomija nepotrebna, ne mogu reći „nikada o tome nećemo razgovarati“, jer takvu isključivost smatrao bih neodgovornom prema prijateljima Mađarima sa kojima živim u Vojvodini. S druge strane, siguran sam da ovo nije vreme u kojem o tome treba raspravljati. Zašto danas, u Beogradu iz kojeg dolaze najporaznija rešenja po Vojvodinu, da se o tome govori, gospodine Egereši? Zar je Beograd bilo kada i u bilo kom istorijskom trenutku bolje od Novog Sada i Vojvodine znao šta Mađarima treba? Znam da su mnogi ljuti protivnici mogućnosti da se o pitanju etničko-teritorijalne autonomije uopšte razgovara. Ja kao Vojvođanin nikada neću biti isključiv i ignorantan kada su specifični zahtevi pripadnika različitih etničkih zajednica u pitanju, jer kao Vojvođanin znam da će Vojvodina opstati samo ukoliko stalno budemo pokušavali da razumemo jedni druge i ukoliko naučimo da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih.

Zahtevi Mađara kao veoma značajne, druge po brojnosti etničke zajednice u Vojvodini, moraju se osluškivati, moraju se razmatrati, iako se lično ne slažem sa iznetim težnjama gospodina Egerešija. Ne možemo a da ne razmišljamo i o njihovim planovima i viziji koju za sebe imaju u budućnosti Vojvodine. Moramo to da poštujemo, moramo da sarađujemo, jer živimo zajedno već vekovima. Iako se ne moramo uvek složiti, moramo uvek da saslušamo jedni druge. Ako se mi u Vojvodini razjednimo i okrenemo jedni drugima leđa, Vojvodina će otići u prošlost, ovog puta zaista samo i isključivo našom krivicom. Moja osuda tiče se trenutka i konteksta u kojem ovakvu rečenicu izgovara gospodin Šandor Egereši. Gospodin Egereši morao bi da bude svesniji političkog momenta u kojem se Vojvodina nalazi. Da bi samu sebe uredila po svojim principima i merama, Vojvodina prvo mora sebe dovesti u poziciju da bude relevantna na sopstvenoj teritoriji. Danas, Vojvodina ne postoji u realnom političkom životu nikako drugačije, osim kao floskula za nadmetanje političkih protivnika. Ne postoji ni za samu sebe, jer da biste postojali, morate živeti. A Vojvodina odavno ne živi. Ne živi, jer joj se sve uzima kao što joj se uzimalo i kada je poreski pljačkana između dva rata i kao što joj se sve uzimalo i nakon 1988. godine. Ništa drugačije nije danas, osim što je danas potkradaju pod maskom prosvećenih velikosrba, koji su, ipak, shvatili da ideja velike Srbije nije ostvariva, pa su kompas okrenuli malo drugačije, ili makar pokušavaju da nas ubede da je tako. Kada nije moglo da se ide do Tokija, onda im je bila dovoljna i Vojvodina. Tako je Vojvodina do danas platila i plaća najveću cenu igranja nacionalizmom u državi Srbiji. A nacionalizam je, po mom uverenju, najopasnije oružje.

Svako prebrojavanje prema nacionalnoj pripadnosti lako može skliznuti u novo poigravanje nacionalizmom u Vojvodini i Srbiji. Živeti u Vojvodini a ne videti društveno-politički kontekst u kojem se ona nalazi, gore je od slepila. Vojvodina se nalazi u trenutku kada je bukvalno nemoćna da bilo šta učini, ali to ne znači da joj treba odmoći još više. Svako vreme ima svoje breme ali i svoje zadatke. Zadatak nas koji živimo u Vojvodini danas jeste da je prvo na sve moguće načine izbavimo iz slepe ulice u koju su je oterali oni koji su na tome dugo i predano radili. Ne moramo se (i ne smemo) slagati sa njihovim idejama, ali im se mora priznati da im je modus operandi i te kako uspešan, jer su uspeli da nas stave u gubitnički položaj. Naša nemarnost i popustljivost takođe su bile od velike pomoći. Posle toga, kada Vojvodinu vratimo na noge i ostvarimo ideju celovite autonomije ili republike u okviru države Srbije za Vojvodinu, kada je vratimo na put otvorenog multinacionalnog građanskog društva sposobnog i voljnog da samostalno brine o svojim građanima, onda možemo da razgovaramo o specifičnim težnjama svakog od nas. Dakle, previše je zadataka koji nas mogu držati jedinstvenim u ovom trenutku. Oni su teški i zahtevaće vreme, strpljenje i predanost. Previše je takvih zadataka, da bismo danas birali one puteve koji će nas razjediniti i usporiti ionako već otežan put ka stvaranju snažne i bogate Vojvodine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Dijagnoza
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga