IGOR BESERMENJI: Experiment Novi Sad

Politika kao vremenska nepogoda

Priredio: Igor Besermenji
15. apr 2014

Gledam po Novom Sadu još uvek plakate i bilborde sa kojih nam se smeše pobednik izbora 2014. Aleksandar Vučić i gradonačelnik Novog Sada po dogovoru odbeglih odbornika, preletača i nakupaca glasova, a uz podršku SNS, SPS i DSS iz 2012. godine, Miloš Vučević. Zahvaljuju nam se na poverenju koje smo im ukazali. Tu, međutim, postoji nekoliko stvari koje su ljudi skloni da zanemare kao nebitne, a na koje se ne sme zaboraviti, svidelo se to nekom ili ne.

Prvo, Aleksandru Vučiću je u 2014. godini data apsolutna vlast u ruke. Da li misli neko da je to mudro, pa neka je i hardcore fan Vučića u pitanju? To što će je on svojom voljom možda podeliti sa drugima – odraz je po nekima njegove odgovornosti, a po drugima, baš suprotno, njegovog straha od neuspeha nakon što se postizborni pregovori i kalkulacije završe i kada dođe vreme da se zapravo zasuču rukavi. Nema ničeg dobrog u tome što je 2014. godine stanovništvo Srbije još uvek ostalo na tom nivou da vlast bez problema preda u ruke jednom čoveku, pa ma ko taj čovek bio. Pred Vučićem su sada veliki zadaci i naravno da niko od nas ne želi neuspeh na tom putu, ukoliko je isti popločan iskrenim namerama, ali kako SNS nije apsolutno ništa konkretno uradila za poboljšanje životnog standarda građanki i građana Srbije u prethodne dve godine, onda i ta iskrenost tek treba da bude dokazana. Ukoliko već sada ima onih koji žive bolje nego 2012, evo pozivam ih da tu prelepu istinu o tom boljem životu podele sa nama. Neka se nađe samo jedna osoba u državi, možda i priznam da nisam bio u pravu. U međuvremenu zaposlena familija nema pravo učešća. Ali, teško da će od toga biti nešto. Srećno sa tim. Vreme je da se uradi i nešto više od „copy-paste“ procesa preuzimanja programa ostalih stranaka. Jeste, te iste su same sebi iskopale raku dugogodišnjim nemarom, ali od veselja nad njihovom propašću nema rezultata niti budućnosti.

Međutim, ono što nesporno bode oči jeste to što se lokalni SNS odbori i pojedinci kite pobedom za koju svi znamo da pripada jednom čoveku. Kao Novosađanin, ne mogu a da ne osudim to što se novosadski odbor SNS-a zahvaljuje na „pobedi“. Prvo, ovo nisu bili lokalni izbori i građani dajući glas SNS-u, nisu dali glas radu te stranke u Novom Sadu. Sećam se da sam na veb stranici jednog lokalnog medija nekoliko dana po završetku izbora u martu pročitao da je neko iz novosadskog SNS-a poručio: „Zduvali smo ih“. Morate zaista biti vrhunski neiskreni prema sebi i svojim građanima pa da im se zahvalite na pobedi koja vam apsolutno ne pripada. I bez istraživanja javnog mnjenja jasno je da je pobeda SNS-u data na krilima opšteg trenda verovanja u Aleksandra Vučića. Isto tako, i bez istraživanja jasno je da Novosađani nemaju lepo mišljenje o aktuelnoj vlasti u gradu koja će, kada joj dođe vreme, otići i iza sebe kao najveće uspehe ostaviti skandale i upropaštena preduzeća. U Novom Sadu od dana kada je aktuelna lokalna vlast sela u fotelje peščani sat odbrojava vreme do konačne propasti. Vreme je da se to zaustavi. Reputaciju pitomog grada Novi Sad već je izgubio. Sada smo poznati i po lopovluku na izborima i po tome da se u javnim preduzećima ljudi zapošljavaju isključivo po partijskoj liniji i da potom bivaju ucenjivani od strane poslodavaca – stranačkih drugara. U Novom Sadu nema investicija. U Novom Sadu će Svetlana Ražnatović Ceca pevati na „Tamburica festu“ samo dan nakon što na njemu bude nastupila vojvođanska institucija Zvonko Bogdan. To Novi Sad? To ste uradili i mislite da su to Novosađni podržali pre mesec dana na izborima? Opasno je na taj način igrati se sa inteligencijom svojih građana. SNS u Novom Sadu snosi odgovornost za to što je dozvolio svojim koalicionim partnerima da više od godinu dana vršljaju po gradskim preduzećima, pustoše ih i zapošljavaju sve do drugarica tetkinih komšinica. Te grupacije nikle pod nazivima Treća Srbija i 3D najgore su vremenske nepogode koje Novi Sad pamti u novije vreme, a jedina koja se još može pamtiti od količine sivila koju su ovi doneli sa sobom, jeste delo koje je za sobom ostavila Maja Gojković. To se, ipak, nikada ne može zaboraviti.

Novi Sad postao je grad nad kojim se vrše nekakvi eksperimenti i mutacije slične onima koje podrazumeva GMO. Treća Srbija i novosadska kandidatura za evropsku prestonicu kulture, pa Ceca Ražnatović i vojvođanska tamburica, pa Novi Sad i cenzura, pa Novi Sad i nasilje… Ništa od toga ne može da izađe na dobro. Kao što neću da jedem soma u koga je ubačen gen pacova, tako neću ni da živim u gradu u kojem minorne grupacije koje pripadaju kategoriji X files vode glavnu reč jer su u poziciji da ucene one kojima je dat daleko veći broj glasova i za koje glasa samo zaposlena familija. Neka lokalni SNS porazmisli o tome, očisti grad od posledica poplave svojih koalicionih partnera nad čijim su radom žmurili i tako ga prećutno podržavali, pa neka onda traži podršku. Ovako to „Hvala Novosađani“ sa bilborda izgleda kao podsmevanje sposobnostima rasuđivanja sopstvenih građana. Prestanite da od Novog Sada pravite eksperiment i raspišite izbore.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga