HAJNC VILHELM: Vojvodinu treba negovati

Vojvodina je Evropa u malom, region u kojem skladno žive različite nacionalne zajednice, region koji pleni svojim multikulturalizmom, ali i ekonomskim potencijalima i atributima, i svakako ga treba negovati.

17. nov 2012

Za poslednjih mesec dana bukvalno se udvostručio broj podnosilaca zahteva za azil u Nemačkoj koji dolaze iz Srbije i crvena lampica za uzbunu, koja je poslednjih meseci treptala, zasvetlela je punim intenzitetom.

– Ponovno uvođenje vize za građane Srbije predstavljalo bi svojevrsnu katastrofu jer je ’beli šengen’ bio najvidljiviji, najopipljiviji znak približavanja Evropskoj uniji. Nakon što je ukinut vizni režim Srbija je, u međuvremenu, dobila i status kandidata. I ponovno uvođenje viza jasno bi označilo kretanje u suprotnom pravcu. Taj korak ne bi bio u interesu ni građana Srbije, ni samih odnosa Srbije i Evropske unije. Međutim, s druge strane, mora biti jasno i to da je sadašnje stanje neodrživo – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” nemački ambasador u našoj zemlji Hajnc Vilhelm.

Njegova ekselencija ne očekuje da bi odluka o suspenziji bezviznog režima mogla biti doneta u relativno kratkom roku, ali je istovremeno i upozorio na to da je situacija veoma ozbiljna. Po njegovim rečima, pred Srbijom je veoma važan zadatak da sprovede sve mere koje su u njenoj ingerenciji da bi se broj zahteva za azilom u perspektivi sveo na – nulu.
– Svima u Evropi je jasno da Srbija nije zemlja iz koje bi se bežalo zbog nekakvog političkog progona, već su razlozi za traženje azila u zemljama EU isključivo ekonomske prirode. A poznato je da u procesu odlučivanja po zahtevu za dobijanje azila finansijska pomoć koju izdvajaju pojedine članice EU, poput Nemačke, uopšte nije mala, pogotovo za srpske prilike. Srbija bi, dakle, sa svoje strane trebalo da uradi sve što je u njenoj moći da se taj „azilantski pritisak” na EU smanji, a to u prvom redu znači da više obrati pažnju na svoje granice, kao i da sprovede odlučniju akciju protiv organizovanih bandi koje švercuju ljude, obećavajući im azil. Istovremeno, u EU se razmišlja o tome kako da se ubrza sam proces odlučivanja po zahtevu za dodeljivanje azila, što verujemo da će takođe smanjiti broj onih koji u traženju azila vide priliku za zaradu.

Sami ste rekli da bi ponovno uvođenje viza predstavljalo korak unazad u odnosima Srbije i EU. Može li upravo ta činjenica „kupiti” zvaničnom Beogradu dodatno vreme da nekako reši problem lažnih azilanata?
– Naravno da smo svesni da bi suspenzija bezviznog režima najviše pogodila one građane Srbije koji podržavaju evrointegracije a dala krila evroskepticima. Nemačka će, baš kao i druge članice EU, imati to u vidu, ali vlasti u Srbiji ne bi trebalo da igraju samo na tu kartu. Jer, itekako su jaki argumenti i onih koji se zalažu za ponovno uvođenje viza. I ako se nastavi sa prilivom na prostor EU građana Srbije koji traže azil, ti argumenti mogu prevagnuti.

Ključ za napredak Srbije ka EU ipak nije rešavanje problema lažnih azilanata već Kosovo. Kakav napredak očekujete od nastavka dijaloga Beograda i Prištine?
– Svi se nadamo da će taj dijalog doneti konkretne rezultate, u prvom redu kada je u pitanju implementacija do sada postignutih sporazuma i dogovora. Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo, o čemu svedoče i zaključci Evropskog saveta, ali se od Srbije očekuje normalizacija odnosa sa Kosovom. To podrazumeva i odustajanje Srbije od blokade članstva Kosova u međunarodnim institucijama.

Da li će nemačka insistirati na ispunjenju zahteva kancelarke Angele Merkel od pre godinu dana, kada je otvoreno saopštila da se od Beograda traži ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova?
– Nema nikakve sumnje da ćemo i dalje na tome insistirati. To se u prvom redu odnosi na povlačenje srpskih parapolicijskih i parasudskih organa sa severa. S druge strane, Ahtisarijev plan predviđa široku autonomiju kada su u pitanju lokalna samouprava, kultura, obrazovanje… i te bi pogodnosti tamošnja srpska zajednica u potpunosti trebalo da iskoristi.

Da li bi za eventualnu odluku Evropskog saveta o davanju Srbiji uslovnog datuma za početak pregovora sa EU mogao biti dovoljan iskorak u pregovorima s Prištinom?
– Verujem da da. Ipak, treba biti realan pa priznati da je reč o veoma kompleksnom pitanju te da je moguće da će različite članice EU na različit način ocenjivati „vidljivi napredak u dijalogu” na kojem se insistira. Kada je u pitanju Nemačka, za nas to znači, kako sam već rekao, punu primenu dosadašnjih sporazuma, poput onog o integrisanom upravljanju granicama, kao i ukidanje paralelnih institucija. I taj napredak mora biti čvrst i nepovratan, kako bi Evropski savet dao zeleno svetlo za datum.

Štefan File je poslao jasnu poruku da Evropska komisija „pažljivo prati razvoj situacije” i kada je upitanju odnos republičke administracije prema AP Vojvodini. Može li upravo taj odnos predstavljati novu tačku sporenja EU i Srbije?
– Najpre, nisam stekao utisak da postoji ozbiljniji konflikt između Srbije i Vojvodine. Znam za problem finansiranja nadležnosti pokrajine, ali verujem da će u Beogradu biti dovoljno sluha da se i taj problem reši. U svakom slučaju, položaj Vojvodine je za nas unutrašnje pitanje Srbije, s tim što se podrazumeva da država koja pledira da postane članica EU mora i na tom planu poštovati evropske standarde i norme. Vojvodina je Evropa u malom, region u kojem skladno žive različite nacionalne zajednice, region koji pleni svojim multikulturalizmom, ali i ekonomskim potencijalima i atributima, i svakako ga treba negovati.

Može li se dogoditi da Srbija i pored svega, za duže ostane u čekaonici EU? Jer, ako se imaju u vidu osporavanja koja upravo iz Nemačke stižu na račun ulaska Hrvatske u Uniju, šta tek onda mogu očekivati ostale zemlje regiona?
– Kada je reč o zamerkama na račun Hrvatske, to su bili pojedinačni politički izleti a ne zvaničan stav nemačke države. Što se tiče ostalih zemalja regiona, dinamika njihovog približavanja EU zavisiće od sposobnosti da se reforišu. Recimo, za Srbiju, pored pitanja Kosova, ništa manje nisu značajna ni reforma pravosuđa i državne uprave, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, stvaranje povoljnijeg ekonomskog ambijenta… Dakako, dosta će zavisiti i od spremnosti Unije da prihvati nove članice, ali u Nemačkoj, a slično je i u drugim članicama EU, prevladava stav da proces evropskih integracija ne može biti zaokružen bez Zapadnog Balkana.

(Miroslav Stajić, Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga