Gušimo se zbog individualnih ložišta i toplana, a subvencije se daju za električne automobile

"Oko 2,5 miliona građana Srbije udiše prekomerno zagađen vazduh"

23. okt 2020

Hitno formirana Radna grupa za sistemsko rešavanje zagađenja vazduha, nakon što je Beograd početkom ove godine proglašavan prestonicom sa najzageđenijim vazduhom na svetu, nije donela adekvatne mere za rešavanje ovog problema, ocenjuju sagovornici VOICE-a. Oni ističu da se predložene mere prevashodno odnose na saobraćaj koji nije dominantan zagađivač, a da nema rešenja za individualna ložišta i toplane koji najviše doprinose zagađenju. Istovremeno, podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je situacija sa vazduhom iz godine u godinu sve gora.

Među prioritetnim merama Radne grupe su subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila, izgradnja zvučnog zida s mahovinom na Novom Beogradu, postavljanje brzih elektropunjača na ključnim mestima putnih koridora i pošumljavanje, navodi za VOICE Beogradska otvorena škola (BOŠ), nevladina organizacija koja se, između ostalog, bavi i ekološkim pitanjima. Ova organizacija ocenjuje da predložene mere „neće doprineti smanjenju zagađenja na pravi način“ jer se ne odnose na najveće zagađivače. Ukazuju i na to da mere ne targetiraju najzagađenije gradove u Srbiji.

„Premda saobraćaj svakako utiče na zagađenje vazduha, zvanični podaci Agenicije za zaštitu životne sredine pokazuju da je udeo zagađenja koje dolazi od saobraćaja srazmerno mali. Ostale lokalne samouprave koje se suočavaju s prekomerno zagađenim vazduhom nisu decidno pomenute u saopštenjima Radne grupe. Radna grupa je propustila da osmisli konkretne mere za sektor malih toplana i individualnih domaćinstava, sektor koji prema zvaničnim podacima ima najvećeg udela u stvaranju prekomernog zagađenja vazduha“, navodi BOŠ.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu, skoro svi gradovi koju su na osnovu merenja ocenjeni kao prekomerno zagađeni (Beograd, Novi Sad, Niš, Užice, Smederevo, Kosjerić, Pančevo), zagađeni su usled „prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija suspendovanih čestica PM10 i PM2.5“, što su zapravo čestice čađi i prašine. Izuzetak je Bor, koji je takođe ocenjen kao prekomerno zagađen, ali usled prekomerne koncentracije sumpor-dioksida. Tako Koalicija 27, organizacija udruženja koja se bave praćenjem i usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa evropskim u oblasti zaštite životne sredine, u izveštaju za 2020. godinu navodi da je oko 2,5 miliona građana Srbije udisalo prekomerno zagađen vazduh. U izveštaju napominju da i taj podatak treba uzeti sa rezervom usled nedovoljnih podataka o zagađenju.

Da glavni problem zagađenja vazduha „leži“ u produktima sagorevanja energenata, pokazuju i sledeći podaci Agencije: tokom 2018. godine 57 odsto suspendovanih čestica PM10 poticao je iz toplana snage manje od 50MW (megavata) i individualnih ložišta, „što je nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu“. Saobraćaj je u ukupnim emisijama imao udeo od samo 6 odsto. Čestice PM2.5 takođe dominantno nastaju kao produkt proizvodnje toplotne energije – 77 odsto, a saobraćaj je u njihovoj emisiji imao udela od 5 odsto.

Foto: Pixabay

Ako se uzmu u obzir ovi zvanični podaci, postavlja se pitanje zašto je jedna od mera države subvencije za električne automobile. U martu ove godine doneta je uredba po kojoj se izdvaja do 120 miliona dinara za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila. Ova odluka je na više nivoa pogrešna, kaže programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović.

„Država subvencioniše kupovinu hibridnih vozila sa 2.500 evra umesto da subvencioniše ekološkiju i energetski efikasniju proizvodnju toplotne energije koja je veći zagađivač. Elektirčna vozila jesu ekološka, ali to nije glavni uzročnik problema. Za 2.500 evra bi jedno domaćinstvo moglo da kupi efikasnije grejno telo, na primer. Možemo samo da nagađamo da li se iza subvencija tih vozila kriju neki privatni interesi“, rekao je Popović.

Jedna od mera koja bi značajnije poboljšala kvalitet vazduha od električnih automobila jeste uspostavljanje sistema daljinskog grejanja, kažu u BOŠ-u. Oni dodaju da je jedan od pokazatelja da saobraćaj nije najveći problem i to što smanjen obim saobraćaja tokom pandemijskog karantina nije doveo do čistijeg vazduha.

„Merenja Agencije za zaštitu životne sredine su i u tom periodu registrovala visoke koncentracije PM čestica“, navodi BOŠ. Dodaju da je podsticanje kupovine električnih vozila „neadekvatna mera“ i zbog toga što mali broj građana Srbije može da ih kupi i uz državnu pomoć.

BOŠ: Zagađen vazduh dovodi do brojnih oboljenja

„Epidemiološki podaci pokazali su da povećano zagađenje vazduha dovodi do razvoja brojnih oboljenja, pre svega respiratornih organa ali i uvećane stope mortaliteta građana. Istraživanja su pokazala da izloženost toksinima nastalim prilikom sagorevanja plastičnog otpada dovodi do rasta rizika od srčanih obojenja, respiratornih oboljenja poput astme, zatim uzrokuje osipe, mučninu ili glavobolju i dovodi do oštećenja nervnog sistema. Jednako zabrinjavajući podaci dolaze iz istraživanja koja su izučavala posledice emisija nastalih sagorevanjem gume. U zavisnosti od dužine i stepena izloženosti, efekti na zdravlje mogu da budu sledeći: iritacija kože, očiju i sluzokože, respiratorna oboljena, ali i rak.“

Blagojević: Geotermalni kapaciteti Vojvodine nisu dovoljno iskorišćeni

Izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju i da je vazduh iz godine u godinu sve zagađeniji. „Čist vazduh su imale anglomeracije (mesta u kojima se vrše merenja) u 2016, 2017, 2018. godini i to od 25 do 50 odsto anglomeracija“, stoji u izveštaju Agencije za 2019. godinu. Prošle godine sve anglomeracije su imale prekomerno zagađen vazduh.

S obzirom na to da su individualna ložišta jedan od dominantnih uzročnika zagađenja vazduha, postavlja se pitanje kako građani mogu da doprinesu rešavanju aerozagađenja. Koji energent je ekološki, energetski efikasan, a skladu sa platežnom moći građana Srbije? Postoji li uopšte tako nešto?
Građanima koji nemaju sredstava za uvođenje daljinskog ili nekog drugog sistema grejanja, Milan Popović savetuje kaljevu peć kao efikasnije grejno telo. On dodaje da ova peć ima vazdušni stub koji omogućava dostizanje veoma visoke temperature kaljeva ističući da je ona prepoznata kao efikasna od strane američke agencije za zaštitu životne sredine. Koliko god voleli šporet smederevac na primer, on nije efikasno niti ekološko grejno telo, kaže Popović.

Mirko Popović: Možemo samo da nagađamo da li se iza subvencija tih vozila kriju neki privatni interesi (Foto: Reri)

„Usled niske temperature u ložištu, odnosno niske temperature sagorevanja, štetne materije ne mogu da sagore i emituju se napolje. Osim toga, neefikasno grejno telo ne zadržava toplotu i energija se rasipa. Oko 50 odsto domaćinstava u Srbiji koristi drvo kao energent, a drvo ume da bude vlažno, ne sagori kako treba i ti gasovi ispare u atmosferu“, kaže Popović.

Nikola Blagojević iz Mreže dobre energije, zajednice organizacija i udruženja koja se bave energetskom efikasnošću, kaže da što je klasa grejnog tela veća i usklađenija sa međunarodnim standardima, veće su šanse da ima manji negativan uticaj na okolinu. Dodaje da je upotreba takvih uređaja „možda i najbrže rešenje“ da se trenutno ublaži emisija štetnija materija.

Energetski efikasnija i ekološka grejna tela i energenti, zahtevaju i veća početna ulaganja, ali su na „duže staze“ isplativija, smatraju sagvornici VOICE-a. Kada je reč o energentima, Popović kaže da je pelet manji zagađivač, ali da je skuplji od uglja i drveta, kao i grejno telo za njega.
Kada je reč o uspostavljanju sistema za grejanje, Popović navodi da se toplotne pumpe svrstavaju među najefikasnije. One koriste tople otpadne vode i stoga nema štetnih emisija u vazduh. Osim toga, mala je potrošnja električne energije u poređenju sa energijom koja se proizvode, ali su početna ulaganja veća.

„Cena uspostavljanja sistema zavisi od toga na kojoj dubini u zemlji se nalazi topla voda i koja je temperatura te vode“, izjavio je Popović.

Blagojević za VOICE objašnjava da ne postoji univerzalni ekološki i energetski efikasan sistem primenjiv na sve, nego da se određuje od slučaja do slučaja jer treba uzeti u obzir klimatske karakteristike i konfiguraciju terena određenog područja. Tako su pomenute toplotne pumpe pogodne za Vojvodinu, ali ne i centralnu i južnu Srbiju.

Nikola Blagojević: Vojvodina je idealna za geotermiju, ali se ona ne koristi dovoljno (Foto: Mreža dobre energije)

„Vojvodina je idealna za geotermiju, ali se ona ne koristi dovoljno. Relativno jeftino mogu da se iskopaju rupe na velikim dubinama gde je temperatura tla konstantna. Takođe, biomasa kao nusproizod poljoprivrede je vrlo atraktivan za Vojvodinu i trenutno je njegova investicija isplativa za veće sisteme – farme, industijske pogone, ne toliko za individualna domaćinstva. Centralna i južna Srbija teško da mogu da se baziraju na geotermiji jer prosto struktura tla je potpuno drugačija i tu treba tražiti drugačije sisteme“, smatra Blagojević.

Između 60 i 80 procenata domaćinstava energetski siromašno

Fondacija za otvoreno društvo u izveštaju o platežnoj moći građana za upotrebu energetski efikasnih i ekoloških energenata iz 2016. godine, navodi da je Srbija u kategoriji zemalja koje karakteriše tzv. energetsko siromaštvo: „I pored toga što ne postoje sistematski i sveobuhvatni podaci o ovoj temi, na osnovu nekoliko relevatnih istraživanja se može proceniti da se između 60 do 80 procenata domaćinstava u Srbiji nalazi u kategoriji energetski siromašnih”, jer nastoje da što više uštede na energentima.

Nikola Blagojević kaže da ga ovi podaci ne iznenađuju budući da, kako kaže, ni srednji sloj u Srbiji, od egzistencijalnih problema ne može da razmišlja o ekologiji i energetskoj efikasnosti. Dodaje da bi država trebalo da subvencioniše prelazak na ekološke sisteme grejanja.

„Ali i to treba da bude sistemski. Prvo treba uraditi studiju o energetskom siromaštvu. Potom napraviti plan subvencionisanja, ali ne linearno, nego prema potrebama, tj. kategorijama stanovništa. Neke zemlje su uvele kalorimetre, pa oni koji više troše, više i plaćaju. I taj višak od ovih koji više plaćaju, akumulira se za pomoć siromašnijima“, rekao je Blagojević.

Toplotne pumpe (Foto: Pixabay)

Kada je reč o državnoj pomoći, Milan Popović navodi primer Hrvatske koja je pre nekoliko godina osnovala Fond za energetsku efikasnost. Na taj način je subvencionisana ugradnja efikasnih grejnih tela i izolacija domaćinstava.

„Uložili su ogromna sredstva, ali su postigli rezultate“, ocenjuje Popović.

Ulaganja zahtevaju i gradske toplane. U izveštaju Koalicije 27 navodi se da je neophodna modernizacija daljinskog sistema grejanja za šta je neophodno da i gradske toplane povećaju godišnje investicije „više nego dvostruko u odnosu na trenutni nivo, koji sada iznosi oko 20 miliona evra“.

Iz Poslovnog udruženja Toplane Srbije u odgovoru za VOICE navode da je prema statistici iz 2018. godine 73,39 odsto toplana na gas, 15,34 odsto na ugalj, a 10,89 odsto koristi mazut. Kada je reč o ekološkom aspektu proizvodnje toplotne energije, iz udruženja odgovaraju da „nema univerzalno prihvatljivog energenta“.

Države EU favorizuju obnovljive izvore energije ( biomasa, solar, otpadnu toplotu iz industrije, energiju iz komunalnog otpada ,…), ali se uglavnom radi o energetskom miksu. Na primer Hrvatska ima proizvodnju toplotne energije oko 85 % iz gasa, a Slovenija oko 50 % iz uglja. Važna poruka je da se omasovi priključenje na sistem daljinskog grejanja, jer postoje kapaciteti za to bez pojačane investicione aktivnosti“, saopštili su iz Poslovnog udruženja Toplane Srbije.

Činjenicu da gas čini skoro 80 odsto energetskog miksa u sistemu daljinskog grejanja, Mirko Popović zapravo ne vidi kao uspeh. On ističe da gas jeste ekološki, ali skup energent jer su nalazišta udaljena hiljadama kilometara.

„Biomasa je na primer takođe ekološki energent, a mnogo jeftinija i lokalno dostupna. Kod nas se insistira na gasu, jer se na taj način subvencionišu javna preduzeća“, smatra Popović.

Nagomilani problemi u vezi sa aerozagađenjem zahtevaju sistemsko rešenje. „Bez snažne političke volje, vertikalne i horizontalne koordinacije politika, učešća opšte i stručne javnosti i donošenja sveobuhvatne razvojne politike, neće biti moguće značajnije unaprediti kvalitet vazduha u Republici Srbiji”, navodi se u prošlogodišnjem izveštaju Koalicije 27.

Marija Grbić (Autonomija)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Tekst je nastao u okviru projekta „Mladi novinari za zaštitu životne sredine – pravo na čistu vodu, vazduh, zemlju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Kampanja
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga