Gruhonjić: Inicirati osnivanje građanske platforme za borbu za ideju Vojvodine

"Ona treba i mora da bude proaktivna i kritički opredeljena, a ne nemi posmatrač ili jalovi i kilavi kritizer”

31. jula 2019

Programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić pozvao je nevladine organizacije i pojedince iz Vojvodine da iniciraju osnivanje “građanske platforme”, koja će se zalagati za artikulisanje ideje i prava Vojvodine.

“Ta nova građanska platforma za organizovanje nevladinih organizacija i uglednih pojedinaca svih generacija i različitih profesionalnih orijentacija treba da bude ideološki i vrednosni korektivni faktor. Ona treba i mora da bude proaktivna i kritički opredeljena, a ne nemi posmatrač ili jalovi i kilavi kritizer”, rekao je Gruhonjić večeras na tribini u Novom Sadu.

Dodao je da takva platforma treba da pruži građanima priliku da otvoreno i javno međusobno komuniciraju o Vojvodini i objasnio da ne misli da treba “pogasiti” postojeće nevladine organizacije, već treba stvoriti širi društveni forum, da bi se ideja Vojvodine vratila u javni diskurs.

Prema njegovim rečima, Vojvodini niko neće dati autonomiju ukoliko se njeni građani ne budu sami borili za nju.

“Meni je na vrh glave stalnog ponavljanja istih priča, nostalgije, priča o tome kako je bilo nekada, kako je Vojvodina bila bogata a danas je opljačkana i osiromašena… To sve odavno znamo, ali se plašim da ništa ne preduzimamo, da nema konkretne društvene akcije”, ocenio je Gruhonjić.

Dodao je da je jasno da je Srbija centralistička država i da je jasno da je posledica tog centralizma propadanje Vojvodine, ali je ocenio da iz Vojvodine ima premalo konkretnog i društveno artikulisanog otpora tom centralizmu.

“Šta je Vojvodina danas, da li mi to uopšte znamo? Da li postoji neko relevantno naučno istraživanje društva u Vojvodini koje bi nam ponudilo odgovor na to pitanje? Kako ljudi promišljaju Vojvodinu danas? Šta o njoj misle mladi ljudi? Vojvođanska autonomija je srušena pre više od 30 godina. Deca koja su tada rođena danas imaju 31 godinu. Znamo li šta misle ti ljudi o Vojvodini?”, upitao je Gruhonjić.

Ocenio je da je ideja Vojvodine u svojoj srži i građanska, i antinacionalistička, i antifašistička, jer je nadnacionalna, multietnička, interkulturalna, interkonfesionalna.

“Za mene, kao Bosanca, važan aspekat te autonomije je i interzavičajnost”, rekao je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, zbog svih tih svojih osobina, Vojvodina je prava “crvena marama” za nacionaliste koji bi da je “zatru” i koji zbog toga u poslednjih tridesetak godina pribegavaju “brutalnom etničkom inženjeringu” na prostoru Vojvodine.

“Ali, kao što sam rekao, nije dovoljno da stalno kukamo kako nam je teško, moramo barem pokušati da uradimo nešto da definišemo Vojvodinu i njen identitet, za početak”, poručio je Gruhonjić.

Božić: Vojvodina se 1918. nije prisajedinila Srbiji, već je ušla u sastav Jugoslavije 1920. godine

Pravnik Marko Božić izjavio je da je pravno potpuno netačna tvrdnja da se Vojvodina 25. novembra 1918. godine “prisajedinila” Srbiji i dodao da je Vojvodina ušla u sastav Jugoslavije, na osnovu Trijanonskog mirovnog ugovora, od 6. juna 1920. godine.

“Te 1918. godine se nije desilo nikakvo prisajedinjenje, jer nije ni moglo da se desi. Vojvodina se tada nije prisajedinila Srbiji, ona je bila osvojena teritorija u Prvom svetskom ratu. Tek Trijanonskim mirovnim ugovorom iz 1920. godine, pravno gledano, desio se prenos suvereniteta sa jedne na drugu državu, u ovom slučaju sa Mađarske na Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. To je, dakle, jugoslovenski kontekst”, rekao je Božić na tribini u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, čin proglašenja nezavisnosti Kosova iz 2008. godine srpski nacionalisti kvalifikuju kao “kriminalni akt”, ali istovremeno ne posmatraju tako čin iz 1918. godine, kada se desilo navodno “prisajedinjenje” Vojvodine Srbiji.

Podsetio je da ni Velika narodna skupština koja je proglasila “prisajedinjenje” Srbiji nije predstavljala sve narode koji su živeli u Vojvodini, već samo slovenske narode.

Božić je rekao da je priča o vojvođanskoj autonomiji i vojvođanskom identitetu veoma važna, jer je građanska i nadnacionalna i jer su se Vojvođani još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka pobunili protiv pljačke koja se sprovodila nad Vojvodinom.

“I tu pobunu su izveli vojvođanski Srbi, koji su poručili da ‘ako smo braća, kese nam nisu sestre’”, naveo je Božić.

On je ocenio da Srbija nije država, već “zemlja”, jer institucije ne funkcionišu i jer vlada ideologija nacionalizma, koja je u svojoj srži totalitarna, pošto od pojedinaca zahteva da pognu glavu.

“Ovde neće biti institucija, dok ne bude borbe za te institucije. Problem je, međutim, što je građansko društvo u Srbiji veoma slabo i malo je onih koji bi da se bore za te institucije. Zato je Vojvodina to sredstvo, jer autonomija Vojvodine treba da zaštiti moja prava. Građanski identitet Vojvodine je njena specifična razlika u odnosu na ostale delove Srbije. Od nas zavisi koliko se budemo organizovali i koliko budemo svesni svoje snage”, ocenio je Božić.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je glavna odlika srbijanskog društva to što je “slabo”.

“Zbog toga je bilo moguće da na vlast dođe jedan autokratski nasilnik i da slomi društvo. Slomio ga je jer je bilo slabo”, ocenio je Bešlin.

Prema njegovim rečima, Srbija kao država neće nikada prihvatiti autonomiju Vojvodine, sem ako se Vojvođani sami ne izbore za autonomiju i nateraju Srbiju da je prihvati.

Bešlin je rekao da se Vojvodina 31. jula 1945. godine konstituisala kao autonomna pokrajina i da je svojom voljom postala autonomna pokrajina u Srbiji, ali istovremeno i deo jugoslovenskog federalizma.

“Nacionalisti koji danas vladaju u Vojvodini su, na svoju sramotu, odbili predlog da 31. juli proglase datumom od značaja za Vojvodinu. A zahvaljujući tom datumu i tim odlukama oni danas sede tamo gde sede i primaju platu u pokrajinskoj administraciji”, kazao je Bešlin.

Prema njegovim rečima, “istorijska je laž” da je autonomija Vojvodine konstituisana 2006. godine, kao što piše u aktuelnom Ustavu Srbije.

Tribinu „31. juli – Dan antifašističke Vojvodine“ organizovala je nevladina organizacija Vojvođanski klub.

Predsednica tog kluba Branislava Kostić na početku tribine je pozdravila prisutne parolom “Smrt fašizmu – sloboda narodu”.

Ona je dodala da je ove godine na društvenim mrežama uočila ubedljivo najviše rođendanskih čestitki Vojvodini, i to uglavnom od mladih ljudi, koji su 31. jul čestitali sa “Srećan rođendan, domovino” i sa “Srećan rođendan, Vojvodino”.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga