Gornje Podunavlje postaje deo Uneskovog rezervata biosfere

Kada rezervat bude zaokružen, predstavljaće najveći prekogranični rezervat na svetu - stručnjaci ga često nazivaju "evropskim Amazonom"

28. okt 2012

Na teritoriji pet evropskih zemalja, uključujući Srbiju, stvara se prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, koji bi trebalo da bude zaokružen i proglašen 2014. godine, pod zaštitom UNESKO-a.

Rezervat, čiji je nastanak inicirao Svetski fond za prirodu, za sada pokriva Hrvatsku i Mađarsku, a Austrija, Slovenija i Srbija će mu se pridružiti u sledeće dve godine.

Cilj projekta je ne samo da se zaštiti ugroženi biljni i životinjski svet na 700 kilometara priobalnog područja duž triju reka, već i da se pospeši ekonomski razvoj lokalnih zajednica.

Kada rezervat bude zaokružen, zauzimaće površinu od 800.000 kvadratnih kilometara, i predstavljaće najveće rečno zaštićeno područje u Evropi, ali i najveći prekogranični rezervat na svetu – stručnjaci ga često nazivaju „evropskim Amazonom“.

„Srbija u ovaj projekat ulazi sa specijalnim rezervatom prirode Gornje Podunavlje, koji se pruža duž leve obale Dunava, a koji će kod UNESKO-a biti nominovan 2013. godine“, rekla je ekološkom sajtu agencije Beta „Zelena Srbija“ (www.zelenasrbija.rs) predstavnica Svetskog fonda za prirodu Duška Dimović.

Prema njenim rečima, ako nominacija prođe – uz pristupanje preostale dve države – prekogranični rezervat biosfere će 2014. godine biti upisan na UNESKO-vu listu zaštićenih područja.

U međuvremenu, Svetski fond za prirodu, u partnerstvu sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvu i zaštitu životne sredine, Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Javnim preduzeće Vojvodina šume nastoji da u Gornjem Podunavlju revitalizuje poplavne šume, naročito vodene površine, koje su ugrožene otkako je 1956. godine duž Dunava podignut zaštitni nasip.

„On je većinu poplavnih šuma odsekao od priobalja, i došlo je do brzih ekoloških promena na tri četvrtine sadašnjeg rezervata. Bare i mrtvaje je progutala vegetacija, pa su nestala mnoga staništa za živi svet“, rekao je Beti predstavnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Marko Tucakov.

Procenjuje se da je regulacijom rečnih vodotokova za potrebe plovidbe i poljoprivrede u poslednjih 100 godina uništeno 80 odsto prirodnih plavnih područja uz Dunav, kao biološki najproduktivnijih staništa.

Njihovim nestankom, znatno su smanjene brojne usluge ekosistema kao što su odbrana od poplava ili prečišćavanje vode, što na primer omogućava trska koja usisava štetne materije.

„Društvu je potreba ‘zelena baza’ – zbog dobijanja pijaće vode, zaštite od poplava, itd. Poplavne šume, kao zaštitni pojas između reke i naselja, umanjuju poplave. Kad ih nema, usled poplava nastaju veliki problemi sa odvodnjavanjem, poljoprivredna područja ne mogu da se koriste na dugi rok, kvalitet zemljišta se smanjuje, a tu su i direktne štete po imovinu“, rekao je Tucakov.

Srećom, dodao je, šteta se može popraviti, i prvo se krenulo na obnovu vodenih staništa, koja su „najveći ekološki problem ali ih je ekonomski najlakše rekonstruisati“.

Tako je prošle godine počela rekonstrukcija područja Štrbac kod Apatina, odnosno seča vegetacije koja je doslovno progutala tamošnju baru, a sledeće godine će isti postupak biti primenjen na području Bestrement, južno odatle. Planirana je rekonstrukcija još 38 ovakvih područja.

„U zavisnosti od uspeha rekonstrukcije vodenih staništa prešlo bi se na sređivanje šumskih i livadskih staništa. Ako bi poduhvat uspeo, stanje (u Gornjem Podunavlju) bi moglo približno da se vrati na ono od pre 1956. godine“, izjavio je Tucakov.

Prema njegovim rečima, na osnovu republičkog Prostornog plana, do 2020. godine bi 15 odsto teritorije Srbije trebalo da bude pod mrežom zaštićenih područja – više nego duplo više u odnosu na sadašnjih šest odsto.

„Ne radi se ovo samo zbog lepe prirode već i zato da bi se lokalnim zajednicama omogućio razvoj. Oni najbolje poznaju okolinu, njene vrednosti, tajne i specifičnosti, a i najbolji su vodiči za turiste“, rekao je Tucakov.

Sekretar pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kaže da je Gornje Podunavlje i planirani rezervat biosfere u pet država doneti nove mogućnosti za razvoj uslužnih delatnosti, ekoturizam, edukaciju, rekreaciju i unapređenje ekonomije.

„Ideja je da se interes zaštite prirode uveže sa interesom razvoja lokalne zajednice“, rekao je Puzović novinarima koji su ovih dana posetili Gornje Podunavlje u organizaciji Svetskog fonda za prirodu.

Lokalno stanovništvo je već našlo svoj interes – u selu Bački Monoštor, gde još postoje stari zanati, poput pravljenja čamaca, razvija se etnoturizam.

Miloš Žikić, nekadašnji stanovnik Beograda, našao je utočište od gradske vreve upravo u Bačkom Monoštoru, gde ne samo da radi kao turistički vodič već i pravi razne vrste sireva poreklom iz Srbije, Engleske, Francuske i sa Kipra, primenjujući na njih sopstvene recepte.

(Beta)

 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga