GORAN MIŠIĆ: Samo rijaliti imun na korona virus

"Sve do trenutka dok većina ne pogleda kroz svoj prozor i suoči se sa stvarnošću"

07. apr 2020

Prvo su zatvoreni Skupština i penzioneri, pa pozorišta, bioskopi i knjižare, potom fudbal i ostali sportovi. Onda su zatvorene granice, pa javni prevoz i pijace, a tek potom i kafići i restorani. Kladionice su zatvorene na kraju neposredno pred zatvaranje svih građana u svoje kuće i stanove. Za sada na 40 sati.

Korona virusu u Srbiji i dalje odolevaju jedino učesnici rijaliti programa na ružičastim, sretnim i sličnim televizijama, ali svi oni u golemoj senci glavnog šoua koji se naizmenično odvija čas u Vladi Srbije, čas u zgradi bivšeg SIV-a. Istina, sada tu ima sve više horora, ljudi umiru, broj inficiranih dramatično raste, ali je glavna poruka ostala ista: rijaliti ne sme stati.

Zašto rijaliti ne sme stati i kako je moguće da se svakodnevna promocija bahanalija, duhovne bede, primitivizma i, zašto ne reći, gluposti, prostakluka i vulgarnosti, emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom? Zašto je srpski rijaliti imun čak i na opaki virus koji hara svetom, što je na kraju ukapirao čak i jedan Donald Tramp, doduše tek nakon što se korona naselila u plućima hiljada stanovnika Velike Jabuke?

Do mogućih odgovora na ova pitanja možda se najlakše može doći uz pomoć onog univerzalnog saveta kojem pribegavaju novinari kada raspetljavaju priču sa mnogo lavirinata, a koja glasi: “Ako ne znaš o čemu se tačno radi, samo prati tokove novca.”

Ništa lakše. U sve “zadruge”, “farme” i “parove” država je upumpala popriličan novac kako bi pažnju publike privukla da blene u televizijske ekrane, gde se gledalac lako identifikuju sa nekim iz galerije brojnih ponuđenih šatro pravih likova, umesto da jednostavno pogledaju kroz prozor odakle se već na prvi pogled vidi stvarnost onakva kakva jeste.

Gvint je u tome da su svi ti rijalitiji u senci onog glavnog, najspektakularnijeg i najskupljeg koji se zvanično ne zove rijaliti, pa čak i ne nosi ime “Veliki brat”, iako bi mu baš pristajalo, a država u njega, takođe, ulaže ogroman novac. I njegov cilj je da gledaoce svakodnevno prikuje za ekran kako ne bi gledali kroz onaj spomenuti prozor.

U tom rijalitiju koji zapravo nije rijaliti (najčešće je loš igrokaz, ponekad traljav skeč, a ponekad postaje i melodrama koja se završava lakrdijom sa pevanjem i pucanjem), glavni junak je uvek isti. Činodejstvuje uz sasluženje jedne žene koja ga zove šefe iako nosi lentu predsednice vlade, okružen je dobro plaćenom dvorskom svitom i sve se više identifikuje sa krilaticom jednog starog francuskog kralja: država, to sam ja.

Prizor je skoro uvek isti: I kada otvara fabrike i autoputeve, postavlja temeljce za ovo ili ono, ratuje sa spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, spasava ljude od poplave i suše, izvlači decu iz smetova ili kad nabavlja respiratore i drugu medicinsku opremu, šalje sve građane u karantin kako bi im spasao živote…

Zašto to Aleksandar Vučić, naravno da je o njemu ovde reč, radi? Iz prostog razloga. Zato što je on u neprekidnoj izbornoj kampanji i zato što najbolje pliva u mutnom, odnosno raznim vanrednim stanjima u kojima Srbija, nažalost, u poslednje tri decenije ne oskudeva.

I nije važno da li je to ratna kampanja ili borba protiv korupcije, nezaposlenosti ili korona virusa koju mnogi danas, s pravom, nazivaju klasičnim primerom funkcionerske kampanje. Bitno je da kampanja stalno traje kao da će i on i njegova stranka već sutra pred birače. Eto, zbog toga postoje svi rijalitiji, pa i ovaj glavni, koji ne smeju stati ni pred naletom korona virusa. On je u glavnom rijalitiju glavni i, naravno, nema nameru da se samoukine. Veća nevolja su oni rijalitiji koji pomažu glavnom rijalitiju da on bude glavni, kad već onog skupštinskog rijalitija nema.

Ali, grešite ako mislite da je to program za tamo neki polusvet koji je spreman da večno zuri u televizor i da baš nikad ne pogleda kroz prozor. Grešite i ako mislite da niste deo rijalitija tvrdeći da to đubre nikad ne gledate. Jer, bez obzira na to, hteli ne hteli, svi smo mi ugurani u rijaliti program, ma koliko to bilo teško priznati.

I, što je još gore, pandemija će pre ili kasnije proći, vanredno stanje biće ukinuto, ali će ostati rijaliti program kojem ni korona nije mogla ništa. Sve do trenutka dok većina ne pogleda kroz svoj, a ne prozor nacionalnih televizija i suoči se sa stvarnošću. Koja će u početku biti bolna, ali svakako izlečiva.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga