Goran Ješić: Od Vojvodine prave „grand paradu“

Statut prepravljali tako da budu veći katolici od pape

05. apr 2014

Potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić izjavio je da su predloženim nacrtom izmena pokrajinskog Statuta ingerencije APV uskraćene više nego što je to učinio Ustavni sud odlukom o oceni ustavnosti najvišeg pravnog akta Pokrajine. On je u intervjuu za portal Autonomija izjavio da će ta rešenja morati da se koriguju u predstojećim usaglašavanjima između partnera vladajuće koalicije u Pokrajini, te da će konačnu reč dati vojvođanski parlament.

„Radna grupa koja je pripremala izmene pokrajinskog Statuta na usaglašavanju ovog akta sa odlukom Ustavnog suda radila je tako da je pokušala da bude veći katolik od pape, odnosno tako da još više uskrati ingerencije AP Vojvodini nego što je to učinio Ustavni sud“, istakao je Ješić, koji je i funkcioner Demokratske stranke.

Koje su mogućnosti za korekciju predloženih rešenja s obzirom da su radnu grupu formirale poslaničke grupe Skupštine Vojvodine?

Komisiju jesu predložile parlamentarne poslaničke grupe, ali će konačnu reč dati sam parlament. Neke stvari će verovatno morati da se primene na osnovu eksplicitne odluke Ustavnog suda, ali će neka rešenja koja su ponuđena morati da se poprave u okviru razgovora unutar vladajuće koalicije.

Zbog čega ponovo najviše sporenja izaziva naziv Vlada Vojvodine, te pitanje glavnog grada i simbola Vojvodine?

Zato što se od Vojvodine i vojvođanskog statuta pokušava napraviti „grand parada“, a od autonomije Vojvodine estrada. I prilikom usvajanja aktuelnog Statuta godinu dana je glavna tema bila da li je Novi Sad sedište ili glavni grad Vojvodine, što je takođe bio pokušaj estradizacije politike. Suština je u tome da li imate neke ingerencije i zakonske mehanizme da ih sprovodite, te da li imate pare da ih realizujete. A taj pokušaj estradizacije pitanja autonomije Vojvodine dokaz je neozbiljnosti u pogledu pitanja decentralizacije vlasti, odnosno neozbiljnosti centralne vlasti prema pitanju autnomije Vojvodine. Ako je najveći problem kako će se zvati Vlada Vojvodine, a ne to koje će nadležnosti imati i sa kakvim će prihodima raspolagati, kakva će biti uloga pokrajinskog parlamenta… – onda to nije politika, nego estrada.

Kakva je onda tendencija u pogledu rešavanja pitanja autonomije ako radna grupa u usaglašavanju Statuta ide korak dalje od odluke Ustavnog suda, kao recimo u pogledu simbola APV koje USS nije ni osporio?

To je estradizacija politike generalno. To može da bude priča za tabloidne šou programe, za Pink, a ne za ozbiljne forume koji raspravljaju o organizaciji vlasti. Autnomija Vojvodine mora biti predmet ozbiljne rasprave, jer je interes Srbije decentralizovana država sa autnomijom Vojvodine koja ima istorijsko utemeljenje. Ako neko misli da ta autonomija nije potrebna i da je treba ugasiti, neka to jasno kaže, a mi koji verujemo da je itekakao potrebna i utemeljena ćemo se politički boriti za to. Problem je što se ovde ne raspravlja o suštinskim pitanjima. Mislim da su za nas veoma važna pitanja razvoja nauke, ili poljoprivrede, jer je u interesu razvoja i Vojvodine i Srbije u celini da pokrajina ima značajnije ingerencije u tim oblastima. Na taj način bismo omogućili efikasnije i brže postizanje neophodnih standarda…

Da li je to omogućeno ovim izmenama?

Izmene su predlog radne grupe koje nisu obavezujuće za pokrajinski parlament i nakon konsultacija poslaničkih grupa, odnosno primedbi i predloga koje budemo dali, neke stvari će biti definitivno izbačene. Tražićemo proširenje određenih nadležnosti, a posebno onih u kojima imamo totalnu opstrukciju centralnih vlasti, zbog čega ne možemo da rešimo određene probleme. Banalan primer u tom pogledu je da za program razvoja poljoprivrede moramo da tražimo saglasnost Ministarstva poljoprivrede, što praktično onemogućava donošenje odluka vezanih za agrarnu politiku, a koje su za Vojvodinu jako važne. I nauka nam je strašno važna, posebno kad je reč o njenoj implementaciji u oblasti poljoprivrede… Uostalom, pokazali smo kako smo mi vodili Institut za ratarstvo i povrtarstvo, a vidi se kako ga sad vodi republička Vlada, koja je tamo postavila svoje ljude. Da smo radili bolje tamo gde nam je to bilo omogućeno, potvrđuju, takođe, i evropski projekti koje dobijamo.

Ipak, predloženim izmenama Statuta u značajnoj meri ograničava se i međuregionalna saradnja APV?

To je apsurdno. Najpre se raspravljalo o grbu i zastavi, a nikog ne tangira što, recimo, i grad Beograd ima i grb i zastavu. Zatim je napadano predstavništvo Vojvodine u Briselu, što inače imaju brojni evropski regioni i gradovi. Sporno je navodno vojvođansko predstavništvo, ali istovremeno nije sporno da Niš i Kargujevac imaju kancelarije u Briselu. Ali, to je dokaz nerazumavenja vojvođanskog pitanja i decentralizacije uopšte. U Srbiji zato i postoje dramatične razlike u razvoju regiona, sve zahvaljujući rigidnoj centralističkoj politici koja nije prepoznala kapacitete koji postoje u tim regionima i omogućila im da razvijaju specifične politike razvoja.

Da li je realano da nova rasprava o Statutu bude uvod u ustavne promene kojima bi se drugačije definisao položaj Vojvodine, što je nedavno sugerisao predsednik Vlade APV Bojan Pajtić ocenjujući da bi se time obezbedile i pretpostavke za vanredne pokrajinske izbore krajem godine?

Ja sam bio protiv ovog Ustava, jer taj akt nije garantovao proces decentralizacije, ni rešenje vojvođanskog pitanja. Naprotiv, devastirao je lokalne samouprave i suštinu vojvođanske autonomije. Nelogično je da se pokrajini definišu nadležnosti bez izvornih prihoda. Vojvodina mora imati jasno određene ingerencije, izvorne prihode i svoju poresku upravu, kao što to imaju i lokalne samouprave u Srbiji. Jedino tako se može meriti i efikasnost pokrajinske administracije. To je, uostalom, model po kojem funkcioniše većina regiona u Evropi. Zna se šta su izvorni prihodi lokalnih samouprava, šta su prihodi regiona, a šta su prihodi centralnih vlasti. I to je model po kojem treba da se razreši i vojvođansko pitanje. Očekujem da SNS već na jesen pristupi širokoj javnoj raspravi za promenu Ustava. U toj raspravi svi treba da učestvuju, da se konačno postigne dogovor u kakvoj mi zemlji želimo da živimo. A to ne može preko noći. Jer, ako i novi ustav bude donet na način na koji su to učinili Vojislav Koštunica, Boris Tadić i Tomislav Nikolić 2006. godine, tako što su poslanici dobili ustavni tekst uoči glasanja, a nakon toga je sproveden onaj problematični dvodnevni referendum – to onda sigurno ničemu ne vodi.

Da li je dogovor o takvom modelu uređenja države moguć u postojećoj konstelaciji političkih snaga?

Ovo uopšte nije pitanje konstelacije političkih odnosa. Nismo mi baš imali pozitivnih rešenja u tom pogledu ni u periodu kad je Demokratska stranka imala većinu u centralnoj vladi i predsednika države. Zato su mnoge stvari i ostale nerazjašnjene. Nedonošenje Zakona o finansiranju APV je sramota Demokratske stranke i nema opravdanja zašto to nije učinjeno. Tako do vojvođanska autonomija nije pitanje odnosa Demokratske stranke ili Srpske napredne stranke, već je to pitanje želimo li mi da pravimo državu uređenu na temelju evropskih demokratskih principa ili želimo da pravimo partitokratsku državu.

Ustavni sud je dao rok da se Statut APV usaglasi do juna, za šta je nophodna i saglasnost republičkog parlamenta. Šta ako ona izostane, da li bi to mogao biti povod za prevremene pokrajinske izbore?

Procedura je jasna. Skupština Vojvodine će o tome raspravljati i doneti odluku. Ja ne vidim razlog da republički parlament ne verifikuje taj akt ako on dobije dvotrećinsku većinu u pokrajinskom parlamentu, jer bi to onda bila opstrukcija demokratskih institucija i potvrda da je ključni cilj otimanje svakog nivoa vlasti gde god SNS nema većinu. Ako je nekom nesporno da je to cilj politike u jednom društvu, a ne njegov razvoj i demokratizacija, onda treba da se ukinu svi izbori, sem predsedničkih, pa da onda šef države postavlja potom sve nivoe vlasti. To je sigurno jeftinije.

Pokrajinskih izbora će biti, ili ih neće biti, kad se promeni većina u vojvođanskom parlamentu. Ko god obezbedi 61 mandat može da traži opoziv pokrajinske vlade i izbor nove u postojećem mandatu. Ako neko to ima, nije nikakav problem. Zašto bi bili izbori?

Svetlana Ratkov (Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga