GORAN JEŠIĆ: Dogovor Beograda i Vojvodine ili veliki problemi

Ako dogovora ne bude, to bi značilo da se Vojvodina ignoriše kao politički subjekat, što bi moglo izazvati probleme

07. avg 2012

Potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić iz Demokratske stranke izjavio je da bi do kraja godine morao biti postignut dogovor između pokrajinske i republičke administracije o funkcionisanju autonomije Vojvodine nakon odluke Ustavnog suda da Pokrajini ospori deo ingrencija utvrđenih pre tri godine Zakonom o utvrđivanju nadležnosti APV. Ješić je u intervjuu za „Dnevnik” ukazao na to da bi u protivnom bio otvoren niz problema koji bi mogli otežati i proces evropskih integracija.

On je naveo da je pokrajinska vlast otvorena za saradnju s republičkom u definisanju zakonskih propisa i o nadležnostima, ali i o finansiranju Vojvodine. On smatra i da bi donošenje ustavnog zakona o Vojvodini, o čemu je prethodno govorio i predsednik vojvođanskog parlamenta Ištvan Pastor, moglo biti jedno od rešenja o kojem će se tražiti kompromis.

– Mi smo naš statut i zakon o nadležnostima pre tri godine usaglašavali i s ljudima iz Ustavnog suda i s predstavnicima Vlade Srbije i te dokumente usvojio je i republički parlament. I ne vidim zašto bi Vojvodina sad pokretala bilo kakvu inicijativu za donošenje novih propisa o vojvođanskim nadležnostima. Mislim da je pre svega zadatak predsednika Vlade Srbije da otvori diskusiju s nama o tome, a ustavni zakon mogao bi biti jedno od rešenja. Vojvođanska administracija, sa svoje strane, treba da predloži zakon o finansiranju jer to je ipak pitanje koje mi treba da iniciramo, a što nam omogućava i Ustav. I bilo bi važno da taj zakonski predlog pripremimo i usvojimo u pokrajinskom parlamentu tokom ove jeseni i uputimo ga Vladi i Skupštini Srbije – ocenio je Ješić.

On je kazao i da ne misli da u novoj Vladi Srbije postoji namera da vuče loše poteze prema Vojvodini, ali je istakao da je neminovno da se odgovor na aktuelnu situaciju nađe u narednih nekoliko meseci jer će se u protivnom „otvoriti neke druge teme„.

Na kojim bi se ingerencijama temeljio zakon o finansiranju APV?

– O tome treba da postignemo dogovor s Vladom Srbije i očekujem da ćemo s republičkim premijerom i o tome razgovarati. Mi ćemo poštovati odluku Ustavnog suda, ali moramo da vidimo kako ćemo da zaštitimo autonomiju Vojvodine. To je demokratski proces koji sledi bez obzira na to koje su partije na kojem nivou vlasti. Ali, ako do tog dogovora ne dođe, onda ćemo imati veliki problem.

Da li bi ti problemi mogli otvoriti ozbiljniju političku krizu?

– Ako dogovora ne bude, to bi značilo da se Vojvodina ignoriše kao politički subjekat, što bi moglo izazvati probleme. Ovde niko nema separatističke tendencije, što nam, inače, obavezno u Beogradu zakače kao etiketu uvek kad hoćemo da pričamo o nadležnostima i o parama. Pa ne možemo mi biti separatisti kad je Vojvodina i stvorila modernu srpsku državu! Nadam se da ćemo ipak uspostaviti komunikaciju s republičkim vlastima jer ćemo u protivnom imati probleme i mi u Vojvodini i Vlada u Beogradu, ali to bi mogao biti i problem u nastavku evropskih integracija. A to nikom ne treba. Ne postoji nijedan razlog zašto jedan od najnaprednijih regiona u okruženju ne bismo podsticali jer i to je deo Republike Srbije pa bismo time unapređivali i kvalitet života svih građana naše zemlje.

Kad ukazujete na moguće probleme u procesu evropskih integracija, da li to znači i internacionalizaciju vojvođanskog pitanja?

– Internacionalizacija vojvođanskog pitanja rogobatno zvuči. Ali, proces evropskih integracija podrazumeva to da najveći deo nadležnosti delegirate na neki drugi nivo. I ako smo se opredelili za Evropu, moramo biti svesni da će nas Brisel zapitkivati o raznim pitanjima: i o regionalizaciji, i o agrarnoj politici, subvencijama, zdravstvenoj zaštiti… To se inače već dešavalo svim zemljama članicama EU.

Kako se trenutno odluke Ustavnog suda reflektuju na rad pokrajinske administracije?

– Moramo da poštujemo odluku Ustavnog suda iako je ona nategnuta i doneta na vrlo čudan način jer trenutak u kojem je saopštena posle trogodišnjeg procesa dovodi u pitanje njen kredibilitet. Odluka je, naime, objavljena u danu kad je proglašena nova koalicija na republičkom nivou i noć pred konstituisanje nove vojvođanske vlade. Međutim, naravno da moramo da poštujemo Ustavni sud i već smo napravili timove u Pokrajinskoj vladi kojima je predsednik Vlade Bojan Pajtić dao zaduženja da bi se poslovi sekretarijata usaglasili s tom odlukom.

Ta odluka ponovo je otvorila pitanje ustavnih promena, o kojima je govorio i predsednik vojvođanske vlade. Da li su one realne i šta Vojvodina u tom pogledu može učiniti?

– Nije samo ta odluka razlog zbog kojeg je neophodno menjati aktuelni Ustav Srbije. Lično sam bio protiv tog Ustava od njegovog donošenja, a učestvovao sam i u antiustavnoj kampanji zato što je to loš akt o kojem se nije postigao stvarni opštedruštveni konsenzus, niti je o njemu bilo javne rasprave. A i usvojen je na vrlo nedemokratičan način i u veoma problematičnom referendumskom postupku. Ustavne promene nužne su ne samo zbog Vojvodine nego zbog cele Srbije. I zbog decentralizacije i regionalizacije, ali i niza drugih pitanja, kao i zbog nastavka procesa evropskih integracija. I što budemo bliži Evropi, pokazaće se da je ovaj ustav neodrživ. Zato o tome treba otvoriti ozbiljnu debatu u javnosti, u kojoj moramo da odgovorimo na pitanje u kakvom ćemo društvu živeti, želimo li decentralizaciju i na niz drugih pitanja, među kojima je i status Vojvodine. Mi kao pokrajinska administracija treba da se uključimo u ustavnu raspravu, posebno o pitanju decentralizacije i regionalizacije Srbije, ali i o svim ostalim otvorenim pitanjima. Pa mi smo najbolji deo Srbije i treba da iznesemo svoje mišljenje o svim temama vezanim za taj proces.

Koliko taj opšti dogovor zavisi od toga šta će se u narednom periodu dešavati u DS-u, koji je trenutno usmeren na unutarstranačke probleme?

– Mi Ustav moramo da menjamo jer će to sigurno biti jedan od uslova u procesu evrointegracija. I verujem da će upravo to biti faktor koji će naterati političku elitu u Srbiji da uđe u taj proces. Nažalost, bez toga teško da bismo sami između sebe uspeli da se dogovorimo i uđemo u taj posao jer takvu dozu političke zrelosti Srbija još nije videla. Tako da to u krajnjem ne zavisi ni od SNS-a, ni do SPS-a, pa ni od DS-a, već od preporuka koje ćemo dobijati od Evropske komisije u narednom periodu.

Svi čelnici DS-a moraju na unutarstranačku proveru

Može li DS prevazići unutrašnje probleme nakon izbornog poraza bez raskola stranke?

– Demokratsku stranku trenutno čeka zakazivanje sednice Glavnog odbora stranke, koji treba da pripremi najpre programsku pa izbornu skupštinu, odnosno otvaranje unutarstrančke debate o tome u kojem pravcu ćemo delovati i koji ljudi će da artikulišu tu politiku. Bilo bi logično da je predsednik DS-a nakon formiranja nove Republičke vlade zakazao Glavni odbor na kojem bi se konstatovalo i to da smo izgubili na izborima. Možda do toga nije došlo jer su aktuelni godišnji odmori, ali verujem da će to morati da se desi vrlo brzo, već početkom septembra, da bismo u oktobru imali programsku skupštinu i odmah potom i izbor novog rukovodstva stranke. O raskolu stranke možemo pričati na nivou pretpostvaki, ali sad je najvažnije da DS definiše put kojim će ići, na demokratski način izabere ljude koji će je voditi, a oni koji smatraju da to ne treba da slede, mogu slobodno napustiti stranku.

Vi ste i u vreme dok je DS bio u vlasti kritikovali partijske šefove koje ste nakon izbora pozvali na odgovornost. Da li će se desiti takve promene u vrhu stranke?

– O tome sam pričao kad niko nije smeo, a sad mi to izgleda degutantno pošto vidim da se oglašavaju i neki koji su glancali krunu i žezlo predsedniku. Stranka je zasluženo kažnjena na ovim izborima jer nije bilo empatije prema građanima u ime kojih su donošene odluke, nismo adekvatno odgovorili na ekonomsku krizu i imali smo lošu kadrovsku politiku. Lider te politike, koji se o svemu pitao, bio je Boris Tadić. A kad je neko i partijski lider, i šef države, i onaj ko vodi Vladu jer je postavio slabog premijera – onda nisu samo uspesi najviše njegovi, nego i neuspesi. Zato očekujem da se to unutar DS-a reši u demokratskoj proceduri, koja podrazumeva da celo rukovodstvo stranke podnese ostavku, nakon čega svi mogu ući u ravnopravnu trku. I bilo bi potpuno normalno da bude više kandidata u trci, i to ne samo za mesto predsednika stranke nego i za druge pozicije.

Koliko je realna mogućnost dvovlašća u DS-u, o kojem je govorila Jelena Trivan, založivši se za to da stranku zajedno vode Boris Tadić i Dragan Đilas?

– To uopšte nije za komentarisanje. Mi imamo Statut koji predviđa način biranja stranačkih organa. Čini se da se mnogi boje tog demokratskog procesa i otvaranja debate o odgovornosti. Jer, nije ipak Boris Tadić jedini krivac. Njegova ključna krivica je za negativnu selekciju na osnovu koje su razni ljudi dospeli na važne državne funkcije, a nisu dorasli ni da budu predsednici kućnih saveta. I ti ljudi su napravili veliku štetu i državi i DS-u. I građani su tačno prepoznali ko su oni, što se vidi po tome koliko su glasova pojedini od njih dobili u svojim gradovima i opštinama.

(B. D. Savić, Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Hleba i igara
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga