GORAN JEŠIĆ: Bojkotom dajemo Vučiću punomoć da naredne četiri godine radi šta hoće

„Neverovatno je da oko 50 hiljada ljudi na severu Kosova imaju veći budžet od 1,9 miliona Vojvođana“

13. okt 2019

„Nikada bojkot izbora nije dao rezultate, ni onaj 1997. godine u kojem smo učestvovali, niti će to biti slučaj sa bojkotom predstojećih izbora, koji su inače samo priprema za naredne predsedničke izbore. Sadašnji izborni uslovi slični su onima koje smo imali za vreme Miloševićevog režima, dakle, nedemokratski. Ali, odluka o bojkotu doneta je stihijski i neorganizovano. Nemam drugo objašnjenje nego da je to učinjeno iz naše lenjosti i nesposobnosti da organizujemo kontrolu tih izbora. Jer, argument da Aleksandar Vučić treba da oslobodi medije je potpuno iracionalan. Od Vučića se to ne može očekivati nikada. On i kad je bio opozicija svakodnevno je od ranog jutra zivkao urednike i plakao im da dobije vreme u njihovim medijima. Čovek je potpuno fasciniran medijima i jedino što radi jeste da se bavi njihovom kontrolom“, ocenio je u razgovoru za Autonomiju funkcioner Demokratske stranke Goran Ješić, koji je među onim demokratama nezadovoljnim aktuelnim odlukama te stranke vezanim za učešće na predstojećim izborima, ali i u razgovorima o izbornim uslovima.

Demokrate su, naime, pre nekoliko dana donele dve različite odluke: poslanički klub da se na razgovore sa predstavnicima EU parlamenta o fer i slobodnim uslovima ide, a nakon toga predsedništvo stranke da se na sastanak ne ide. Poslanički klub DS-a saopštio je potom da će poštovati odluku stranke, uz poruku da će nastaviti da ulažu napore da se dijalog sa predstavnicima EU parlamenta nastavi na način “koji će biti prihvatljiv svim akterima i koji će omogućiti postizanje sveobuhvatnog dogovora o fer i poštenim izborima, uz jasne garancije i rokove za njegovo sprovođenje“.

Šta je bila alternativa za opozicione stranke okupljene u Savezu za Srbiju, da se nisu odlučile na bojkot?

Mogli smo da kroz razgovore o izbornim uslovima utičemo na promenu izbornih zakona kako bi se smanjile mogućnosti za izbornu krađu kao što su famozni „bugarski voz“ i druge manipulacije. Takođe, mogli smo da napravimo ozbiljnu kontrolu izbora, prvi put posle 2000. godine i da već to veče nakon glasanja izađemo sa hiljadama zapisnika i pokažemo građanima da izbori nisu bili regularni. A čak i pod ovakvim uslovima opozicione stranke osvojile bi sigurno oko 60 mandata u parlamentu i tada bismo mogli da objavimo bojkot rada tog saziva dok se ne isprave izborne prevare. Time bismo ojačali i našu pregovaračku poziciju o izbornim uslovima, ne samo ka unutra nego i ka spolja, jer bismo tad imali jači legitimitet da radikalizujemo to pitanje i pred Evropskom unijom. Međutim, odluka o bojkotu je doneta i ona je, nažalost, vrlo osetljiva, pre svega za Demokratsku stranku. DS će prvi put u istoriji biti vanparlamentarna, to će biti udarac na našu infrastrukturu. Jer, politčka organizacija jeste pre svega ideja, ali i politički program i infrastruktura koja će nositi taj program i tu ideju. Podsetiću da smo na prošlim izborima upravo mi iz DS-a sprečili izbornu krađu koja se odnosila na izborne liste Dosta je bilo i DSS i Dveri, jer smo samo mi imali zapisnike koji su opovrgli Vučićevu izjavu da oni nisu prešli cenzus i na kraju smo to i dokazali.

Kako će se meriti učinak bojkota, ako stranke koje su se na to odlučile neće moći da kontorlišu odziv birača i tok glasanja?

Pošto nećemo imati kontrolu izbora, ne može biti ni egzaktnog merenja rezultata bojkota. Bojim se da će ovi izbori proteći slično kao ustavni referendum kad su se glasovi ubacivali lopatama u glasačke kutije. Neće biti ni untrašnjeg efekta, jer posle izbora ne možete da izvedete milion ljudi na ulici i da kažete da izbori nisu bili pošteni, jer niste učestvovali, niste imali kontrolore na biračkim mestima. Puno efektnije bi bilo da smo izašli na izbore i nakon toga predstavili dokaze da smo ih uhvatili u krađi, nakon čega bismo mogli da tražimo da se to istraži do kraja i za to tražimo podršku EU. Tako bismo im načeli legitimitet. A i EU bi se umešala da razreši politčku krizu. Ovako sa bojkotom, ne znam šta možemo da tražimo, ne možemo mi da očekujemo da će Evropskoj uniji fokus biti na jednom kandidatu koji ne želi da popravi samog sebe. I nemojmo se zaluđivati da smo mi neka bitna tema za Evropsku uniju, imaju oni vrlo ozbiljnih tema sa Bregzitom, ekonomskom recesijom koja sledi, smanjenjem demokratskih kapaciteta u zemljama bivšeg istočnog bloka…

Zbog čega EU do sada nije bila angažovanija u kontroli demokratskih standarda u Srbiji, pa ni u samim izbornim porcesima koji su već unazad nekoliko godina veoma problematični?

U svim izbornim ciklusima koje je Vučić pravio bilo je teških izbornih manipulacija, ali nikada, uključujući i poslednje parlamentarne izbore, niko iz opozicije, uključujući i DS, nije uložio formalne prigovore na izborni proces.

„Vojvođansko pitanje će tek da eskalira, i da se otvori i to vrlo ozbiljno, i to na inicijativu poslednjih izbegličkih generacija“

Čini se da su i odnosi u DS dodatno zakomplikovani konfuzijom oko odluke da li ćete učestvovati u razgovorima o izbornim uslovima koje koordinira Evropski parlament?

Apsurdno je da Demokratska stranka ne učestvuje u tim razgovorima, jer je inicijativa potekla upravo od naših poslanika koji su redovno slali izveštaje Evropskom parlamentu o politčkim uslovima u Srbiji. Dogovor na Glavnom odboru bio je da insistiramo na tom procesu, ali je onda to naprasno promenjeno, zbog nekih bizarnih razloga, odnosno ličnih animoziteta koji nemaju veze sa politkom.

Da li je odluka DS-a o bojkotu definitivna, s obzirom da je bilo nezadovoljnih stranačkih funkcionera tom odlukom, među kojima ste i vi?

Mislim da jeste. I bojim se da će DS zbog te odluke biti u debelom problemu. A ima i jedna velika razlika između današnjih poziva na bojkot i odluke o bojkotu iz 1997. godine: tada  je opozicija imala vlast u šezdesetak gradova i opština u Srbiji, dakle nije se gubio kapacitet za dalju političku borbu. A sada ćemo imati situciju da će DS dan nakon izbora morati da napusti stranačke prostorije u svim opštinama i gradovima. To nije problem za Dveri i za Đilasovu političku organizaciju, ni za Jeremićevu stranku – jer oni i nemaju infrastrukuru, oni privatno finansiraju neke svoje prostore. Dakle, DS jako puno gubi, a realno bojkotom ništa neće ostvariti.

Kako gledate na način na koji se javno komunicira kampanja za bojkot izbora uz poruku: ako nisi za, onda si izdajnik?

Tu nema nikakve razlike u odnosu na Vučića i njegove idiote koji se okupe na Pinku i vode kampanju protiv neistomišljenika. Ljudi se ovde na isti način etiketiraju.

„Vojvođansko pitanje će tek da eskalira“

Ukazujete da ni vojvođansko pitanje više nije tema na političkoj sceni. Znači li to da je ono praktično i zatvoreno?

Nikako. Vojvođansko pitanje će tek da eskalira, i da se otvori i to vrlo ozbiljno, i to na inicijativu poslednjih izbegličkih generacija, koji takođe shvataju da su opljačkani, da je Vojvodina opljačkana. Ja svaki dan srećem ljude koji govore da bi im bilo bolje da se politika koja utiče na njihove poslove ne vodi iz Beograda. A u ovoj zemlji trenutno ne postoji politička artikulacija niti oko jednog ozbiljnog političkog pitanja: ni oko promene ustava, ni oko ekonomske politike, ni oko agrarne politike, pa ni oko vojvođanskog pitanja. Ni opozicija, nažalost, ne otvara ta pitanja. Ali, u jednom trenutku će to sigurno doći na red. Jer, Vojvodina jeste ozbiljno političko pitanje. Jer, neverovatno je da oko 50 hiljada ljudi koji žive na severu Kosova imaju veći budžet od 1,9 miliona Vojvođana  koji žive u drugoj, po Ustavu takođe autonomnoj pokrajini. To nije normalno. To nije pošteno ni prema ljudima u Kragujevcu, ni  prema onima u Valjevu, Novom Pazaru…  I tema vojvođanske autonomije svakako će biti otvorena, jer Vojvodina je ozbiljan gubitnik poslednjih 20 godina, kao i za vreme Slobodana Miloševića. Infrastrukturno, vi nemate ni jedan metar novog autoputa u Vojvodini, ni jedan novi projekat, železnica je u katastrofalnom stanju. Danas se iz Novog Sada do Sombora putuje dva sata. Vojvodina je danas u svakom smislu devastirana, a njen osnovni resurs, poljoprivreda, služi za potkusurivanje Vučićevih tajkuna.

Sa druge strane, iz Saveza za Srbiju dolaze i poruke kojima se bojkot vezuje za ideju „odbrane Kosova“. Da li je to stav i DS-a, ili je u pitanju izbegavanje učešća u rešavanju kosovskog pitanja?

Demokratska stranka je organizacija koja je započela dijalog o Briselskom sporazumu, koji je kasnije ratifikovala vlada Dačić-Vučić, uz glasove DS-a. Populisti u opoziciji osnovnu kritiku prema Vučiću grade na tom pitanju. Ja mislim da kritiku prema Vučiću treba graditi na drugim pitanjima: na nizu laži i nasilja koje sprovodi u vezi Kosova, na sveprisutnoj korupciji na svim nivoima, na gušenju medija, urušavanju institucija… Mi smo zapravo odlukom da pristupimo Savezu za Srbiju stvorili prostor da se ponašamo kao slon u staklari. Ja nemam ništa protiv Vuka Jeremića, koji ima desničarsku organizaciju. Meni da se sviđaju njihovi stavovi, bio bih član te organizacije. Nažalost, DS je, umesto da pravi levi blok koji će zajedno sa desnim blokom da traži demokratske izborne uslove, odlučio da uđe u taj Savez gde se mi u 99 posto stavova razlikujemo. Od odnosa prema gej paradi do odnosa prema Evropskoj uniji.

Ima li EU u Srbiji sagovornika u opoziciji koji bi bio alternativa vladajućoj stranci, odnosno ima li Savez za Srbiju odgovore na ključna pitanja na kojima EU insistira: Kosovo, odnos prema Rusiji, i odnosi u regionu i pitanje Republike Srpske?

Evropska unija ulaže milijarde u ovu zemlju, Evropska unija je glavni trgovinski partner Srbije. I EU ima svoju političku agendu. Demokratska stranka ima odgovore na ta pitanja, a potvrda za to je i naša uloga u briselskom dijalogu o odnosima sa Kosovom, a našim zagovaranjem evrointegracija jasno smo se odredili i u odnosu na pitanje prema Rusiji, kao i u odnosu prema Republici Srpskoj jer je država Srbija garant države Bosne i Hercegovine. I tu su stvari jasne.

Ali to baš nije jasno iz agende Saveza u kojem učetvujete, naprotiv, u prvom planu su upravo drugačije poruke. Zbog čega se ti stavovi DS-a u SzS ne čuju?

Kad pravite koaliciju sa ljudima sa kojima se ni oko čega ne slažete, sem u pogledu zahteva za izborne uslove, onda imate problem da artikulišete svoje stavove. Demokratska stranka je zapravo sama sebi napravila problem jer se naše poruke ne čuju. Pa tako u prvom planu imamo čoveka koji lepi nalepnice ‘bojkot’ u parlamentu i vodi antimigrantsku politiku u zemlji koja je nastala od migranata. I niko ne reaguje, predsednik DS-a, koji je sad inače predsedavajući SzS, takođe ne reaguje. I to su strašne stvari za nekog ko je član DS-a, ali tu smo gde jesmo, tako je izglasao Glavni odbor stranke i to dobrom većinom – ulazak u Savez.

Kakva je onda perspektiva Demokratske stranke, ukoliko se u dogledno vreme čak i normalizuju izborni uslovi?

Mi sad ovim potezom dajemo četiri godine carte blanche Vučiću da vodi politiku kako hoće. Možda ćemo imati i prevremene izbore koji će biti spojeni sa predsedničkim. U međuvremenu, mi se uopšte ne bavimo najbitnijim temema, našom agendom. Ne bavimo se decentralizacijom, statusom Vojvodine, osnaživanjem lokalnih samouprava – svim onim što Vučić sad ukida, jer smanjuje kapacitete lokalnih samouprava. Imamo čistu korupciju na lokalu gde se upravlja preko stranačkih koordinatora. Vojvodina više nije tema, a njena devastacija se nastavlja na svim poljima.  To, nažalost, nisu teme, jer mi se bavimo bojkotom i lepimo plakate po tablama. I, naravno, očekujemo da će neko sa strane nekog „uhvatiti za gušu“. Mislim da je zato vrlo siva perspektiva DS-a nakon ovih izbora.

Branka Dragović Savić (Autonomija)

https://donations.ndnv.org/

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Erotika
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga