GEZIM KRASNIĆI: Stolica u UN je crvena linija za Kosovo

Ni Srbija ni Kosovo nisu zainteresovani za sprovođenje postojećeg sporazuma

02. maja 2018

Po svemu sudeći, bliži se nekakav rasplet kosovskog čvora. Intenzivirana je diplomatska aktivnost, a vlast u Beogradu, pre svega Aleksandar Vučić, priprema izgleda javnost na nešto veliko, ali nikako da kaže tačno šta.

Autonomija će u narednim nedeljama objaviti mišljenja stranih stručnjaka na tu temu, u pokušaju da se bolje razume šta je na pregovaračkom stolu, kakvi su ulozi u pitanju i šta se na kraju može očekivati.

Prvi sagovornik Autonomije je dr Gezim Krasnići (Gëzim Krasniqi), politički sociolog na Edinburškom univerzitetu. Krasnići uglavnom piše o temama vezanim za državljanstvo i građanska prava. Sa Dejanom Stjepanovićem uredio je knjigu o migrantima i manjinama u post-jugoslovenskom prostoru.

Krasnići smatra da će Priština i Beograd do kraja ove ili početkom sledeće godine postići pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

Svi se slažu da je dosadašnji format ‘tehničkog’ dijaloga icrpljen i da će kompletan proces zapeti ili čak krenuti unatrag ako dve strane ne postignu sporazum oko ključnog pitanja – a to je suverenitet Kosova. Dosadašnji format dijaloga omogućio je Srbiji da učini izvesne ustupke – oko policije, sudstva i telekomunikacija – a da zadrži administrativno prisustvo preko tzv. ‘paralelnih struktura’ i da se i dalje aktivno meša u stvari na Kosovu.”

Ovaj novi sporazum će najverovatnije biti usmeren na to da Srbija prizna zaseban pravni poredak na Kosovu i da ukloni svoje institucije – državne agencije i opštinske vlasti – sa Kosova. Još uvek se ne zna kako će to zakonski biti izvedeno: kroz ustavne promene ili usvajanje posebnog zakona koji bi priznao zasebno postojanje Kosova dok bi istovremeno nominalno održao pravo koje Srbija polaže na Kosovo.”

Veliko je pitanje da li će jedan takav sporazum otvoriti vrata članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama. To članstvo, čini mi se, predstavlja crvenu liniju za Kosovo i njegove pristalice na Zapadu, koje diplomatska kampanja Srbije sa ciljem sprečavanja Kosova da uđe u međunarodne organizacije – sve više nervira. Pojedini srpski političari su davali signale da Kosovo može da dobije stolicu u UN, ali da zauzvrat nešto da. Nije jasno šta bi to trebalo da bude, osim kod Dačića, za kojeg to podrazumeva teritorijalnu podelu Kosova, tako da se severni deo priključi Srbiji.”

Imajući u vidu da su teritorijalne podele ili razmene isključene zbog potencijala da naprave efekat domina u regionu, cilj Srbije jeste da uspostavi političku i tertorijalnu autonomiju za Srbe na Kosovu. Ali sporazum iz 2013. i dokument o opštim principima Zajednice srpskih opština iz 2015. ne ostavljaju puno zakonskog prostora za visok nivo političke i teritorijalne autonomije.

Po mom mišljenju, ni Srbija ni Kosovo, svako iz svojih razloga, nisu zainteresovani za sprovođenje postojećeg sporazuma. Srbija se nada novim pregovorima, sa ciljem da se dođe do jednog čvršćeg tela koje bi imalo što veću nezavisnost od centralnih kosovskih institucija. Sa druge strane, Kosovo razvlači primenu sporazuma iz straha da će u završnoj fazi pregovora morati da pristane na dodatne ustupke. Pojedini kosovski političari su govorili da bi do stolice u UN i uspostavljanja ZSO trebalo da dođe istovremeno.

Osim toga, jedan od najvećih problema koje treba rešiti jeste status desetina hiljada zaposlenih u strukturama na Kosovu koje finansira Srbija. Najveći deo tih radnih mesta su neodrživa ili čak sasvim fiktivna. Veliki deo tih ljudi živi zapravo u Srbiji. Reč je javnim preduzećima, ustanovama kulture, itd. Srbija namerava da ih prebaci na novouspostavljenu ZSO, a u tom slučaju bismo dobili paralelnu administraciju koja bi po veličini bila kao polovina kompletne državne administracije Kosova. Ova druga ima oko 90 hiljada zaposlenih, uključujući i Srbe.

Doktor Krasnići smatra i da su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj iskreni u nameri da se do rešenja dođe i da se Srbi na Kosovu osećaju bezbedno i učestvuju u političkom životu.

Tači je bio jedan od glavnih zagovornika dijaloga sa Srbijom i, otkako je došao na vlast, uzdržavao se od upotrebe zapaljivih reči. I jedan i drugi zaista su se potrudili da pridobiju Srbe, ali je taj njihov trud ograničen činjenicom da Beograd i Vučić direktno kontrolišu Srpsku listu. Lokalni Srbi su potpuno skrajnuti otkako je osnovana Srpska lista, koja je uništila sve druge lokalne inicijative i uopšte ne krije da naređenja dobija od Vučića. Zbog toga su kosovski političari, na neki način, primorani da zaobiđu lokalne Srbe i razgovaraju direktno sa Vučićem i njegovim saradnicima na Kosovu.

Po mom mišljenju, najveći problem sa integracijom lokalnih Srba na Kosovu jeste taj što je srpska vlada, iako je sa jedne strane napravila značajne ustupke, sa druge strane pojačala nacionalističku retoriku. Lokalni Srbi na Kosovu su izloženi osudama ako rade za kosovske institucije, a mediji u Beogradu koji svakodnevno pišu o ‘terorističkim napadima na Srbe’ i ‘planovima za okupaciju Severa’ – konstantno ih drže u stanju nesigurnosti i straha.

Iako je optimista u pogledu sporazuma u skorije vreme, doktor Krasnići smatra da bez ulaska u UN, Kosovo nema svetlu perspektivu.

Očekuje se da će Kosovo, ako uđe u UN, priznati i one zemlje Evropske unije koje do sada nisu. Ali, ako novi sporazum ne bude podrazumevao i stolicu u Ujedinjenim nacijama, zaista ne vidim kako će onda Španija da promeni svoj stav. Čak ni najveći pesimista nije mogao da predvidi da će deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, pet članica i dalje odbijati da priznaju Kosovo. A sada je postalo jasno da bez tog priznanja članstvo Kosova u Evropskoj uniji nije moguće.

Aleksandar Kocić (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga