FLORIJAN BIBER: Opet imate vladu malih partijskih feuda

Na Srbiju se gleda sa zabrinutošću s obzirom na novu vladu i prošlost mnogih njenih članica

26. avg 2012

Posle prvih konkretnih poteza nove Vlade Srbije, kada je preko noći smenila guvernera Narodne banke, u Evropskoj uniji se pažljivo i sa zabrinutošću prati politički razvoj u Beogradu, kaže za naš list profesor dr Florijan Biber, koji predaje na univerzitetu u Gracu i važi za jednog od najboljih poznavalaca prilika u regionu. Ipak, profesora najpre pitamo o zbivanjima kod prvih nam suseda.

Kako vidite poslednje istupanje ministra Zlatka Lagumd`ije u Ujedinjenim nacijama i njegovo glasanje za rezoluciju o Siriji, uprkos nedostatku konsenzusa u bosankom vrhu?

– Apsurd je da šef diplomatije bilo koje zemlje ne može da donese takvu odluku i čini se da je to još jedna od mnogih veštačkih kriza koje BiH preživljava. Ako svaka pojedinačna odluka treba da bude zasnovana na konsenzusu Vlade i Predsedništva, onda BiH neće moći doneti ni jednu spoljopolitičku odluku. Razumljivo je da u ključnim odlukama Predsedništvo treba da se čuje, ali takve odluke kao što je rezolucija o Siriji, koja ne pogađa u potpunosti ni entitete niti ima fundamentalni značaj za Bosnu, trebalo bi da budu prepuštene ministru spoljnih poslova. Naravno, biće da ni Lagumd`ija nije odlučivao na osnovu spoljnopolitičkih razloga, nego da bi održao napetost sa Republikom Srpskom što mu pomaže na predstojećim lokalnim izborima.

Ima li težnja Milorada Dodika da predstavi Republiku Srpsku kao nezainteresovanu za sudbinu BiH i sve bližu Srbiji, osim marketinške i neku realnu osnovu? Koja je cena takve retorike po RS, a koja za Srbiju?

– Stalno negativna retorika o Bosni, koju koristi Dodik od 2006, ozbiljno je potkopala državu i njenu sposobnost da funkcioniše. Bez obzira na njegovu motivaciju, to je narušilo funkcionalnost BiH i njenu sposobnost da se pridruži EU. Sumnjam da on ima jasnu alternativu, pre će biti da je reč o ciničnoj strategiji da se jašući na talasu populizma i nacionalizma prikriju mnoge zloupotrebe njegove partije u Republici Srpskoj i očuva feud koji kontroliše. Naravno, Dodikova politika ima neku vrstu prećutne podrške u Srbiji, pri čemu se Srbija batrga da otvoreno ukaže Dodiku na granicu te podrške. Ostaje da se vidi da li će se nastaviti dobri odnosi i za vreme sadašnje vlade na način kakvi su bili između Tadića i Dodika. No, Dodik je već pokazao da je dovoljno prilagodljiv, jer njegov politički stil i jeste da bude dobar s bilo kojom vladajućom koalicijom u Srbiji. A bosanska kriza može da ima negativan uticaj na Srbiju ako EU zatraži od Beograda da obuzda Dodika i izvrši pritisak na njegovu nacionalističku i secesionističku retoriku.

Može li se očekivati ikakav odgovor EU na zahtev pojedinih političara u Srbiji da se odredi prema akciji hrvatskih snaga “Oluja”?

– To nije realno i ukazuje na slabo poznavanje EU. Evropska unija nema stav o vojnoj akciji koja je bila pre 17 godina a i zašto bi trebalo da ga ima? Takođe je važno primetiti da je Tribunal u Hagu osudio generale poput Gotovine za zločine tokom “Oluje”, ali nije optužio “Oluju” kao vojnu akciju samu po sebi. Očito da nema međunarodnog konsenzusa o tome da li je „Oluja” bila neligitimna, da li je bila greška koja zaslužuje osudu. No, ono što nedvosmisleno traži EU jeste istraživanje ratnih zločina i suočavanje s njima. U tom smislu bitno je da Hrvatska javno učini neke poteze u pravcu priznavanja zločina počinjenih tokom „Oluje” i u periodu od dva meseca posle njenog okončanja.

Sve više se bliži čas novih političkih pregovora s Kosovom. Šta se očekuje u evropskim krugovima od novih vlasti u Beogradu? Koje pitanje je u tom smislu po vama još uvek otvoreno a važno za regionalnu bezbednost (suđenje zločincima, povratak izbeglica…)?

– Razgovori između Kosova i Srbije će se nastaviti, ali je važno da se ispune dogovori koje je postigla prethodna vlada. NJihova primena je odlagana, posebno u Srbiji, tako da će, pre no što započnu novi razgovori, biti bitno da se primeni već dogovoreno i ispeglaju sukobi u tumačenjima. Sledeća runda će se, inače, pozabaviti višim nivoom pitanja, poput statusa severa ili mogućnosti da Kosovo učestvuje u specijalizovanim međunarodnim organizacijama, da mu se dopusti da dobije svoj međunarodni telefonski broj itd. Ti razgovori će biti teži od onih koji imaju više tehničku prirodu.

Gubi li interes birokratija Unije za zbivanja na Zapadnom Balkanu jer birači zemalja članica sve više brinu svoju brigu?

– Sama EU ostaje zainteresovana za proširenje, ali je najveći problem manjak interesa u njenim državama članicama. Kriza EU i ekonomije je drastično smanjila podršku za proširenje u zemljama 27–orke i vlade više ne dobijaju glasove podsticanjem širenja. U isti mah, malo je protivljenja usporavanju procesa za pristupanje novih članica i treba da imamo na umu da ni Crna Gora neće biti spremna da se formalno pridruži Uniji u sledećih 6 do 8 godina, čak i ako razgovori budu napredovali. Do tada bi ekonomska kriza trebalo da se okonča i onda će biti lakše da se dobije podrška za članstvo. Ono što nedostaje EU je otvorenija politička podrška procesima i novim idejama država članica kako da se ubrzao taj bolno spori proces.

Da li se Srbija još uvek percipira kao nestabilna zemlja iako je prethodna vlast insistirala da je “faktor stabilnosti na Balkanu”?

– Na Srbiju se gleda sa zabrinutošću s obzirom na novu vladu i prošlost mnogih njenih članica. S jedne strane, ta vlada okuplja mnoge aktere iz prethodne, ali ujedno, to je prva vlada s partijama u kojoj nema ključnih igrača koji su 2000. preuzeli vlast. Bilo kako bilo, EU je sklonija da ocenjuje vladu po njenim postupcima, a ne s obzirom na prošlost njenih članica. Ipak, ako odluka o centralnoj banci ičemu služi, to je da signal koji emituje nova vlada nije ohrabrujuć i da bi za EU Srbija uskoro mogla biti izvor većih briga nego ranije.

Kako ocenjujete prve poteze Vlade u Beogradu i prve razmirice među ministrima? Može li Dačić da reši ono što Cvetkoviću nije pošlo za rukom?

– Dačić ima više autoriteta od Cvetkovića koji je uvek bio samo Tadićev pijun. U isto vreme, dominacija partija nad ministarstvima koja je jača od usklađenog upravljanja vladom učvrstila se već duži period, pa sada i nove partije u vladi poput naprednjaka žele da imaju svoju “deonicu”. To govori da će nova vlada raditi na bazi malih partijskih feuda. Ako Dačić bude ukinuo tu tradiciju i pomerio stvari od partokratije ka demokratskijem sistemu, to bi bilo veliko dostignuće.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga