FHP: Nema napretka u primeni Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

"Beleži se ekspanzija slavljenja ratnih zločinaca i negiranje genocida"

20. dec 2018

Fond za humanitarno pravo (FHP) ocenio je danas da nije postignut napredak u sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i da postoji trend stagnacije u regionalnoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina.

Predstavljajući treći izveštaj o sprovođenju te strategije i analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina Fond je naveo da je prošlo 33 meseca od usvajanja Nacionalne strategije ali da nije došlo do napretka u procesuiranju ratnih zločina i da se još kasni u njenoj implementaciji.

Druge zamerke koji Fond navodi u svom izveštaju su i da suđenja traju i dalje dugo, a da se broj nestalih ne smanjuje očekivanom dinamikom.

FHP navodi da je saradnja sa Međunarodnim mehanizmom za međunarodne krivične sudove i dalje opterećena odlukom Višeg suda u Beogradu da ne izruči članove Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića.

Direktorka pravnog programa FHP Ivana Žanić navela je da je ovo „jedan od najtežih perioda u radu FHP, a to je odsustvo želje za saradnjom državnih organa„.

„Ovo je prvi put da nijedan državni organ nije odgovorio na molbu FHP za sastankom. Na molbe nisu odgovorili Pravosudna akademija, Služba za otkrivanje ratnih zločina i Tužilaštvo za ratne zločine“, rekla je Žanić.

Ona je istakla da je „Tužilaštvo za ratne zločine postalo zatvoreno za medije i organizacije civilnog društva„.

„Sve manje medija prati suđenja za ratne zločine“, kazala je Žanić.

Ona je navela da je čak i osnivanje Radnog tela zaduženo za sprovođenje Strategije kasnilo više od godinu dana, kao i da su njihovi izveštaji „konfuzni i teški za praćenje“.

„Nacionalna strategija predviđa 61 aktivnost u osam oblasti od kojih 21 nije ispunjeno, 11 jeste, 16 delimično, dok je osam u toku. Za pet nema javno dostupnih inforamcija o implementaciji“, navela je pravna analitičarka FHP Višnja Šijačić.

Ona je rekla da je za prethodnih šest meseci Tužilaštvo za ratne zločine podiglo šest optužnica, ali za osobe nižeg vojnog ranga i sa manjim brojem žrtava.

„Nije došlo do povećanja broja optužnica u odnosu na istrage“, kazala je Šijačić.

Ona je isto tako istakla se beleži ekspanzija slavljenja ratnih zločinaca i negiranje genocida.

Govoreći o regionalnoj saradnji, Šijačić je navela da „nema procesuiranja ratnih zločina bez efektivne regionalne saradnje“ i da ona mora da bude unapređena.

Ona je kazala da su na regionalnu saradnju često uticale političke okolnosti u zemljama bivše Jugoslavije.

Erna Mačkić iz BIRN Bosne i Hercegovine rekla je da se saradnja BiH i Srbije ogleda samo u tehničkim aspektima, a da upravo dugo trajanje suđenja vodi nezadovoljstvu kod porodica žrtava.

Ona je podsetila na slučaj Novaka Đukića, koji je osuđen u BiH za zločin na Tuzlanskoj kapiji u kojem je stradala 71 osoba, a da je onda prešao u Srbiju i izbegao služenje kazne.

Ključni problemi se i dalje odnose na pitanje univerzalne nadležnosti, suđenja u odsustvu, nepostojanje saradnje Tužilaštva za ratne zločine sa institucijama na Kosovu, ali i nedostatak poverenja između pravosudnih organa država regiona, navodi se u Analizi.

Treći izveštaj o praćenju sprovođenja Nacionalne strategije je urađen za period od 1. juna 2018. do 1. decembra 2018. godine.

Vlada Srbije je usvojila Nacionalnu strategiju 20. februara 2016. za period od 2016. do 2020. godine.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga