Evropski parlament sve glasniji o Srbiji – koliko je zapravo poslanika oštro prema vlasti?

Ukoliko su prethodni meseci pokazali da Srpska napredna stranka ima podršku demohrišćana u Evropskom parlamentu, dok su socijaldemokrate, liberali i zeleni sve kritičniji povodom stanja u Srbiji, to pokriva skoro 500 poslanika od ukupno 705 u ovoj instituciji

28. jun 2020

Dan nakon održanih izbora 21. juna, poslanici grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu izdali su saopštenje da je novi sastav parlamenta „ruganje demokratiji“ i pozvali države članice EU da ne otvaraju nova pregovaračka poglavlja sa Srbijom dok se stanje ne popravi. U poslednjih godinu dana, EP je posredovao u dijalogu vlasti i opozicije, poslanici su slali pisma komesaru za proširenje Varheljiju, a ocene su postajale sve oštrije.

Poslanika Socijalista i demokrata, grupe koja okuplja partije levog centra širom kontinenta, ima 146 od ukupno 705, što je čini drugom po veličini. Međutim, ovi poslanici nisu jedini digli glas o Srbiji poslednjih meseci – pismo komesaru Varheljiju, u kojem se izražava duboka zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji, krajem maja poslala je i liberalna grupa „Obnovimo Evropu“, koja ima 98 poslanika. Odmah nakon izbora u Srbiji, saopštenje o nedovoljnom nivou demokratije za ulazak u EU je objavila i poslanica grupe Evropskih zelenih zadužena za Srbiju Viola fon Kramon Taubadel – ova grupa ima 67 poslaničkih mesta.

Nisu, naravno, svi poslanici ovih grupa u Evropskom parlamentu pojedinačno zauzeli stav o situaciji o Srbiji. Činjenica je, međutim, da su to uradili oni poslanici koji su u okviru njih takozvani „izvestioci iz senke“ za Srbiju – Fon Kramon za Zelene i poslanik Klemen Grošelj za „Obnovimo Evropu“, i da se do sada nisu čuli nikakve drugačije poruke iz njihovih redova. To znači da su se, od grupa u Evropskom parlamentu koje su poslednjih meseci izašle sa jasnim stavom o Srbiji, tri kritične prema stanju u zemlji – socijaldemokrate, zeleni i liberali – dok samo jedna, Evropska narodna partija, i dalje ima blagonaklon stav prema vlastima. Odnos snaga ovih poslanika je 311 prema 187.

Nakon izbora, na dnevnom redu su formiranje novog zajedničkog odobora Evropskog parlamenta i Narodne skupštine, a u drugoj polovini godine možemo očekivati i pokušaj da se obnovi posredovanje, koji su najavili poslanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, kao i rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji, koja će uslediti nakon izveštaja Evropske komisije na jesen.

Od povremenih komentara do alarma za uzbunu
U formalnom smislu, sve odluke o politici proširenja EU donose države članice, dok pregovore vodi Evropska komisija. Evropski parlament, čije poslanike neposredno biraju svi građani EU, nema obavezujućih nadležnosti kada je stanje u Srbiji u pitanju, ali je, kao i u drugim oblastima, razvio mehanizme na osnovu kojih stavovi poslanika mogu da se iskažu i utiču na javnost i ostale institucije EU. Kako su reakcije i medija i vlasti u Srbiji poslednjih godina pokazale, ovi stavovi imaju određenu političku težinu.

Za razliku od Evropske komisije, koja u svojim izveštajima o Srbiji ne daje političke ocene i ne osvrće se na pojedinačne slučajeve, Evropski parlament ima mogućnost da to uradi. Čak i u godinama kada stanje u Srbiji nije bilo kontroverzno koliko danas, u rezolucijama Evropskog parlamenta čiji je nacrt sastavljao tadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister našla su se, putem amandmana, pitanja poput rušenja u Savamali i stanja u medijima.

Novi petogodišnji saziv Evropskog parlamenta izabran je u maju 2019. godine, i za godinu dana je svojom aktivnošću u pogledu Srbije nadmašio celokupni prethodni saziv. Svi organi se nisu ni konstituisali do kraja, a već je, povodom održavanja izbora u Srbiji, dogovorena posrednička uloga evropskih poslanika u dijalogu vlasti i (dela) opozicije, u septembru prošle godine. Kako je naš portal uoči izbora pisao, dogovorene mere na kraju nisu dovele do znatnih poboljšanja, ali je samo uključivanje ove institucije u posredovanje značilo priznanje da u Srbiji situacija sa izbornim uslovima problematična.

Još jedan potez Evropskog parlamenta u prilog ovom zaključku bio je plan da se na izbore pošalje posmatračka misija, što se na kraju nije desilo zbog pandemije COVID-19. Kako poseća glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija, ove misije do sada se nisu slale u zemlje kandidate, već one koje su na nižem stepeniku, poput Moldavije, Ukrajine ili Kosova.

„U zemlji kandidatu ranije nije bilo ovakvih misija – iako na kraju nije poslata, sama najava da će je biti je bila znak da neke stvari nisu u redu“, naglašava Štiplija.

Nakon uvođenja vanrednog stanja zbog izbijanja pandemije koronavirusa, a potom i zakazivanja izbora za 21. jun, usledila su tri pisma na adresu komesara Olivera Varheljija. Jedno su potpisali jedanaest poslanika iz redova liberala, drugo deset iz redova socijaldemokrata, a treće, koje je napisao poslanik Atila Ara-Kovač, dvadeset njegovih kolega iz čak pet različitih grupa, uključjući zelene i levicu, kao i jednog člana Evropske narodne partije iz Finske, Petrija Sarvame.

Sva tri pisma otvoreno su ukazala na zabrinjavajuću situaciju, najpre povodom uvođenja vanrednog stanja bez zasedanja parlamenta, a potom zakazivanja izbora bez konsultacija sa svim političkim akterima. Poslanici su izrazili sumnju da će izbori 21. juna biti fer i demokratski zbog faktora kao što je kontrola vlasti nad medijima. Ovako jasno određivanje prema stanju u Srbiji ranije je izostajalo.

Konačno, uoči izbora, evropski poslanici održali su sastanke sa vlašću, opozicijom i civilnim društvom, uz poruku da se kontakti i razgovori nastavljaju i nakon njih.

Kako se došlo do toga da od povremenih komentara Evropski parlament uzme ovako ozbiljno učešće u razvoju događaja u Srbiji? Prema mišljenju poslanika Klemena Grošelja, izvestioca iz senke grupe „Obnovimo Evropu“ za Srbiju, dva razloga su ključna – izbori i Kosovo.

„Kada je reč o izborima, postoje očigledne razlike među različitim političkim grupama u EP. Što se tiče naše grupe Obnovimo Evropu, mi se zalažemo za slobodne i poštene izbore kao osnovu modernih demokratskih društava. Moj trenutni utisak je da Srbija ne ispunjava ove kriterijume“, izjavio je Grošelj za naš portal uoči održavanja izbora 21. juna.

Drugi razlog porasta interesovanja za Srbiju, napominje ovaj evropski poslanik, jeste budućnost odnosa Srbije i Kosova, pošto je preovlađujuće očekivanje da će nova vlada u Srbiji, a takođe i na Kosovu, nakon izbora rešiti otvoreno pitanje Kosova.

„Ovo očekivanje je usko povezano sa stavom određenih političkih grupa u EP prema srpskim vlastima. Naravno, to takođe znači da ako se ta očekivanja ne ispune, stav bi mogao i da se promeni. To će, prema tome, takođe biti važan faktor, bar za deo EP, u budućem odnosu prema Srbiji i srpskim vlastima“, napomenuo je Grošelj.

Kako podseća Nemanja Todorović Štiplija, u narednim mesecma ponovo ćemo gledati formalne instrumente Evropskog parlamenta u akciji – rezolucije koja se piše na osnovu izveštaja Evropske komisije kao i, pretpostavlja se, novi sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

„Evropski parlament u rezoluciji daje svoj politički stav, tako da je ona koja se odnosi na Srbiju izuzetno važna“, napominje on. To će biti prva rezolucija koju će sastaviti novi izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik koji, kao i njegov prethodnik Mekalister, dolazi iz redova Evropske narodne partije. Iako su rezolucije do sada bile mnogo izbalansiraniji dokumenti nego što se to možda očekuje, u vazduhu ostaje da visi poruka iz prethodne nedelje, kada se pokazalo je da Srpska napredna stranka još uvek ima podršku Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član.

Donald Tusk protiv Tanje Fajon, ili ipak malo složenije
Tvit u kojem je predsednik EPP Donald Tusk poželeo sreću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pred parlamentarne izbore u nedelju naišao je na burne reakcije na toj društvenoj mreži, kao i njegova čestitka na pobedi koja se nikada nije dovodila u pitanje.

S druge strane, saopštenje grupe Socijalista i demokrata u ponedeljak predsednik Vučić je okarakterisao kao samostalnu kritiku Tanje Fajon, iako je njena izjava bila tek deo reakcije u kojoj su učestvovale i njene kolege Kati Piri i Tonino Picula. Saopštenje je objavljeno na zvaničnom sajtu ove poslaničke grupe.

Kao što je već napomenuto, ukoliko su prethodni meseci pokazali da Srpska napredna stranka ima podršku demohrišćana u Evropskom parlamentu, dok su socijaldemokrate, liberali i zeleni sve kritičniji povodom stanja u Srbiji, to pokriva skoro 500 poslanika od ukupno 705 u ovoj instituciji. Preostale tri poslaničke grupe nisu se posebno bavile situacijom u zemlji, ali njihovi prethodni stavovi već su poznati.

Nikako se ne može reći da je grupa Ujedinjena evropska levica – Nordijska zelena levica, koju čine grčka Siriza, nemačka Levica i druge partije, naklonjena vlastima u Srbiji, a ovo je za naš portal potvrđeno iz ove grupe, koja broji 39 poslanika. Kako nam je rečeno, grupa ima veoma kritičan prema situaciji vezano za stanje demokratskih standardi i sloboda, prvenstveno vezano za slobodu medija, i generalno demokratskih tokova u zemlji.

S druge strane nalaze se Evropski konzervativci i reformisti, grupa koja broji 62 poslanika, a u kojoj glavnu reč vodi vladajuća poljska partija Pravo i pravda. Ova partija i sama se nalazi pod optužbama za kršenje evropskih vrednosti, pre svega vladavine prava, a podrška koju je davala proširenju na Zapadni Balkan govori o tome da je teško očekivati od poslanika ove grupe da se pridruže kritikama vlasti u Srbiji.

Konačno, grupa koju čine desne populističke partije – Identitet i demokratija – kada je reč o pitanjima proširenja, poslednjih godina se isticala protivljenjem prijema Turske i, u manjoj meri, Albanije. Šarenolikost ove grupe koju čine 76 poslanika, od partija skeptičnijih prema proširenju, poput francuskog Nacionalnog okupljanja i Alternative za Nemačku, i onih koje su imale više prijateljski odnos prema Srbiji, kao što je Slobodarska partija Austrije, do sada je onemogućavala jasan stav grupe o stanju u zemlji.

Evropski parlament još uvek je manje polarizovan nego nacionalna zakondovna tela, i u njemu vladajuću koaliciju trenutno čine tri najveće grupe – EPP, Socijlisti i demokrate i „Obnovimo Evropu“. Poslednjih godina nije dolazilo do značajnih slučajeva preglasavanja kada su na dnevnom redu bile teme proširenja. Međutim, taj scenario nije nezamisliv – u novembru prošle godine Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta nije iz prve podržao kandidaturu Olivera Varheljija za komesara za proširenje. Trideset poslanika je glasalo za, a 48 protiv, i to baš iz redova grupa koje su trenutno kritične prema vlastima. Tek nakon što je dostavio odgovore na dodatna poslanička pitanja, Varheljijeva kandidatura je potvrđena.

Ukoliko bi, dakle, u nekom trenutku, došlo do preglasavanja povodom dokumenata u Srbiji, da li bi vlast mogla da očekuje da ima većinsku naklonjenost? Trenutno brojčano stanje i jasni stavovi izneti poslednjih meseci pokazuju da to ne bi bio slučaj.

Ipak, formalni dokumenti su tek deo uticaja Evropskog parlamenta, posebno ako njihov sadržaj ne dolazi do većine medija u Srbiji. Ono u čemu zaista može da se napravi značajna razlika jeste nastavak posredovanja, ali u drugačijem formatu nego što je to bio slučaj prošle godine – sada više svakako nema opozicije u parlamentu, barem ne one koja se žali na izborne uslove. EP je u Severnoj Makedoniji uspeo da isposreduje sporazum kojim je razrešena politička kriza, i očekivaće se da opozicija u Srbiji nastavi da insistira na ovoj vrsti rešenja. Da li će do njega doći, zavisiće od manevarskog prostora vlasti.

(Aleksandar Ivković, European Western Balkans)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Pronađi razliku
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga