Evropa Nostra oštro o projektu gondole Kalemegdan-Ušće

Osim toga što je ocenjen kao zakonski sporan i bez jasne svrhe i utemeljenja, projekat gondole bi, kako je konstatovano, imao razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa

05. avg 2019

Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija posvećena kulturnom nasleđu, objavila je 30. jula Izveštaj kojim oštro kritikuje kontroverzni projekat gradnje žičare (gondole) u okviru Beogradske tvrđave, jednom od najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji sa velikim značajem i za istoriju čitave Evrope. Osim toga što je ocenjen kao zakonski sporan i bez jasne svrhe i utemeljenja, projekat gondole bi, kako je konstatovano, imao razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda.

Izveštaj Evropa Nostre, pripremljen na osnovu posete visoke delegacije stručnjaka te organizacije Beogradu početkom maja, predstavljen je nedavno Kabinetu predsednice Vlade Srbije, kao i ministru kulture i informisanja Vladanu Vukosavljeviću, saopštila je Evropa Nostra Srbija.

Kako je navedeno u Izveštaju, projektom žičare Kalemegdan-Ušće, koji su inicirale vlasti Beograda 2018. godine, gradnjom žičare Kalemegdan-Ušće, visokih stubova i stanice “Kalemegdan”, nepovratno bi se kompromitovale istorijske i estetske vrednosti Beogradske tvrđave (sa antičkim Singidunumom i istorijskim parkom Kalemegdan), zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i lokaliteta upisanog 2015. godine na Tentativnu listu za upis na UNESKO Listu svetske baštine.

“Beogradska tvrđava je izuzetan primer slojevitog kompleksa utvrđenja i jedinstven je svedok brojnih carstava i država koje su obeležile i oblikovale Beograd, Srbiju i Evropu. Ostacima iz doba starog Rima, Vizantijskog carstva, Ugarske, Bugarske i srpske srednjovekovne države, Osmanskog carstva i habsburškog perioda, Beogradska tvrđava priča jedinstvenu priču o istorijskim granicama Evrope kroz period od preko 18 vekova. Evropa Nostra veruje da visoka vrednost ovog zaštićenog spomenika kulture poziva na maksimalnu brigu i poštovanje, te poziva vlasti u Srbiji da se u skladu sa time odnose prema ovom istorijskom dragulju”, izjavio je prof. dr Herman Parcinger (Hermann Parzinger), izvršni predsednik Evropa Nostre.

Pored toga što pruža detaljan opis Beogradske tvrđave i njenih vrednosti, kao i informacije o kontroverznom projektu žičare i kampanje protiv gradnje iste, Izveštaj sadrži deset zaključaka i sedam proporuka za očuvanje i unapređenje Beogradske tvrđave.

Kako je konstatovano u Izveštaju, koji su Upravni odbor i Savet Evropa Nostre usvojili sredinom juna u Atini, Beogradska tvrđava je nezamenjivo nasleđe od nacionalnog, evropskog i svetskog značaja i treba biti očuvana uz primenu najviših standarda. Gradnja žičare nanela bi nenadoknadivu štetu autentičnosti i integritetu tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Svrha i opravdanost projekta gradnje žičare nisu jasni, niti zasnovani na detaljnim analizama izvodljivosti i isplativosti. Takođe, ukazano je da je ozbiljna studija uticaja na nasleđe izostala u procesu razmatranja projekta gradnje žičare, suprotno nacionalnim i međunarodnim zakonskim odredbama kao i standardima dobre prakse.

Gradnjom žičare, kako je navedeno, ugrozila bi se transnacionalna nominacija Beogradske tvrđave na Uneskovu Listu svetske baštine u okviru “Granica Rimskog carstva”, te bi se propustila izuzetna prilika za dugoročno unapređenje i očuvanje tog lokaliteta, kao i za održivi razvoj kulturnog turizma.

Projekat gradnje žičare nekompatibilan je sa nacionalnim zakonskim odredbama, kao i sa međunarodnim i evropskim konvencijama u oblasti nasleđa koje je ratifikovala Republika Srbija, navela je Evropa Nostra, ukazujući i da postoje jasni dokazi neopravdanih pritisaka na ustanove zaštite kulturnog nasleđa, kao i na neuključivanje stručnjaka i stručnih tela u procesu donošenja odluka i izdavanja mera zaštite.

Proces planiranja gradnje žičare, kako je konstatovano, karakterisao je manjak transparentnosti, izostanak javnog dijaloga i konsultacija sa relevantnim akterima, strukom i građanima. Projekat je stoga naišao na oštru i široku kritiku stručnjaka, civilnog društva, građana i medija, uključujući i peticiju koju je potpisalo 15.000 građana u roku od samo nedelju dana.

Evropa Nostra skreće pažnju i da to nije izolovan slučaj nezadovoljavajuće zaštite nasleđa, jer su “mnoga kulturna i prirodna dobra u Srbiji ugrožena sve liberalnijim sistemom urbanističkog i prostornog planiranja i izgradnje”.

Kao preporuku za očuvanje i unapređenje Beogradske tvrđave, Evropa Nostra je navela da bi trebalo preispitati sva upitna dokumenta, mere i dozvole izdate u procesu planiranja gradnje žičare kako to kulturno dobro od izuzetnog značaja ne bi bilo ugroženo nezakonitim i neadekvatnim odlukama.

Preporučena je i izrada detaljne Studija uticaja na nasleđe projekta gradnje žičare, i to od strane nezavisnog kompetentnog tima stručnjaka.

Evropa Nostra preporučuje i da se uloži potreban napor i stručnost u uspešnu nominaciju Beogradske tvrđave na Uneskovu Listu svetske baštine, uz ulaganje neophodnih resursa u unapređenje njenog trenutnog stanja, umesto u njeno degradiranje.

Takođe, trebalo bi obezbediti sistemsko istraživanje, konzervaciju, restauraciju, održavanje i prezentaciju Beogradske tvrđave kako bi se unapredila svest o njenom značaju i povećala njena atraktivnost.

Preporučeno je i da se pronađu adekvatnije, jefitinije i manje invazivne alternative žičari, kao što su pešački/biciklistički most ili sistem eko-čamaca.

Potrebno je obezbediti i transparentno i participativno donošenje odluka uz obavezno učešće stručnjaka i građana u procesu planiranja i odlučivanja o investicijama koje radikalno menjaju istorijski pejzaž grada. Takođe, kulturno nasleđe bi trebalo tretirati kao ključni resurs za održivi razvoj Srbije i osigurati da nasleđe koje je zajedničko dobro svih građana ne bude ugroženo i žrtvovano zarad kratkotrajnih investicija i profita.

Izveštaj je sačinjen na osnovu posete stručnjaka različitih disciplina koji su od 4. do 10. maja obišli Beogradsku tvrđavu, upoznali se sa pravnim i građevinskim izazovima projekta gradnje žičare i sastali sa strukovnim organizacijama, udruženjima građana, javnim ustanovama, nadležnim ministarstvima, kao i sa premijerkom Anom Brnabić.

Delegaciju su činili dr Guy Clausse (Luksemburg), ekonomista i potpredsednik Evropa Nostre (šef delegacije), dr Laurent Lévi-Strauss (Francuska), stručnjak za politiku i nasleđe, član UO, prof. dr Fani Mallouchou-Tufano (Grčka), arheološkinja i konzervatorka, članica Saveta, prof. dr Paolo Vitti (Italija), arhitekta-konzervator i istoričar, član UO, prof. dr Isik Aydemir (Turska), arhiteka, član Naučnog komiteta i Sneška Quaedvlieg-Mihailović (Srbija/Holandija), stručnjak za međunarodno i evropsko pravo i politiku, generalni sekretar.

(SEEcult, Foto: Europa Nostra)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga