EU i Rusija: Vetrovi hladnog rata

"Rusija se odvaja od Evrope jer smatra da naš demokratski liberalni poredak jeste pretnja njenom opstanku"

10. feb 2021

„Vetrovi hladnog rata“ – stavio je jedan španski list kao krupni naslov izveštaja o burnoj poseti šefa diplomatije EU Žozepa Borela Moskvi, što je odraz zabrinutosti i nedoumice unutar Unije u šta se može izroditi oštar suprotstavljeni stav EU i Rusije oko, uz Ukrajinu, novog krupnog spora oko prava EU da se ona kroz „slučaj Navaljni“ upliće, traži demokratiju i pravnu državu u unutrašnjim pitanjima Rusije i preti sankcijama.

To Moskva odlučno odbija kao „kolonijalističko zastranjivanje“ i neovlašćeno mešanje u njene suverene unutrašnje poslove, a za EU neočekivano tvrd odbojan stav Moskve je samo produbio razmimoilaženja među članicama Unije oko strategije odnosa s Rusijom.

Mediji i analitičari u EU navode da su sad jasni tabor Poljske, baltičkih članica i „istoka EU“ koji traže nove sankcije i mnogo oštriju politiku prema Moskvi.

I s druge strane mahom Francuske, Nemačke, Španije, Italije, Austrije, Grčke koje misle da ne može biti mira i stabilnosti u Evropi ako se ne utvrdi oko čega s Rusijom – „moćnim susedom koji će tu uvek biti“ – mogu da se razvijaju odnosi, a šta je to što je geopolitički i strategijski za Evropu neprihvatljivo u ruskoj politici.

Poljska, baltičke zemlje i Rumunija smatraju da je sadašnja situacija potvrda da se Evropa mora jače osloniti na Ameriku, bezbednosno, strategijski i ekonomski, uključujući zaustavljanje izgradnje rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2“.

Nemci su, uz novu podršku Pariza, stavili do znanja da u dogledno vreme Evropa ne može da se liši bitne energetske sirovine gasa iz Rusije, a zaoštravanje sukoba s Rusijom se vidi i kao nešto što nikako ne žele mnogi u Evropi, a to je novo svrstavanje s Amerikom u strategijskim bezbednosnim pitanjima.

Naročito francuski predsednik Emanuel Makron, a tu ima podršku više partnera u EU, smatra da, naprotiv, Unija mora steći „strategijsku autonomiju, suverenitet“, kad je u pitanju i odbrambena komponenta Unije, razvoj i proizvodnja sopstvene vrhunske tehnologije i oružja, a nikako dozvoliti da se nađe uklještena između najmoćnijih sila SAD i Kine.

Moskva je već ranije stavila do znanja da neće prihvatiti i da se Zapad ne sme zavaravati da će Rusija bespogovorno prihvatiti, „presaditi“ celokupni zapadni model demokratije, zato što to Zapad više ne može nametati ni Rusiji, niti drugim naraslim centrima moći u svetu.

Tumačenja u EU i SAD se svode na to da je Rusija postala „revanšistička sila“, odnosno da traži da se uvaži njeno dostojanstvo i uloga moćne, ako ne baš i velike svetske sile.

Borel je u Evropskom parlamentu naišao na žestoke kritike poglavito poslanika „istočnih članica“ Unije koji su, štaviše, tražili i njegovu ostavku, jer je ocenjeno kao ponižavajuće što je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov pred njim izjavio da je „EU nepouzdan partner“ i potvrdio proterivanje troje evropskih diplomata iz Moskve.

Sad se zahtevaju nove sankcije, iako je već delom u EU preovladalo uverenje da ni dosadašnje američke i evropske sankcije nisu ekonomski pogubno pogodile Rusiju, niti je izolovale u svetu, već naprotiv, samo je, što protivreči interesima EU i SAD, guraju u još snažniju saradnju s Kinom „našim sistemskim suparnikom“.

Borel je svoj odlazak u Moskvu branio potrebom da se „oči u oči“ s ruskim zvaničnicima razjasni najnovije zaoštravanje odnosa.

Rekao je da se mogu nazreti nove EU sankcije Moskvi i naglasio ono što za Evropu izgleda ključno, a to je da je „ruska vlast krenula putem autoritarnog režima“, što je ideološki i strategijski za EU ključno zlo, jer se smatra da naročito Kina svoj autoritarni model državnog kapitalizma želi da i kroz ekonomiju i investicije prenese u druge zemlje, uključujući Balkan i neke članice EU.

To je, navode analitičari u EU, za Evropu neprihvatljivo i „ljudska prava“ na kojima je i Borel insistirao u Moskvi u slučaju „Navaljni“ jednostavno „ADN evropske demokratije i savremenog društva“.

„Rusija se odvaja od Evrope jer smatra da naš demokratski liberalni poredak jeste pretnja njenom opstanku“, rekao je Borel.

Ovde je „ideološko strategijska rampa“ vrlo jasna, jer je Moskva već ranije predočila da nikako neće dozvoliti da, uz širenje i jačanje NATO uz ruske granice, Zapad neku vrstu „naradžaste revolucije“ izvedene u Ukrajini i još nekim postsovjetskim zemljama, presadi i unutar same Rusije.

Predsednik Evropskog saveta, tela koje objedinjava delovanje vođa Unije, Šarl Mišel je stavio do znanja da „agresivni stav Rusije tokom posete našeg visokog predstavnika pokazuje da Rusija nije zainteresovana za dijalog, uključujući o područjima kad bi njena saradnja bila od zajedničkog i svetskog interesa“.

Nemački list „Tagescajtung“ danas piše da „ledom okovane odnose EU-Rusija“ može itekako raskraviti „Sputnjik V“ i da su se „najednom rame uz rame i posle 9. septembra 2001. našli Džordž Buš i Vladimir Putin u bitki protiv islamskog terorizma“.

„Mada litvanska premijerka Ingrida Šimonjte odbija zamisao o nabavci ruske vakcine jer je to ‘geopolitika Moskve’ veliki zalog je da Sputnik V može doneti imunitet i nečem mnogo zamašnijem od samog virusa, tako da pandemija može biti i jedna korisna prilika“, navodi se u tom tekstu.

Dragan Blagojević (Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Čestitka
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga