Emisija NDNV: U Srbiji postoji organizovano zagađivanje javnog prostora

„Mediji su ogledalo društva, a naš sistem gaji kulturu nekulture“

17. sep 2020

Docentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut izjavila je da u Srbiji postoji organizovano zagađivanje javnog prostora, jer teme koje otvaraju tabloidi, a koje su vrlo često zasnovane na lažnim informacijama ili interesima centara moći, preuzimaju kao relevantne i drugi mediji i njima se bave. Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza poručila je da nijedan novinar ne sme nikad da zaboravi da je službenik građana, a ne političkih aktera.

„Tabloidi postoje svuda u svetu, ali samo kod nas oni su miks političkih i estradnih tema koje se tretiraju i u ostalim velikim medijima. I to je naša sramota“, kazala je Kleut u emisiji “Kodeks u karantinu“ Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Ona je ukazala da su tabloidi građanima dostupniji jer koštaju vrlo malo, pošto dobijaju novac iz javnih fondova, pa stoga i imaju najveći tiraž.

Kodeks u karantinu

🔴 Gledajte našu onlajn emisiju – "Kodeks u karantinu"❗️👉 četvrtak, 17. septembar, u 19h 👈Ovu emisiju ćemo posvetiti primeni i poštovanju, odnosno kršenju novinarskog kodeksa u medijima u Srbiji.Učestvuju: ☑️ Jelena Kleut, docentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, komunikološkinja ☑️ Tamara Skrozza, novinarka i članica Saveta za štampu 🎙 Voditeljka: Svetlana Paramentić, novinarka Emisiju možete pratiti uživo ili odloženo na našoj Fejsbuk stranici i podržati naš rad na donations.ndnv.org

Gepostet von NDNV am Donnerstag, 17. September 2020

Kleut je upozorila da je aktuelna pandemija još više usložila ulogu medija, zbog poplave lažnih vesti i teorija zavere, zbog čega, kaže, „ulazimo u tešku borbu za kodeks, za novinarstvo, ali i za javno zdravlje“.

„Kako pandemija traje, stalno imamo porast broja tekstova koji donose pseudonaučne vesti, odnosno teorije zavere. U situaciji kad je ugroženo javno zdravlje, to je veoma opasno, a institucije ne reaguju“, navela je ona i dodala da je u takvim okolnostima posebno zabrinjavajuće to što mediji koji često krše kodeks dobijaju redovno sredstva iz državnog budžeta.

„Postoje redakcije koje imaju kulturu nepoštovanja etičkog kodeksa, a ključni razlog je profit. I jedino bi mere koje bi raskinule te finansijske veze bile efikasne“, smatra ona.

Jelena Kleut je napomenula i da zbog svakodnevnih i masovnih kršenja novinarskog kodeksa i kad su u pitanju tabloidi, ali i veliki nacionalni televizijski emiteri, medijska slika u Srbiji kao i slika novinarske profesije „deluje stravično“.

Ona kaže da mladi novinari na fakultetima stiču dovoljno znanja o značaju novinarskog kodeksa, ali kad odu u redakcije to pod pritiscima često zaboravljaju.

Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza poručila je da ni jedan novinar ne sme nikad da zaboravi za koga zapravo radi.

„Novinari rade za građene i građanke, za malog čoveka. Sve što je protiv interesa građana i ljudskih prava je nešto što se ne radi. Ako to radiš, onda si ’prodao dušu đavolu’, pa ćeš snositi i određenu vrstu posledica. Ne moraš da znaš ni kodeks, ali moraš da znaš za koga se boriš. Ti nisi radnik partije, niti vojnik, već službenik čoveka, službenik građana“, istakla je ona.

Skrozza je ocenila da su tabloidi u Srbiji „glasnogovornici vlasti“, te da dobijaju ogromne pare iz lokalnih budžeta, „umesto da se taj novac dodeljuje lokalnim medijima koji crkavaju pod različitim pritiscima“.

„Glavni problem je u tome što naši čitaoci ne mogu da procene šta tu valja, a šta ne valja. Naši građani nisu medijski pismeni da bi pratili ozbiljne medije, a tabloidi podilaze najnižem u ljudima“, kazala je ona.

Istakla je da nije posao novinara da prate javne funkcionere, već da izveštavaju i da se kritički osvrću na to što zvaničnici govore i da se ograde ukoliko izgovaraju budalaštine.

Skrozza je ukazala i na drastične primere diskriminacije u medijima u jeku pandemije kada su medijskom linču bili izloženi najpre gastarbajteri, potom stariji sugrađani zatečeni na ulici u vreme karantina, a sada su to oni koji se vraćaju s letovanja.

„To je kampanja koja može da dovede do otvorene mržnje. S druge strane, od marta traju i nadrilekarske i teorije zavere, a posebno tabloidi citiraju ljude sa takvim idejama, što je veoma opasno po javno zdravlje“, upozorila je ona.

Skrozza smatra da su mediji ipak „samo ogledalo jednog društva“ te da bi samo reforma društvenog sistema mogla da donese i promene u medijima.

„Mi imamo društvo funkcionalno nepismenih ljudi koji su sami skloni i jakim rečima i agresiji. Imamo sistem koji uporno gaji kulturu nekulture. I dok se tu stvari ne urede, ne možemo očekivati ni revolucionarne preokrete u medijima“, ocenila je ona.

Emisija koju je vodila novinarka Svetlana Paramentić, emitovana je na Fejsbuk stranici Nezavisnog društva novinara Vojvodine, u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku ambasade Velike Britanije u Beogradu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Vizura i cenzura
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga