EMILO PAVLOVIĆ: Teheran u Beogradu

Kako je opet zgažena sekularna država

08. juna 2019

Prekjuče je srpska crkva izvela svoje verujuće stado u laganu šetnju ulicama belog grada Teherana. Po svemu sudeći, u pitanju je dokon svet koji, u odsustvu bilo kakvog pozitivnog sadržaja, slepo sledi svoje duhovne pastire i besciljno tumara Beogradom.

Ako su vas gornje rečenice navele na pomisao da sam protivnik gradskih šetnji, želim odmah da vas razuverim. Nisam! Ja sam, zapravo, opušteni šetač i šetnju svakome najsrdačnije preporučujem. Pored toga, pun sam vere. Ja, naime, duboko verujem da je bolje šetati sa Džonijem nego sa tamo nekim vladikom.

U principu, nije važno u kakvom kostimu odlazite u šetnju. To kako ste odeveni, to može biti važno kad odlazite u piljarnicu, kod berberina ili na sahranu. Međutim, ako u šetnju odlazite u društvu sa svojim duhovnim pastirima, onda dres, zbilja, nije važan. Adam i Eva su Edenom šetali i goli, i bosi. I šta? Jel im falilo nešto? Osim samosvesti, baš ništa.

Nemam, kažem, ništa protiv da pripadnici građanskog društva špartaju gradom. O toj vrsti telesne aktivnosti medikusi govore veoma entuzijastično i uporno ponavljaju kako šetnja ubrzava metabolizam, sagoreva kalorije i tanji vašu liniju, podstiče rad mozga – pod uslovom da ga posedujete, jača organizam, popravlja raspoloženje, oslobađa vas od stresa, reguliše pritisak, utiče na kvalitet sna, rad srca i cirkulaciju, poboljšava disanje i uklanja, recimo, bol. Uklanja, da se razumemo, bol, a ne Vučića.

Ponavljam, dakle, još jednom da nemam ništa protiv da građani sa funkcionerima vere šetaju gradom, da se druže, upoznaju, zbližavaju, razmenjuju ikone, brojeve telefona i mejl adrese, da se mole i na ćošku pevaju neki poznati crkveni song. Ništa mi, kažem, od navedenog ne smeta.

Pa, šta mi to, onda, smeta? Smeta mi prisustvo svetovnih vlasti u manifestacijama pobožnosti. Šta će predstavnici skupštine, vojske, policije i javnih preduzeća u povorci vernih? Sve dok su država i crkva odvojene, za predstavnike vlasti nema mesta ni u kakvoj litiji. Izgleda da Zoran Radojičić o tome ništa ne zna. Šta će on, na primer, na čelu litije?

Umesto da pokrene inicijativu da se gradska slava ukine, da se biranim rečima zahvali na ponudi da bude domaćin slave, da bez ikakvog dvoumljenja odbije svoje učešće u litiji i prozove sve gradske funkcionere koji su u litiji učestvovali, on, verovali ili ne, iskazuje radost što je, eto, učestvovao u podrivanju sekularizma i što je u skupštini grada organizovao pravoslavni ritual paljenja sveća i lomljenja slavskog kolača.

No, u svojoj neodgovornosti Radojičić samo sledi neodgovornije od sebe. Treba li podsećati na sramotnu činjenicu da je Vučić nedavno išao u Patrijaršiju, da tamošnjim agentima trascendencije referiše o rezultatima svoje (neuspešne) kosovske politike?! Kakvo li je tek to bilo poniženje za ovu jadnu i izubijanu republiku, ali je i ono, kao i ovo Radojičićevo blamiranje, prošlo bez ikakve reakcije.

Sekularna republika u Srbiji je danas politički mrtva. Nju su, kao pseto na cesti, zgazili oni koji su morali da vode računa o tome da je Srbija republika i da je sekularna, a nisu. Prekjučerašnji džoging pokazuje da do sekularnosti nije stalo ni gradskoj nomenklaturi, ni crkvenoj hijerarhiji. A ni građanima.

Dok je litija prolazila ulicama, gradom se, kaže Radojičić, širila neka pozitivna energija. Građani su bili razdragani i sretni. A kako i ne bi bili, kad verska država prvo dolazi u Beograd.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Prioriteti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga