EMILO PAVLOVIĆ: Štrajk glađu

Naprednjaci dva dana u docnji

11. maj 2020

Danas u Srbiji četiri osobe štrajkuju glađu – Miladin Ševarlić (u međuvremnu odustao), Boško Obradović, Aleksandar Martinović i Sandra Božić. Zajedničko im je da su poslanici u republičkoj skupštini, dakle članovi zakonodavne vlasti. Ševarlić je samostalni poslanik, Obradović je i  upravitelj Dveri, Martinović je šef naprednjaka u narodnoj asambleji, a Božić predsedava Unijom žena SNS.

Zašto štrajkuju? Ševarlić je štrajkovao zato što skupština odbija da raspravlja o Kosovu tj. teritorijalnom integritetu Srbije. Obradović je najavio aktivan bojkot i Ševarlićevim razlozima pridodao još i kršenje ustava, rušenje demokratije, odlaganje izbora, pregovore vlasti i opozicije. Martinović i Božićka štrajkuju zato što štrajkuje Obradović i za njih je Ševarlić u ovoj priči potpuno nebitan. Interesantno je da naprednjački dvojac nije stupio u štrajk glađu odmah nakon Obradovićevog nasilničkog ispada na stepenicama skupštine, nego tek dva dana posle. Izgleda da je Obradović po režim opasniji kao pacifist, nego kao ekstremist.

Štrajk glađu je nenasilna akcija u kojoj štrajkač svesno odbija uzimanje hrane, kako bi ostvario određene zahteve. Mišljenja o ovoj vrsti protesta su podeljena. Mogućnost da se štrajk okonča smrću štrajkača navodi jedne da ovom radikalnom sredstvu političke borbe ospore legitimnost. Drugi ističu da pravo na život podrazumeva i pravo pojedinca da taj život okonča. Prvi bi dali pravo lekarima (tj. vlastima) da nasilno, a kako drugačije, prekinu nečiji štrajk glađu, drugi smatraju da je tako nešto nedopustivo, jer je pojedinac, kao vlasnik sebe sama, potpuno autonoman u stvarima koje ga se tiču.

U želji da pridobiju pažnju javnosti i njenu podršku, štrajku glađu su u ovoj zemlji pribegavali i pojedinci, i grupe: i Maja Pavlović, vlasnica Kanala 9, i građani zaduženi u francima. Štrajkovali su obični građani, ali – što stvari čine apsurdnim – i predstavnici vlasti, tako da ovo nije prvi štrajk glađu Aleksandra Martinovića. Kao i onaj iz prošle godine, i ovaj deluje farsično. Naprednjaci štrajkuju da medijski i politički „pokriju“ štrajk Obradovića i izvrše pritisak na tužilaštvo i sud da Obradovića procesuiraju.

Štrajk glađu je ultimativno sredstvo političke borbe, kome građani pribegavaju nakon što su sva ostala institucionalna sredstva zakazala. Martinović je pomenuo pravnu državu, ali je zaboravio da doda da je ta država u Srbiji eutanizovana i da Srbija uspešno napreduje na putu ka izopačenom režimu. Na tom putu Martinovićev stranački šef je juče priznao da je izveštaj Fridom hausa loša vest za Srbiju. Da je hteo da čuje, Vučić je loše vesti mogao da čuje i bez Fridom hausa.  Pošto srbijanski autokrator čuje i sluša samo one moćnije od sebe, opozicija bi morala da pridobije podršku moćnih, ako želi da se njeni zahtevi ostvare. Kako sada stvari stoje, ona ne može da se pohvali da je u tom poslu (bila) naročito uspešna.

Prema tekstu Malteške deklaracije, štrajkač glađu je mentalno zdrava osoba, a dužnost je lekara da tu osobu stručno informišu o svim kliničkim posledicama gladovanja i opasnostima koje ga prate. U tekstu stoji i da se lekari svakog dana moraju uveriti da štrajkač želi da nastavi sa svojim protestom.  Ako ne može da prihvati krajnju konzekvencu štrajka glađu, lekar je dužan da o tome obavesti štrajkača. Ne znam da li su ove instrukcije ispoštovane u slučaju gore pomentih. 

(Autonomija, foto: N1)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Udružena mladost
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga