- Autonomija - https://www.autonomija.info -

EMILO PAVLOVIĆ: Šoping kod svetog Petra

Pre tri dana Ana Brnabić je u svom obraćanju naciji rekla nešto što je trebalo reći odmah na početku. Mi nemamo, rekla je, dovoljno ni ljudi, ni respiratora, ni lekara, ni medicinskih sestara da se izborimo sa ovom epidemijom.

Ovakvim retoričkim spidom Brnabićka je reagovala na činjenicu da se Srbistanci ne ponašaju onako kako to njihova vlada očekuje, nego i dalje gluvare po ulicama, obilaze prodavnice, sede po kafićima, ignorišu epidemiju i činjenicu da je broj obolelih postao trocifren.

Sa ovakvim ponašanjem ni 10.000 respiratora nam, kaže Brnabić, ne bi bilo dovoljno. I u pravu je. Ali, nije jasno zašto se predsednica vlade ljuti na „ljude“, a ne, recimo, na pojedine eksperte i predsednika Republike koji su dali sebi truda da minimalizuju opasnost od korona virusa i naciji preporuče šoping i čašicu univerzalne srpske medicine. Može biti da joj se tada ovakav način reagovanja učinio sasvim prikladnim. A onda su „ljudi“ počeli da obolevaju – a sada i da umiru – a nacija, koja je nastavila da se ponaša u skladu sa datim preporukama, odjednom je postala neozbiljna, neodgovorna i ignorantska gomila. Sada toj nedotupavoj gomili treba tresnuti istinu u lice: Aparata nema dovoljno i ako od nas – stručnjaka i političara – bude zavisilo ko će na njih biti priključen to, onda, nećete biti vi!

I to je ok. Nemam ništa protiv da političari – a naročito oni čija pozicija u hijerhiji, kao što je to u slučaju Ane Brnabić, ne zavisi od raspoloženja biračkog tela – u obraćanju narodu budu veoma direktni. Samo direktan je trebalo biti na početku, tada je građanima trebalo predočiti sve posledice njihovog ponašanja. Pa, ako će nakon toga izabrati šoping i kafanu, a ne izolaciju, u redu. Odrasli su ljudi i od njih zavisi koliko će im vremena trebati do susreta sa svetim Petrom.

Da kažem još nešto. Predsednica vlade govori o samoizolaciji, a samoizolacija je, čini mi se, stvar dobrovoljnog izbora. Ali, o kakvom je dobrovoljnom izboru ovde reč ako je on praćen drakonskim kaznama. Bilo bi oportunije kada bismo govorili o kućnom pritvoru, umesto što se samozavaravamo i drobimo o samoizolaciji.

Na kraju, treba primetiti da u obraćanju naciji, i predsednik Republike, i predsednica vlade, ne pominju građane, nego nekakve ljude. Oni se stalno obraćaju nekim ljudima i apeluju na njih, nešto hoće da im kažu i da im poruče, na nešto ih upozoravaju i od njih stalno nešto zahtevaju. U toj komunikaciji postoji samo jedan aktivan akter – autokrator i njegova proteza. Na drugoj strani nema građanina, niti se na njega računa. Autokratoru nisu potrebni ni autonomni građani, ni racionalne procedure, nego anonimna, neidentifikovana i inertna masa, jer se samo u komunikaciji sa njom on oseća važan, značajan i velik.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!