EMILO PAVLOVIĆ: Slepi na jedno oko

SPC sebična, željna privilegija i moći, podeljena i izgubljena u vremenu i prostoru

17. apr 2020

Zahtev SPC da se u nedelju, zbog uskršnje liturgije, suspenduje policijski čas izazvao je oprečne reakcije u javnosti – jedni su podržali zahtev, drugi su mu se usprotivili.

Da li je bilo neophodno uvesti vanredno stanje? Mislim da nije. Kao što je vanredno stanje nepotrebno, tako ni vernike ne treba sprečavati da, ako to žele, prisustvuju liturgiji. Ako mogu da idu u prodavnicu i banku, zašto ne bi mogli ići i u crkvu? Pored toga, odrasli su ljudi, a odraslim ljudima nikakav autoritet ne treba da govori šta treba da rade i kako treba sebi da organizuju slobodno vreme. Podrazumeva se da će se vernici, ako odluče da prisustvuju bogosluženju, pridržavati svih mera zaštite kako bi i sebe, i druge, sačuvali od zaraze.

Neki od njih, naravno, mogu da veruju da će tokom liturgije uživati specijalnu zaštitu patrijarhovog poslodavca, ali na tu zaštitu ne bi trebalo previše da se oslanjaju. Na nju se, u iskrenoj veri da je Bog veći od virusa, oslanjao i časni Džeral Glen iz Virdžinije. Njegova je vera bila velika, ali je Božja zaštita bila nikakva. Danas se ovaj sveštenik nalazi tamo gde niko od ovih što traže višečasovni prekid zabrane kretanja sebe ne želi da vidi.

U čemu je problem sa zahtevom Sinoda SPC? Problem nije u tome što se traži suspenzija zabrane kretanja, nego u tome što je taj zahtev upućen prekasno. Po mome sudu, taj je zahtev trebalo uputiti pre katoličkog uskrsa, kako bi se, u slučaju pozitivnog odgovora, i katolicima omogućilo da za uskrs prisustvuju svečanoj misi. Ta vrsta obzirnosti, međutim, nije svojstvena SPC. Umesto da pokaže solidarnost sa katolicima, srpska crkva se odlučila da traži izuzetak za sebe.

Sebična, željna privilegija i moći, podeljena i izgubljena u vremenu i prostoru, ova – sve više interesna organizacija – ne nalazi ništa sporno u svom zahtevu. Da problem bude veći, ništa sporno ne nalaze ni oni koji su njen zahtev podržali. Tako je izvesni Miroslav Parović ocenio da je vlast, ignorišući zahtev SPC, grubo diskriminisala Srbe i ostale pravoslavce. A šta je s Hrvatima i ostalim katolicima? Pa, zar nisu i oni diskriminisani. Ili je, možda, diskriminacija nepravoslavaca u državi verujućeg srpskog naroda poželja i neproblematična? O kršenju ustavom zajemčenih prava pravoslavnih hrišćana drobio je i šef Dveri, Boško Obradović, a da ovo diskriminacijsko slepilo na jedno oko dobije i svoje pomalo apsurdne tonove potrudio se Sindikat zaposlenih policije.

Naime, sindikat je pozvao patrijarha da stane uz vernike i prestane da moli bilo kog poličara za bilo koju dozvolu. Otkud sad sindikat u priči o uskrsu nije jasno. Nit je uskrs tema kojom sindikat treba da se bavi, nit je sindikat ljudskopravaška organizacija. Činjenica da sindikat podučava „poštovanu svetost“ o ustavu i sekularizmu, rečito govori o izopačenosti ovdašnjih prilika.

A koliko su ovdašnje prilike izopačene vidi se već iz toga da Parović SPC apostrofira kao najvažniju instituciju srpskog naroda. Nazivati najvažnijom instituciju koja se protiv epidemije korona virusa bori crkvenim zvonima, možda nije uvredljivo za Parovića, ali za zdrav razum sigurno jeste.

Da ponovim još jednom – vanredno stanje je nepotrebno, a vernike, ako to žele, ne treba sprečavati da prisustvuju bogosluženju, čak i ako time nanose sebi štetu. Ako se, Božjom voljom, u crkvi i zaraze, njima uvek na raspolaganju stoje tako efikasna medicinska sredstva kao što su Biblija, molitva i, naravno, crkvena zvona.

Potpuni je truizam reći kako ima raznih ljudi. Neki ne žele da prime krv, drugi odbijaju bilo kakvu medicinsku intervenciju, treći se ne bi prepuštali riziku i radije bi propustili ovogodišnju liturgiju. Verujem da su ovi poslednji u većini. Verujem, takođe, i da bi im tu vrstu predostrožnosti trancendentalni autoritet računao kao vrlinu, a ne kao manu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Lovac
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga