EMILO PAVLOVIĆ: Republika bez predsednika

Vučić nikada nije dobacio do predsednika Republike zato što mu to nije dozvolio predsednik stranke

05. avg 2019

Kao ni ministar policije, ni ja nisam pravnik; kao i on, i ja ću se oslanjati na pretpostavke.

Nebojša Stefanović pretpostavlja da je Vučić samim čitanjem određenog dokumenta pred televizijskim kamerama ukinuo oznaku tajnosti sa tog dokumenta.

Za razliku od njega, ja pretpostavljam da postoji određena procedura koja nalaže ko, kada i kako skida oznaku tajnosti sa nekih papira. Pretpostavljam da predsednik Republike mora poštovati tu proceduru, da o njegovoj odluci da se sa određenog dokumenta opozove oznaka tajnost mora ostati neki pisani trag i da sa tom odlukom moraju biti upoznati i neki drugi državni organi, pre nego se, čitalački nastrojen, pojavi pred kamerama omiljene mu televizije.

Pretpostavljam, takođe, da je za nadzor nad primenom zakona koji se bavi tajnošću podataka nadležno jedno od vladinih ministarstava, recimo ministarstvo pravde, koje bi, u danima koji dolaze, moralo da utvrdi da li je Vučić poštovao proceduru. Ukoliko ustanovi da je Vučić proceduru izigrao, ministarstvo bi moralo protiv njega podneti krivičnu prijavu.

Dakle, pažnja javnosti u narednom periodu bi morala biti fokusirana na ministarstvo pravde, mada sumnjam da će tako i biti. Sumnjam, jer ovdašnja javnost nema energije da drži fokus na jednoj stvari. Možda bi to i mogla kada bi iza nje stajalo građanstvo društvo sposobno i dovoljno moćno da, recimo, da državu veže za pravo. To, međutim, danas u Srbiji nije slučaj. Već sutra, pažnja javnosti će biti fiksirana na novi skandal. Ako niko drugi, tu je predsednik Republike da za to obezbedi sav potreban materijal.

Uostalom, ko se danas još seća Radoša Mićovića, čoveka koji je na svom Fejsbuk nalogu objavio Vučićevu umrlicu, a kome je sud odredio pritvor u trajanju od 30 dana, kako ovaj ne bi ponovio krivično delo i ugrozio predsednikovu sigurnost .

Vučić nikada nije dobacio do predsednika Republike zato što mu to nije dozvolio predsednik stranke (karikatura: STUPS)

A otkad je sloboda izražavanja, a o tome je u ovom slučaju reč, krivično delo? Nekome se Mićovićev uradak ne dopada – recimo Vučiću, njegovim partijskim sledbenicima i navijačima, urednicima proizvoda od papira, hiromantima i zvezdočitačima – ali to nije razlog da se ljudi pritvaraju zbog izražavanja svojih političkih stavova. Ako se Vučiću ne dopada „umetnička forma“ u kojoj je Mićović iskazao svoj stav, može Mićoviću odgovoriti komentarom, moralnom osudom ili, ume on to, političkom diskvalifikacijom… Ali, pritvarati ga zbog umrlice, e, to je već otvoreni prezir slobode.

Osim toga, na kog se to Vučića umrlica odnosi? Na Vučića, kao na privatnu osobu? Čisto sumnjam. Koga interesuje privatna osoba Aleksandar Vučić? Sem članova njegove porodice, nikog drugog.

Na Vučića kao političku osobu? Da, ali na koju to tačno osobu? Da li na Vučića kao predsednika stranke ili na Vučića, kao predsednika republike? Čini mi se na ovog drugog. Doduše, predsednik Republike je stradao od vlastite (partijske) ruke. Hoću reći – predsednika Republike je pokopala glad za nekontrolisanom moći predsednika stranke. Vučićeva moć nikada nije izvirala iz pozicije predsednika Republike, nego iz pozicije šefa stranke. To su nam u proteklih mesec-dva poručivali i sami naprednjaci, kada su se javnim apelima šlihtali Vučiću i molili ga da ostane na čelu stranke, jer šta će onda, ako on ode, biti sa njima, njihovim karijerama, funkcijama, planovima i poslovnim kombinacijama.

Elem, Vučić nikada nije dobacio do predsednika Republike zato što mu to nije dozvolio predsednik stranke, a ni on stranačke pozicije nije želeo da se odrekne kako bi postao predsednik svih građana. I šta je drugo mogao nesretni Radoš, sem da stranačkog vođu i sve nas podseća da je Srbija – republika bez predsednika.

(Autonomija; foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Aktivisti
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga